Даниловић: Ђукановић реформатор

Пише: Горан Даниловић

Крокодилске сузе се лију над судбином Западног Балкана. Макрон нам је кратковидо рекао не!? Највише су погођени они који нису ни заинтересовани за брзи улазак у ЕУ.

Предсједник Ђукановић као доказани Европејац само што није пресвиснуо од туге за проширењем? Човјек је лијепо јуче најавио да „након чланства у НАТО на ред долази Црква“! То је питање „реално на дневном реду“! Дакле, не ЕУ, него Црква јер је она ваљда кључни проблем у закоченим интеграцијама?

Јавно признајем да више немам снаге да помно слушам такве и сличне наступе у којима се наклапа о црквеним и људским правима али сам запамтио нешто као да „сваком грађанину треба омогућити да иде у Цркву у коју хоће, а не у ону која му се нуди“ – или му је наметнута. У сред нових и старих афера, у сред Европског не, у сред нове економске кризе, у сред тендера за Аеродроме, предсједник Црне Горе реформише Православну Цркву.

Може ли ико да замисли на шта би то личило? Не треба бити канониста па разумјети да Ђукановић под тим“ да иде у Цркву коју хоће“ не мисли да неко заиста негдје иде или не иде, односно, да му је то сада забрањено. Не! Ђукановић хоће да са Црквом и у Цркви може свако да ради шта му је драго! И већ је довољно примитивних и злокобних ботова којима се то допада.

Ђукановић није, међутим, обећао реформу по којој ће сваком грађанину бити омогућено да: школује дјецу гдје хоће, да студира шта хоће, да иде на плажу коју хоће, да жени и удаје на Светом Стефану, у Милочеру, на Луштици, да љетује у Порто Монтенегру, да зимује у Бјанки, да путује на Карибе, да прима плату колику хоће, да једе колико може, да пије колико му се прохтије, да прави вјетрењаче гдје год има брда и вјетра, или да прави мини хидроелектране гдје је год било воденице, односно има текуће воде?

Грађанима својевремено није понуђен избор да ли хоће или неће у НАТО, неће им бити обезбијеђено ни да иду у ЕУ ако желе, нико их није питао хоће ли ауто-пут или брзу магистралу, није им омогућено ни да возе колико хоће јер је гориво луксуз, али им је предсједник Ким обећао да могу „да иду“ у Цркву коју год хоће. Српска православна црква и „њене филијале“ у Црној Гори су нам наметнуте, али БЕМАX нам је послао Бог. Црква нас је окупирала, а Тужилаштво нас је ослободило? Црква нам је наметнута, а предсједница Врховног суда нам је по трећи пут, милошћу Божјом, предсједница.

У Цркву може ко хоће, а на Ибицу или у Дубаи само ко може. Сваки грађанин ће имати право да купи зимске гуме од најниже минималне зараде у региону али ће Предсједницима из буџета за блиндиране аутомобиле претходно издвојити цијелих 36.000 евра.

Макрон нам је рекао не али „наш Предсједник“ наставља са реформама. Сваком нашем грађанину биће омогућено да оде у коју год државу жели, да оде, да заради, преживи и не врати се. Може да се не врати у било коју Цркву, град, предузеће или село, а ако се врати предсједник ће бити у сред реформи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: