Чувени мрмот ,,метеоролог“ данас би требало да се изјасни у вези с временским приликама на Сјеверноамеричком континенту у наредних шест недјеља.
Фил из Панксатонија ће још једном покушати да одгонетне да ли ће прољеће стићи раније, или ће трајати до краја марта.
Према необичном обичају, тај мрмот сваког 2. фебруара излази из своје рупе. Уколико види своју сјенку и врати се у рупу, то значи да ће зима трајати још шест недјеља. Ако не види своју сенку, прољеће стиже!
Иако већима америчких држава узгаја своје мрмоте за овај празник, само један је онај прави: Панксатони Фил који живи у Панксатони градићу у Пенсилванији (Други дио имена – Фил добио је по краљу Филипу).
Сваке године хиљаде туриста се сјати у ово мјесто на крају свијета да учествује у посебном празничном програму. Уз новинаре, чланове Клуба Панксатони мрмота, мјештаниме и туристе, забави мрмота Фила одазива се чак и гувернер Пенсилваније.
Али, Фил тачно предвиди вријеме у свега 37 одсто случајева, док организатори Дана мрмота тврде да је ријеч о већој тачности, од 75 до 90 одсто.
Како је све почело?
Прије више хиљада година када су анимализам и обожавање природе били једине религије, људи у централној Европи, данашњи Нијемци, вјеровали су да јазавац има моћ да предвиди долазак прољећа.
Много вијекова послије сазнања да јазавац, као ни један други становник шуме, не може да предвиди вријеме, први Нијемци су се доселили на америчко тло и тамо посијали своју традицију.
Нажалост, у Пенсилванији није било јазаваца, па је мрмот послужио као достојан замјеник.
Иначе, Дан мрмота послужио је као инспирација за познати истоимени филм са Билом Маријем у главној улози. Ријеч је о саги фокусираној на мрзовољног новинара-метеоролога који је послат у Панксатони да направи прилог о Дану мрмота и временској прогнози, али он остаје ,,заглављен“ у невремену, сличном невремену које ових дана погађа Србију и након репортаже не може се вратити у град из којег је дошао. Немајући другог избора, као и његове колеге, невољно остаје да преноћи у хотелу у том хладном градићу. Међутим, када се сутра пробуди, поново је Дан мрмота. Прво помишља да су пустили на радију јучерашње обавјештење, а потом се облачи, излази из собе и на своје запрепаштење почиње сретати исте људе које је сретао и јуче налазећи се у истим ситуацијама у којима се налазио и јуче.
Узрујан је јер нико сем њега не схвата да се исти дан поновио, и тако он тај дан проводи у чуђењу све до ноћи када одлази на спаване убијеђен да је ријеч о некаквој забуни.
Међутим, и наредни дан у рану зору буди га исти глас са радија и обавјештење да је Дан мрмота. Он почиње схватати да није ту није заглављен због снијежних намета, него да је заглављен у дану који се упорно понавља и из којег нема излаза.
Надаље се филм развија кроз понављење једног истог дана у којем цинични новинар среће исте људе и упада у исте ситуације, али он не реагује сваког дана на исти начин.
Због заглављености у дану који се бескрајно понавља без изгледа да ће сванути неки нови дан, Бил се осјећа као да је у паклу. Постаје све агресивнији и деструктивнији и према себи и перема другима, мада то двоје увијек иде у пару, али и даље не свиће ново јутро.
Напокон, одлучује се на самоубиство, али ни то не помаже, јер се он након самоубиства опет буди у сам освит Дана мрмота.
Након свега, ништа му друго не преостаје него да прихвати тај дан и тај градић у ком се нашао. Испрва он све то прихвата резигнирано, сав меланхоличан, али како вријеме пролази почиње све то схватати као шалу, као игру и понашати се у складу са тим.
У цијелу ту ствар укалкулисао је и своју намјеру да се оствари сексуални однос са колегиницом која му се свиђа, али упорно то не успијева остварити, из дана у дан. На крају, он прихвата све онакво какво јесте, постаје хуман и креативан и тек тада му полази за руком да оствари своју љубав, а потом свиће нови дан.
Говорећи о томе да до преображаја унутар људског бића долази онда када постојању кажемо ,,Да“, када престанемо да се опиремо стварности, када прихватимо себе и своју околину онакве какви јесу, Духовни учитељ Екарт Тол, помиње да филм може много допринијети стварању једне нове перспективе живота која ће се према свеукупном животу односити афирмативно. У том Контексту Тол говори о филму Дан мрмота, као једном од оних филмова који откривају најдубљу тајну срећнијег живота као и сваког озбиљнијег Духовног учења.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
