Dalekoistočna mora otkrivaju svoje tajne

Preko trista novih vrsta morskih životinja koje žive u dubokim vodama otkrili su naučnici na Dalekom istoku za poslednjih nekoliko godina. Ovo je na međunarodnom forumu „Priroda bez granica“ u Vladivostoku saopštio direktor Instituta za biologiju mora Dalekoistočnog odeljenja Ruske akademije nauka (RAN) Andrej Andrianov.

Posebno dobre rezultate dala su istraživanja duboke vode u rejonu Kurilsko-Kamčatskog podvodnog useka. Naučnici su na ogromnoj dubini – od preko pet kilometara – otkrili prave oaze života. Na naučno-istraživačke brodove podignuto je preko sedamsto vrsta stanovnika mora. Oko polovine ranije nije bilo poznato nauci. Pokazalo se da udoline u dubokim vodama dalekoistočnih mora obiluju raznovrsnim životom. Istraživanja koja su obavljena pre nekoliko godina u Japanskom moru, istina, na manjoj dubini, takođe su bila produktivna – otkriveno je preko 200 novih vrsta, uglavnom beskičmenjaka. Ova otkrića stvaraju nove mogućnosti za razvoj farmakologije i dobijanje novih vrsta lekova, uveren je stručnjak Instituta za okeanologiju RAN Mihail Flint:

• Sad je čitav spektar antibiotika koje dobijamo iz zemljanih izvora nedovoljno delotvoran. Okeanska fauna, uključujući i onu koja je uzeta iz dubina, nije povezana s onim što se dešava na površini zemlje, daje principijelno nov niz lekovitih preparata koji se već sintetizuju u laboratorijskim uslovima. I tako postaju vrlo rasprostranjeni. Ne samo to, neke životinjske vrste će verovatno moći da se kultivišu. Tada ćemo dobijati odgovarajuće kulture za proizvodnju biološki aktivnih preparata koji su za nas važni.

Naučnici računaju da će dobiti organizme iz dubina okeana i nove antibiotike i hemijska jedinjenja koji pojačavaju dejstvo antibiotika iz koralskih grebena. Kao i nove otrove koji će u manjim količinama moći da se koriste za blokiranje neželjenih procesa koji se dešavaju u organizmu. Na forumu u Vladivostoku razmatrana su pitanja monitoringa u rejonu japanske nuklearke „Fukušima-1“ i uticaja radioaktivnog otpada vode s oštećene stanice na morsku floru i faunu. Država treba da pojača kontrolu kvaliteta bioresursa dalekoistočnih mora. Nadleštva kao što su Rosribolovstvo i Rospotrebnadzor treba da obezbede zaštitu od radijacionog zagađivanja ribljih proizvoda, ističe zamenik predsednika komiteta Državne dume za prirodne resurse i ekologiju Maksim Šingarkin:

• Bezuslovno, treba pojačati kontrolu. Japan je na desetine puta smanjio prag sadržaja radioaktivnih materija u namirnicama. U suštini, on je kapitulirao po pitanju zaštite interesa stanovnika zemlje u pogledu sadržaja radionuklida u morskim proizvodima.

Ruski naučnici smatraju da treba da bude pojačan satelitski monitoring pojava kao što su sinoptičke cirkulacije u okeanu. Radi se o međusobnom dejstvu okeana i atmosfere koja utiče na kretanje vodenih masa. To su izmene u razmerama od desetina do stotina kilometara. Treba ih pratiti kako bi se operativno zabeležila eventualna transgranična zagađenja vode u dalekoistočnim morima.