Данас почиње Божићни пост

За вјернике Српске православне цркве данас почиње божићни пост којим се припремамо за прославу једног од највећих хришћанских празника – рођење Исуса Христа, Божића.

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова се односи на древна времена хришћанства. Већ од IV вијека свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим дјелима Божићни пост.

У V вијеку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у вријеме константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-то дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да “је сам свјатијеши патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да слиједимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо …од 15. дана новембра”.

Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 15/28. новембра и траје до 25. децембра/7. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у Црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

Божићни пост је зимски пост, и служи нам за освећење последњег дијела године тајанственим обновљењем духовног сједињења са Богом и припремом за празновање Христовог Рођења.

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се прије дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тијела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег Који се јавио свијету, и да би Му поред обичних дарова и жртви, принјели наше чисто срце и жељу да слиједимо Његово учење.

Трајање Божићног поста објашњава се и четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је рођен Богомладенац Исус.

Зато се каже да је пост звијезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју вjеру, као што је за мудраце, који су вjеровали у пророчанство о рођењу Спаситеља, једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем.

Православни хришћани се слободном вољом одлучују на овај подвиг чија је сврха очишћење душе и тела које се постиже не само уздржавањем од мрсне хране, већ и од лоших мисли, ријечи и дјела.

Постом се потврђује снага воље оних који као хришћани желе да својим разумом владају у свим искушењима, па се каже да је пост – подвиг цјелокупне личности и етички став.

Toком цијелог овога поста не једемо месо, бијели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим сриједе и петка који се посте „на води“. Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богородице, чак и ако празник пада у сриједу или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности „на води“. На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости „на води“.

У нашој православној вјери постоје четири поста годишње, а најдужи је Велики или Часни пост пред празник Васкрсења. Петровски и Госпојински пост трану двије недеље пред празновање Петровдана и Велике Госпојине. Правило је такође да и славске трпезе у српским домовима у вријеме Божићног поста буду посне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: