У Спомен-музеју у Старом Броду јуче је постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину
Потресне скулптуре страдања
У Спомен-музеју у Старом Броду јуче је постављено 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.
Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Дака Давидовић и Спасоје Албијанић.
Као што смо јуче писали, његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом рекао је да се страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду ћутало 77 година и да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.
Никшићанин Миодраг Дака Давидовић уз Спасоја Албијанића је добротвор овог Спомен-музеја.
Њима је јуче уручена Медаља заслуга за народ.
Многи одговори леже у ријеци Дрини – рекла је јуче предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.
Подвижнике васкрсавања истине о страшном старобродском страдању Срба, свештеника Драгана Вукотића, ктиторе музеја Спасоја Албијанића и Миодрага Даку Давидовића и архитекту Новицу Мотику више од заслужене медаље заслуга за народ радоваће ако Стари Брод буде мјесто ходочашћа и српске саборности.
Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ, пренијела је РТРС.
Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина.
Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и поема “Ђердан од мерџана” био забрањени крик.
До прије 12 година, када је почела градња спомен – комплекса у Старом Броду, тек је понеко начуо језиву причу о стародринском стратишту…
Дака Давидовић и патријарх Иринеј
Ваља се присјетити, да је Миодраг Дака Давидовић из Никшића стао у ред највећих ктитора српског рода, а храмови које подиже и обнавља постали су место сабирања нашег народа, почев од његове родне Голије, преко Србије, свете српске земље Косова и Метохије, Свете Горе, па до Острошке горе, црногорског Синаја.
Прије седам година његова светост патријарх српски Иринеј одликовао је Давидовића Орденом Светог Саве првог степена, а прије три године, на празник Светог Василија Острошког, од митрополита Амфилохија добио Орден Светог краља Милутина за немјерљив допринос који је дао у обнови манастира Острог и православних светиња широм Црне Горе.
Одавно је Дака ДОСТОЈАН, хвала у име свих нас који смо свјесни размјера ове трагедије и величине овог подухвата. Господ види и памти, а народ како хоће.
Трагедија је то да је овај ( нећу ни име даму поменем ) донатор било чега српском народу. Све што има стекао је управо на крви српског народа 90 их година. Али, неком рат а њему брат.
Свака част највећем добротвору!
Pitanje Vase nije jasno ako biste ga jasnije postavili mozda bih vam mogao odgovrio Kucu Bjelopavlovicu? Stvarno mi je nejsano?
Одавно је Дака ДОСТОЈАН, хвала у име свих нас који смо свјесни размјера ове трагедије и величине овог подухвата. Господ види и памти, а народ како хоће.
Трагедија је то да је овај ( нећу ни име даму поменем ) донатор било чега српском народу. Све што има стекао је управо на крви српског народа 90 их година. Али, неком рат а њему брат.
Dace Bog i njemu i svim ovakvim donatorima ,bice jos ovakvih odlikovanja i manastira.Ima jos ljudi ima,ali samo kod SRBA!
DOSTOJAN!!!!!!!!!!!!
Da li biste pojasnili svoje pisane misli, molim vas, g. Zec? Ja lični – ne razumijem.