Дане Чанковић: Вук хоће, а народ неће

Нека ми буде допуштено да се надовежем на текст Душана Пророковића: „Вук у (НАТО) причи“, а поводом текста Вука Драшковића „У НАТО одмах“.
У вука су њух, вид и слух изузетно развијени. Он је брз и окретан. Живи и лови у чопору по стратегији заснованој на хијерархији. Код њега је присутна социјализација и интелигенција.
Своје активности подређује интересима чопора. „Моралан“ је, сексуално не општи са крвним сродницима. Колико год чопор складно живио, понекад се нађе неки вук „који гледа своја посла“. Таквог чопор одстрани и он постане вук самотњак, без обзира што је у нечему био и најбољи, рецимо у оглашавању.
Што се тиче Драшковића, Вука големога, и његових изјава „У НАТО одмах“ и да „је највећа препрека уласку у НАТО уставна преамбула (према којој је Косово и Метохија саставни дио Србије) која је у супротности са реалношћу“ не треба да нас изненађују. Он је лоше процјене, погрешне доживљаје имао и у младости, са њима је знао усталасати понекад и читав свијет.
Својевремено, док је био дописник Тањуга, отишла је у свијет његова вијест да је дошло до рата између два племена у Африци. Међутим, биле су то традиционалне „ратне игре“, које је он погрешно доживио као рат.
Можда је Вук улогу „вука самотњака“ са више епизода добио још док је био шеф кабинета Мике Шпиљака, у тешко комунистичко вријеме. Кажу, да нема вјештијег од њега, у томе да причу коју чује стави на папир.