Данас 208 година од Боја на Делиграду

Данас је обиљежена годишњица Боја на Делиграду, једне од највећих битака у Првом српском устанку.

Свечаност је обухватала полагање вијенаца на спомен костурницу, свету литургију и помен српским ратницима, као и умјетнички програм.

Турска се 1806. године спремала за коначни обрачун са устаницима. Ибрахим-паша, командант турске војске за напад на Србију, према савјетима француских војних стручањака планирао је напад из три правца: из Видина са истока, из Ниша са југа и из Босне са запада.

Срећом, из правца Видина, Пазван-Оглу и Реџеп-ага су вјешто избјегли покретање своје војске на устанике. Пазван-Оглу, већ је 1805. био поражен, па познајући добро борбеност и снагу устаника, изговарао се болешћу, док је Реџеп-ага тврдио да не смије да напусти Неготин. Тако је једино остао Јусуф-паша, који је са око 4.000 Турака покушао да крене из Пожаревца. Миленко Стојковић, који се тада налазио у Делиграду, одвојио је 6.000 војиника и кренуо да предусрети Јусф-пашу, прије него што је овај стигао до утврђења. Јусуф-паша, обавјештен да ће бити нападнут, промјенио је правац према Поречу, али га је Миленко опколио преко Волујка и Мајданпека и поразио, послије чега су се Турци разбјежали према Кладову и Тимоку.

После овог пораза Ибрахим-паша наредио је Шаит-паши, који је располагао са 16.000 војника између Ниша и Мораве, да одмах крене на Делиград. Шаит-паша, потцјењујући квалитет утврђења, као ни његову војну снагу, кренуо је на Делиград прво 13. јула, са 4.000 војника. Станоје Главаш и Вуле Илић, који су у то вријеме командовали утврђењем, на вријеме су опазили непријатеља и лако га натјерали на повлачење. Шаит-паша, схвативши озбиљност ситуације, сачекао је онда долазак остатак своје војске, утврдивши се на једном узвишењу недалеко од Делиграда. Видевши их тамо, Петар Добрињац је одлучио да по сваку цијену отјера Турке са узвишења. У ту сврху окупио је све што је могао од људства из околних утврђења и уз помоћ сељака из оближњих села, на јуриш је опколио Турке и протјерао их са узвишња. Са још већом војском 16. јула је Шаит-паша још једном покушао да нападне Делиград. У помоћ им је тада пристигао Младен Миловановић, командант Топољака, који је Шаит-пашу из Делиграда протјерао све до Ниша и при томе заплијенио неколико топова, доста муниције и друге војне опреме.

Разљућен због пораза, Ибрахим-паша је одлучио да смјени Шаит-пашу са положаја и затражи нову помоћ из Једрена. Убрзо је на располагању имао цио корпус од око 50.000 војника из Једрена и доста војне опреме, које је смјестио у Алексинцу. Преузевши команду лично и рачунајући да ће Карађорђе бити заузет на Мишару, Ибрахим-паша кренуо је крајем јула ка Делиграду. Посада Делиграда је међутим, без помоћи са стране, успјела вјештим маневрима да сломи нападе војске Ибрахим-паше, који су трајали готово шест недеља. Нападајући са бокова, ноћу истуреним снагама и концентричним нападима из утврђења, успјела је да пробије блокаду и натјера турску војску на повлачење ка Алексинцу. Том приликом је заплијењено више топова, доста муниције и војна благајна турске војске.

Послије ове побједе, српски устаници су кренули у противофанзиву

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: