„Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“ у Беранама, на поклон Путинова слика
1 min read
Горан Киковић
Ове године 2015. објележава се 100 година од повлачења Српске војске преко Васојевића и Црне Горе и 90 година од посјете краља Александра Карађорђевића Васојевићима и Црној Гори.
Сваке године Удружење ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца Беране организује традиционалну манифестацију “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“ Током два дана 10. и 11. oктобра 2015. у посјети Удружењу из Берана боравила је и делегација истоименог Удружења из Војвода Степе, том приликом делегацију је примио предсједник СО Беране Горан Киковић.
Он је том пригодном приликом добио на поклон слику предсједника Русије Владимира Владимировича Путина, од умјетника и члана Удружења из Војвода Степе Илије Мркајића.
Домаћина је поздравио предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Војвођанског мјеста Војвода Степа Бранко Савић, који је говорио о значају ових и оваквих удружења која баштине Српске слободарске традиције наших предака који су се кроз вјекове борили за крст часни и слободу златну.
Гостима се на поклону захвалио предсједник СО Беране Горан Киковић, који је истакао и задовољство што је управо добио на поклон слику великог државника из Црној Гори блиске и братске Русије. Која је својој дугој историји Црна Гора је била увијек захвална Русији за помоћ. Никада Црна Гора није припадала неком војно-политичком савезу који је био непријетељски расположен према Русији. Он је том приликом цитирао последње ријечи Mитрополита Петра I Петровића његовом насљеднику Петру II Петровићу Његошу које су биле “моли се Богу и држ` се Русије“.
И подсјетио на аманет Светог Петра Цетињског, који је на самртном часу бацио анатему на све који не вјерују у његове последње ријечи и препоруке и на онога који “не би све тако послушао“. “Ако би се ко нашао у народу нашему да не пријми ове моје потоње ријечи и препоруке за истините, или ако не би све тако послушао како ова књига изговара, него би какву смутњу и раздор међу народом усудио се чинити словом или дјелом, тога свакојега, ко би гођ он био, мирскиј или духовниј, ја на самертниј час мој вјечноме проклетству и анатеми предајем, како њега тако и његов род и пород, да му се и траг и дом ископа и утре! Исто тако да Бог дâ и ономе, кои би вас од вјерности к благочестивој и Христољубивој Русии отлучити поискао и свакојему ако би се кои из вас Церногорацах и Берђанах нашао да помисли отступити од покровитељства и нâда на једнородну и јединовјерну нама Русију, да Бог да јакиј те од њега живога месо одпадало и свако добро временито и вјечно отступило! Свијема, пак, добријема, вјернијема и кои гођ ово моје потоње писмо послушају и саверше да буде најусердније моје отеческо и Архијерејско благословеније от рода в род родов и во вјеки вјеков! Амин.“
