Данас: Константин држави важнији од Стефана Немање
1 min read
Поводом 900 година од рођења утемељивача средњовековне српске државе и родоначелника династије Немањића, у Народном музеју у Београду прексиноћ је отворена изложба „Завети и поруке, Стефан Немања – девет векова“. Народни музеј је, према речима његове директорке Бојане Борић Брешевић, прва и једина институција у Србији која је достојно обележила овај јубилеј.
На изложби смештеној у адаптираном простору на првом спрату Народног музеја, који је за посетиоце отворен после после 10 година, колико се очекује реконструкција зграде Музеја, представљен је материјал из фонда средњовековних збирки ове установе, укључујући и Галерију фресака. Идеја је да се публици укаже на водеће токове и ремек-дела уметности средњовековне Србије и Византије, која су настајала у периоду од 11. до 14. века.
Током трајања изложбе, која се затвара 23. фебруара 2014, посетиоци ће, према протоколу Министарства културе и информисања, поново моћи да виде и Мирослављево јеванђеље. Најзначајнији ћирилични споменик српске и јужнословенске писмености, који се од 2005. налази на Унесковој листи „Памћење света“, последњи пут јавности је био доступан 2006. године.
Време Стефана Немање и седам генерација његових потомака представљено је са 23 копије већином фресака из Немањићких задужбина и 85 оригиналних средњовековних експоната, међу којима су и два Немањина оловна печата, који се први пут јавно излажу. Увод у изложбу посвећен је епохи српске државе пре Немање, следе артефакти и текстови који говоре о његовом добу и који треба да одговоре на и данас отворена питање о његовом животу и владавини. Сегменти изложбе посвећени српској уметности 13. и 14. века илуструју врхунце српског и византијског иконописа и монументалног сликарства
Посетиоце очекују и портрети Немањића на копијама фресака, предмети који су припадали српским владарима, укључујући и реплику прстена краља Стефана Првовенчаног, који је сачуван са његовим моштима, што је реткост у светским размерама, као тањир цара Душана. Међу иконама се, као ремек дело, издваја двојна икона Богородице Одигитрије, са сребрним оковом из цркве Богородице Перивлепте у Охриду. Ту су и употребни предмети – накит, грнчарија, керамика, као и угљенисано парче погаче, претекло из немањићке Србије.
Аутори изложбе, кустоскиња Народног музеја Емина Зечевић и управник Галерије фресака Бојан Поповић, кажу да је поставка о Симеону Немањи заправо „ехо његовог државничког понашања које се лако прати и функционише кроз седам покољења његов потомака захваљујући пре свега савршено јасној културној политици српске средњовековне државе“.
I Srbija i CG su vise paznje posvetili Konstantinu nego dvestagodisnjici rodjenja Njegosa i devetstogodisnjici rodjnja Stefana Nemanje.