Даљина не може да растави праве пријатеље

Ових дана Србији пристижу љекари и медицинска помоћ од Народне Републике Кине и њеног вође Си Ђинпинга, „нашег брата и пријатеља”, како га је у више телевизијских обраћања назвао предсједник Србије захваљујући им што ћемо сазнати драгоцјена искуства у борби против вируса који се шири цијелом планетом.

„Никада не смијемо заборавити да је наш први задатак служење народу. Његови интереси су нам увијек на првом мјесту”, наглашава Си Ђинпинг. Он се руководи тиме да „народу треба да будемо као родитељи”. Сматра да је отклањање патњи народа циљ којем треба приступити као сопственој болести. То је навео у својој књизи „Приче и казивања, кинеска мудрост: прошлост, садашњост и будућност” коју је прошле године објавио „Албатрос плус”, а с енглеског превео Слободан Дамњановић.

Књига инспирише читаоца да размишља о самоусавршавању, кинеском путу реформи и развоја, дипломатији Кине као једне од најјачих сила и нуди кључ за разумијевања ових идеја. Ђинпинг чита историјске књиге како би проникао у тајну владања земљом. „Читање је постало начин мог живота”, наводи кинески вођа који се својој нацији обраћа кроз поучне приче.

‒ Кинеска традиционална култура прожета је сликовитим причама и анегдотама. Оне утичу на мисли и животе свих генерација. Прича има магичну снагу да брзо изгради емотивну везу између приповједача и слушалаца. Анегдоте Си Ђинпинга, изговаране у земљи и иностранству, представљају средство да се објасни начин реформисања и развоја земље, као и кинеско учешће у изградњи заједничке будућности за све земље и народе. Важан дио његовог стила састоји се у извлачењу поука из тих историјских материјала ‒ наведено је у предговору књиге.

Први човјек Кине подсјећа на причу о Јанг Џену, чиновнику династије Источни Хан, којем је након унапређења управитељ другог округа желио да поклони злато, рекавши: „Сада је ноћ и за ово нико неће знати.”

Џен му је навео четири свједока који ће знати за то. „Небо зна, земља зна, ти знаш и ја знам. Како онда можеш рећи да нико не зна?” После овога управитељ се постидио. Прича је позната као „одбацивање злата због четири свједока”. Пошто су Џенова дјеца увијек ишла пешке, пријатељ га је опоменуо да започне неки посао и остави га потомцима, али је Џен рекао: „Завјештаћу им звање ’потомак поштеног чиновника’. Зар то није богато наслеђе.”

Следи прича о принцу од Чуа који се разболио од депресије. Као лијек му је прописано проучавање изрека, са жељом да га излијече моралношћу и врлином. „Оболио је зато што се неумјерено предавао уживању: увијек је путовао кочијом, јео масну храну и тражио да у његовом дворцу буде стално иста температура. Није имао никакав тјелесни проблем, просто је запао у духовну потиштеност. У рутину је онда увео слушање музике, лаку храну, путовање, лов и посматрање великих таласа”, сазнајемо из књиге.

Када је ријеч о вођењу државе, Си Ђинпинг савјетује да преузимање одговорности не служи личној слави, већ Партији и народу. Власт, додаје, не смијемо да помијешамо са сујетом и охолошћу. Један високи државник је рекао: „Када сам први пут унапријеђен, савио сам главу. Када сам унапријеђен други пут, савио сам леђа, а после трећег унапређења савио сам се до земље. Нико се неће увриједити ако се, ходајући улицом, будем држао зида. Све што ми треба јесте ова посуда, да у њој скувам јело за своју породицу.” Дакле, моралност се заснива на скромности и савјести.

Кинески предсједник помиње да истински неподмитљив чиновник се никад неће жалити на сиромаштво и да се стварно марљив човек неће жалити на тешкоће. Савјетује да треба бити први по бризи за државне послове а последњи по старању за себе самог.

Помиње и једног лијепог чиновника који је питао ко је љепши, он или други господар. Добио је одговоре који се нису поклапали са чињеничним стањем. Рекао је: „Жена ме лаже зато што ме воли, конкубина зато што ме се боји, а гост зато што је дошао да од мене тражи помоћ.” Из овога је извукао искуство да добар владар околину треба да подстиче да слободно каже оно што мисли. Подстицао је ’иступање против себе’ и да без предрасуда слуша све савјете које добије.

Један члан Партије носио је похабане ципеле и власт никад није користио за себе. Аутор је текста „Десет ствари забрањених за функционере”, а Си Ђинпинг наводи једну: „Никад не прихватај бесплатну улазницу за оперу. Карте за сједишта у првих десет редова не треба да се продају само функционерима.” Када је сазнао да његов син није платио улазницу за представу, члан Партије је наредио сину да се заувијек одрекне привилегија и да позоришту одмах пошаље новац за карте.

Када је реч о марљивости, Си наводи изреке о писцима: ‒ „Неколико брада ми је отпало док сам трагао за одговарајућом ријечи” и „За ова два стиха требало ми је три године рада, али зато ми сада, сваки пут кад их читам, низ лице теку сузе”. Упозорава да не смијемо да дозволимо да дисциплина постане прашњави документ који лежи заборављен у фиоци, пише Политика

Сматра и да се наука и технологија могу спојити са друштвеним развојем, а у књизи подсјећа и на еколошке несреће: смог у Лос Анђелесу четрдесетих година 20. вијека усмртио је хиљаду људи, 1952. у Лондону смог је усмртио 12.000 људи. У Јапану је једна фабрика у залив испустила отпадну воду и отровала рибу и хиљаду људи. „Ђинпинг изражава бригу за заштиту природне околине и тежњу за еколошки чистим развојем. Екологија и индустрија треба да се допуњују кроз примјену такозваног зеленог развоја у којем се неће поновити грешке Запада који је прво ’загадио околину, а онда почео да је лијечи’”, пише у књизи.

Пут свиле је прије хиљаду година, наводи кинески лидер, показао вредност узајамне размјене, и то не само материјалних добара, већ и знања између различитих народа. Кинеска цивилизација је, додаје, добила свој данашњи облик захваљујући непрестаним размјенама искустава с другим цивилизацијама. Зато кинеска изрека о дипломатији каже: „Даљина не може да растави праве пријатеље, чак и када их дијеле хиљаде километара.”

Прочитајте ЈОШ:

Универзалне поруке бесмртног Андрићевог дјела: Болести се мијењају, понашање људи – не

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: