Пише: Горан Даниловић
Петокрака је забрањена код наших „посестрима“.
Злочини се не могу осуђивати у рукавицама. Само битанге и незналице осуду комунистичких злочина доживљавају као повампирење фашизма. Заправо, фашизам је када злочине и злочинце подижемо на ниво патриотске части и заслуга.
Владика Јоаникије и Владика Методије говоре о ономе што је срамота вијека на нашим просторима.
Нико не спори антифашизам партизанског покрета, али је срамно да само у Црној Гори, од свих некадашњих комунистичких и социјалистичких држава, ни данас нема интелектуалне и моралне снаге да се кроз званична државна акта осуде злочини комуниста учињени у рату и посебно након његовог завршетка.
Сатрапи једног времена држе душу и сјећање Црне Горе у најдубљој јами.
Наши наводни антифашисти скоро листом поричу чињенице које је Европа давно прихватила осуђујући оне који су у име комунизма и стварања „новог човјека“ учинили злочине, масакре и геноцид.
Са таквим појединцима и групама нема прећутне историјске кохабитације и колаборације.
Саврмена Словенија је више пута званично осудила комунистичке злочине. Посебно су осуђени злочини учињени након Другог свјетског рата – ликвидације без суђења и пресуде, над заробљеницима, цивилима, политичким неистомишљеницима и припадницима поражених покрета.
Словенија је донијела Закон рехабилитацији оних који су осуђени из политичких разлога у комунистичком периоду.
Откривено је на стотине масовних гробница, међу њима и једна од највећих у насељу Худа јама – Барбарин ров, гдје су пронађене хиљаде људских костура. Претпоставља се да је тамо више од 12.000 страдалих. Словенија је уредила и учинила доступним стратишта у којима су комунисти затрпали на десетине хиљада невиних због десетина или стотина „кривих“.
Данило Тирк, бивши предсједник Словеније, присуствовао је обиљежавању злочина у Худој јами, без обзира што си протестовали бивши словеначки комунисти и привилегована каста оних који су од комунизма направили франшизу некажњивих и непогрешивих. Његов наследник Борут Пахор, потврдио је оно што је урадио Турк. Словенија је и потписница Прашке декларације (2008), која позива на једнак третман свих тоталитарних режима – нацизма, фашизма и комунизма – и на осуду свих злочина без изузетка.
Словенија је била дио наше заједничке државе, али је осудила комунизам и подигла споменике невино страдалим – није у међувремену постала профашистичка или нацистичка због тога, а имали су се на кога угледати и то по сред Европе.
Рекло би се, међутим, да је у Словенији владао тврђи комунизам него у Црној Гори у којој је крозратна и послератна послатица било убиство најближег, или најближих, у славу Партије и Тита.
Комунистичке злочине осудиле су бројне европске земље, „посестриме“ у међусобном уважавању данашње Црне Горе.
Нашим садашњим и пређашњим политичкиим структурама заједничко је: непоштовање невиних жртава, презирање колективних јама и гробова, али и гуљење последњих банана благостања наслијеђених од Брозовог тоталитаризма.
У Пољској, комунистички режим проглашен је криминаланим, а у Мађарској злочиначким.
Постоји и Кућа терора у Будимпешти посвећена злочинима комунизма. У Уставу Мађарске јасно је осуђен комунизам. Чешка је још деведесетих осудила своју комунистичку партију, за убиства. Словачка је урадила исто.
Чак и у Њемачкој, због свог „источног дијела“, постоји Закон о рехабилитацији жртава политичког прогона од стране комунистичке власти. Имао сам прилику да посјетим Музеј Штазија и Меморијални центар у Берлину: за страдања наших антикомуниста, али и комуниста од стране суоеркомуниста, у периоду од 1941- 1948, то су дјечје игре.
Наше непоправљиве битанге из осебујног „јавног интереса“ посебно воле да упоређују Црну Гору са Балтичким земљама, али прећуткују да су у Естонији, рецимо, комунистички злочини прецизно и јасно осуђени као геноцидни.
У Литванија се и даље подносе тужбе против бивших комунистичких званичника.
Некадашњи предсједник Румуније Трајан Басеску својевремено је званично осудио комунистички режим као злочиначки. Исто је раније учињено и у Бугарској.
За све ове године наши „антифашисти“ у Црној Гори, који здушно подржавају и оправдавају фашистичке гнусобе Брозових комуниста, говоре како „наш комунизам“ није био просовјетски него „наш“; питом, човјечан и праведан!
То је најгора лаж и о томе су листом лагали комунистички историчари од 1945. па до 2025. Лагали су из користољубља као апологете једног звјерског поретка надајући се да ћемо сви вјечно ћутати и стидјети се страдања невиних породица, појединаца, јунака и патриота.
На нашем пестолном Цетињу, локални функционери и групе људи, давали су несебичну подршку Зеленском и Украјини у минуле три године. Неки, успут, желе Брозов споменик на Цетињу, а Украјина је порушила, у међувремену, све комунистичке споменике ,осудила комунизам и забранила комунистичке симболе јос прије девет година. Комунизам је осуђен и у Грузији и у Молдавији.
Европски парламент (2009) осудио је тоталитарне режиме – нацизам, фашизам и комунизам.
Црна Гора, она званична, Милова или ова „наша“, још не брије „последњи комунистички брк“ у Европи, али би се радо дохватила туђих брада, несрећних мајки, сестара и породица, које су комунисти добрано истријебили по Црној Гори у четири године рата и толико још поратног дивљања и сијања пролетерске праде.
Стиди ли се ико те и такве историјске срамоте? Вође су нам од државе направиле пудлицу која би да се некако непримјетно уфуља у дружбу европских држава.
Наравно, на крају, лако је закључити да су и европске државе у осуди комунизма биле лицемјерне, по навици. Суштински, оне су осуђивале Русију, једначећи комунизам и нацизам. Тако је било најлакше изједначити себе и своју отворену накломост према фашизму са совјетским комунистима који су им донијели слободу. Након тог „неријешеног резултата“ сви су могли да одахну и да репарирају своја нацистичка издања из тридесетих и четрдесетих година прошлог вијека.
Европљани су то урадили подмукло, онако „енглески“ једначећи Хитлерове нацисте и Стаљинове комунисте. Ипак, разлика је огромна; Руси су бранили слободу, а мултинационалне, европске дивизије марширале су на Москву.
Наши овдашњи и свевремени комунисти нису се, ипак, никад одрекли „совјета“, њихове Коминтерне која нам је родила Јосипа Броза, Ђиласа, Саву и Блажа, али су маљевима дотуцали све друге антифашисте који нијесу хтјели под капу са петокраком. Да су, многи од њих, икад имали герилски отпор и антифашистички покрет какав је био Југословенска војска у Отаџбини, наредили би Шуману послије рата да на њему сагради архитектуру нове Европе. Ми, смо међутим, лицемјерни и лажави какве нас је Бог дао, мученицима пришили издају, и стали иза Маршала који је од војне школе имао предвојничку и војничку код окупатора.
Никада се као држава нисмо постидјели срамоте коју смо учинили према својим невиним прецима. Сигурно је, ипак, да ће се наше потомство стидјети нас: нашег колективног лагања над мрачном прошлошћу, наше превртљивости, наших „академских заједница“ у којима се лажирала истина и из партикуларних интереса гурала у колоне, низ и уз колоне.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Problem je poštovani gospodine Daniloviću (zaista vas cijenim) to što je srbovanje, crnogorčenje, komunjarenje i četničarenje, veoma unosno za mnoge. Bilo i sada je.
A o njihovoj upotrebljivosti za skretanje pažnje naroda sa ključnih problema-suvišno je bilo šta govoriti
Образовани господин Даниловић веома академски , умјерено и у сомотским рукавицама бесједи истину . Рекао бих мудро . Додао бих оно што је он додирнуо у меким рукавицама . Комунизам и комунисти су најперфиднија , најприземнија и најокрутнија терористичка организација у историји цивилизације . Најсавршенији непоменикови легиони . Образовани господин Даниловић то зна врло добро , но зна још боље да су ти непоменикови легиони у Црној Гори још увијек на свим битним мјестима власти . Митрополит Методије је бесједио бескомпромисну истину на опијелу дурмиторским четницима . Тим див јунацима , који су се без остатка и калкулација супроставили њемачком фашизму и југословенском комунизму . Ти непоменички комунистички легиони су у данашњој Црној Гори направили споменик звијерским припадницима СС Принц Еуген дивизије , у Голубовцима . Ти непоменички комунистички легиони су заарлаукали када смо подигли споменик новомученику последњем Руском Цару Николају Ii Романову и његовој мученичкој породици , у порти манастира Дајбабе . Њих је истинита бесједа Митрополита Методија ранила у срце и они сада крваре . Звијер која је рањена је најопаснија . Зна господин Даниловић добро да је поента Митрополитове бесједе у раскринкавању усташко – комунистичке сарадње и договорене бруталнеи крваве борбе против Срба и Српске Православне Цркве . Такође зна да је та сарадња озваничена и потписана 1934. лета Господњег и то потписима Анте Павелића и Моше Пијаде . Први дио тог плана је било убиство Краља Александра Карађорђевића 1934. у Марсељу . Богу хвала да имамо такве пастире у Српској Православној Цркви који бесједе истину . Митрополит Методије слава Господу иде путем његових славних претходника и учитеља : Митрополита Амфилохија , Патријарха Иринеја , Светог Аве Јустина Ћелијског , Светог Николаја Жичког и Охпидског . Богу хвала није усамљен , ту су Митрополит Јоаникије , Патријарх Порфирије , Митрополит Фотије ……… За Крст Часни и слободу Свету !!!
Браво!
Kažu da su komunisti ateisti. Ukinute su religije po njihovom dolasku na vlast! Međutim, komunisti su najveći vernici samo je njihova vera u Boga na zemlji! U vođu neprikosnovenog, bar na našim prostorima. Gledah iseçak emisije gde Danilovića kao poskok zaskaçe neki voditelj bez kose u vezi sa poslednjim dešavanjima u CG i Ljubom Čupićem kao ikonom partizanskog pokreta u CG. Uvek ima neka situacija gde se lako pokaže da su ovi ili oni teški zločinci. Tako se u svakoj situaciji spominje zločin u mestu Vranić pokraj Beograda! Slične situacije se javljaju kada teeba etiketirati ove druge. I tako do dan danas, osamdeset god posle drugog velikog rata! Drugi su sve to lepo rešili i više se ne raspravlja o tome. Mada su svi ti drugi bili na strani nacista za razliku od CG i Srbije. Kod nas džaba dva antifašistička pokreta, međusobne razmirice do dan danas. Nego da ne dužim mnogo, još par sitnica. Većina ljudi u Srbiji smatra da je ista okupirana 1945 od srba „oslobodilaca“ koji se kolokvijalno zovu crnogorci, ličani, dalmatinci, bosanci, i da to traje do danas! Osveta iz nekih razloga ka Srbiji i srbima u njoj nije bila blaga! Ubistva, pljačke, otimanja imovine, teror trajali su dugo otvoreno i prikriveno. Evo jedan podatak. Izvesni ultra „montenegrin“ Kapisoda, partizanski tužilac je oterao u smrt bar hiljadu srba iz Srbije! Inaçe, deda izvesnog Kapisode koji „hrabro“ ubi svoju devojku poznatu pevačicu u Beogradu! Ubica deda ubica unuk, valjda sin nije stigao da se iskaže u Brozovo vreme,vili možda jeste al mi ne znamo
Svaki zlocin je za osudi,I svako ima pravo na pravdu zemaljski I nebesku.Komunisti su u Crnoj Gori pocinili toliko zlocina za koje niko nije odgovarao.Zidani Most posle rata tu su ubijene citave familije.Najtuxnije sve su ih ubili komunisti koje su tako dobro poznavali koji su I’m bili kumovi,poznanici komsije.Do danas niko nije odgovarao a mi neznamo ni dje su I’m kosti.Oni I danas posle toliko godina cekaju pravdu iz nekih jama zaboravljeni bez prava na grob.
Sad će Spajić i Milatović da otvore arhivu tajne službe i da raskrinkaju laži komunističke koje traju 80 god?
Ne vjerujem, bio bi to pravi potez, ali mrka kapa.
Bravo! ,,Ko je jednom nekažnjeno klan, osuđen je na vječito klanje“. Nek makar priznaju zločine, sve im je oprošteno. U našem kraju jednom partizanskom komandantu ,,poslastica“ su bili jedinci, mnoge je kuće zatvorio. Istina se ne može sahraniti, iako to 80 godina pokušavaju.
Osuda CERCILA LONDONA A I ONIH KOJI LENJINA POSLALI U MOSKVU I KOJI OD VASCELOG KOMUNIZMA CUVAJU SAMO GRANICE I NOVE NARODE KOJI SILOM TESKOM NAMETANI DECENIJAMA …A POGOTOVO FINANSIJERE NAPOLEONA I HITLERA KOJI UNISTILI NJEMACKU NJEMCE I FRNCUZE I FRANCUSKU DA NIKO POSLE NISU IMALI NI LJUDE NI PRIVREDU NI UTICAJ KA PRIJE …