Данас гласање о Брегзиту, шта може да се деси

Премијер Велике Британије Борис Џонсон имао је низ састанака са представницима странака у парламенту.

Позвао их је да споразум подрже, уверен да нема бољег решења. Нада се позитивном исходу, иако и коалициони Северноирски унионисти и опозиција кажу да ће гласати против.

Ако одбаце споразум, Британији прети такозвани тврди Брегзит.

Премијер покушава да убеди посланике да подрже споразум који је постигао са ЕУ, јер се очекује да ће у Дому комуна, односно Доњем дому парламента, гласање бити неизвесно.

Очекује се да ће најмање девет посланика Лабуристичке партије побунити, а премијер се нада да ће га подржати и неки торијевски посланици, које је прошлог месеца отпустио из странке јер су му се противили.

Заседање у Дому комуна почеће у 9:30 по локалном, односно 10:30 по средњеевропском времену. То је први пут да парламент заседа викендом још од инвазије на Фокландска Острва 1982. године.

Џонсон ће се изјаснити пред Парламентом и суочити са питањима посланика пре него што пређу на дебату о споразуму.

Време гласања зависи од тога које амандмане бира председник Скупштине Џон Беркоу, али не очекује се пре 14:30, тј. 15:30 по нашем времену.

Ревидирани договор Џонсона са ЕУ осигуран је на самиту у Бриселу у четвртак.

Одустаје се од мера бивше премијерке Терезе Меј, које су дизајниране да спрече повратак на физичке провере на ирској граници. Уместо тога, повући ће се нова царинска граница дуж Ирског мора.

Бројни посланици из Конзервативне странке, који су гласали против споразума бивше премијерке Меј у сва три наврата, рекли су да ће подржати споразум.

Које су све могуће опције – ново одлагање

У суботу се гласа о различитим амандманима. Највише шанси за одобрење има амандман бившег конзервативног посланика Оливера Летвина. Подржали су га посланици из свих опозиционих партија.

Ако овај амандман буде усвојен, то би значило да би подршка посланика Брегзиту била „одложена“ док парламентарци и Дом лордова не усвоје закон о спровођењу споразума.

Посланици би тада гласали за владин договор, али, уз приложени амандман господина Летвина, Џонсон ће бити приморан да затражи тромесечно одлагање Брегзита.

Према такозваном Беновом закону, премијер мора да затражи продужење ако посланици у суботу не одобре споразум.

Закон о спровођењу споразума би технички могао да се уради брзо, омогућавајући Великој Британији да до договореног рока, 31. октобра, напусти ЕУ.

Међутим, могло би проћи и дуже, јер ће, претпоставља се, посланици и лордови покушавати да измене нацрт закона, додајући други референдум или додатну заштиту животне средине.

Одбијање споразума

Ако посланици одбију споразум, премијер ће такође бити у обавези да затражи продужење Члана 50 Уговора о Европској унији и одложи Брегзит.

Министри у кабинету су рекли да ће се влада придржавати закона, али премијер је рекао да неће тражити продужење.

Чак и ако премијер затражи продужење, нема апсолутне гаранције да би се остале земље ЕУ сложиле.

Напуштање без договора

Напуштање без договора (или споразума о повлачењу) значи да ће Велика Британија одмах напустити царинску унију и јединствено тржиште – аранжмане осмишљене да олакшају трговину.

Многи политичари и предузећа кажу да би то могло наштетити економији. Други кажу да су ризици преувеличани.

Нови референдум

Могло би да дође и до другог референдума, за шта би сигурно било потребно одлагање Брегзита и, највероватније, промена владе.

Тај референдум би могао да има исти правни статус као и референдум из 2016. године. Био би саветодавног облика, а влада би требало да одлучи како ће реаговати након што се сазна резултат.

Алтернатива би била одржавање такозваног „потврдног“ референдума. То би било између специфичног споразума о Брегзиту и остајању или евентуалној опцији без договора. Резултат оваквог референдума био би правно обавезујући.

Стручњаци из Одељења за устав на Универзитетском колеџу у Лондону кажу да би им за организовање таквог референдума било потребно најмање 22 недеље.

Опозивање Брегзита

Постоји и законска опција да се Брегзит у потпуности укине тако што ће се обеснажити Члан 50 Уговора о Европској унији.

Међутим, то није нешто што садашња влада разматра.

Либералне демократе рекле су да ће, уколико добију већину у Доњем дому, опозвати Члан 50 и укинути Брегзит.

Општи избори уследиће након Брегзита

Након 31. октобра очекују се превремени избори. Нејасно је, међутим, да ли ће то бити касније током 2019. или почетком наредне године.

Ако се Брегзит одложи, Влада би могла поново да затражи од Дома комуна да подржи превремене опште изборе.

За то је потребна двотрећинска већина у Доњем дому, а до сада посланици нису били спремни да се договоре.

Постоји још један много драматичнији начин за расписивање избора – премијер би могао да позове на изгласавање неповерења својој влади.

Опозиција може у сваком тренутку да позове на изгласавање неповерења влади. Лидер лабуриста Џереми Корбин раније је рекао да ће поднети такав приједлог.

Ако већина посланика гласа за предлог о неповерењу, почиње период од 14 дана током ког ће се видети види да ли тренутна влада или алтернативна са новим премијером може да добије глас о поверењу.

Ако нико то не учини, уследили би општи избори.