Дагестан – земља планина и предхришћанских градова

Пише: Остоја Војиновић

Дагестан је највећа руска република на северном Кавказу, како по површини тако и по броју становника, са површином од 50.300 км².

Територија савременог Дагестана је углавном планинска.Из историјске литературе, а која говори о овој територији или народима у њој, обично је називана планинском земљом на разним језицима.

Званични назив Дагестан познат је од 17. века и значи „планинска земља”, од туркијског даг — „планина” и персијског стан — „земља”. У источним деловима Дагестана, ову републику називају и Лезгистаном.

Најстарији записи о региону говоре да је југ Дагестана заузимала античка држава Кавкаска Албанија, чија је престоница био данашњи дагестански град Дербент. Северне делове Дагестана контролисала је, у то време, конфедерација паганских племена. У 1. веку Кавкаска Албанија је владала данашњим Азербејџаном и подручјем настањеним Лезгинима. Њени становници су се борили са Римљанима и Персијанцима и рано су прешли у хришћанство.

Персијски Сасаниди су у 5. веку саградили у Дербенту јаку тврђаву звану Каспијска врата, док су северни део Дагестана заузели Хуни, а после њих Авари. Аварска хришћанска држава звана Сарир је постојала у Дагестану од 5. до 12. века, у почетку у сенци Хазарије и халифата, све до 9. века, када је успоставила сопствену доминацију над регионом. Арапи су у 7. веку победили Персијанце и сукобили се са Хазарима око контроле Дагестана. Под арапским утицајем, ислам постаје прихваћен као религија у градским центрима, а затим се шири и у планинска подручја. Аварска држава коначно нестаје у 12. веку, а локално хришћанство нестаје до 15. века.

На подручју Дагестана се затим успоставља нова муслиманска држава позната као Аварски канат, која је склапала савезе са Златном хордом и Монголима, подржавајући њихове разорне инвазије. У 18. веку, Руски цар Петар Велики је анектирао приморске делове Дагестана, али су они враћени Персији 1735. године, да би их Русија поново заузела 1796. године. Аварски канат се, 1803. године, добровољно укључује у Руско царство, али пошто је руска управа разочарала Дагестанце, дошло је до избијања побуна током 19. века, за време којих је формирана држава позната као Кавкаски имамат. Вође имамата били су Гази Мухамед (1828—1832), Гамзат бег (1832—1834) и Шамил (1834—1859). Кавкаски рат је трајао до 1864, када је Шамил ухваћен, а Аварски канат укинут. Дагестан и Чеченија су се поново побуниле против Русије током Руско-турског рата (1877—1878), али је побуна угушена.

Од 1917. до 1920. године, регион је био део краткотрајне Планинске републике северног Кавказа, да би 1921. године била формирана Дагестанска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република. Током 1999. године, група муслиманских фундаменталиста из Чеченије предвођена Шамилом Басајевим извршила је напад на Дагестан, током којег је погинуло неколико стотина бораца и цивила. Овај напад је Русија искористила као повод за инвазију на Чеченију исте године.

Дагестан има близу три милиона становника и представља изразито мешовиту вишенационалну средину у којој око 75% становништва чине народи североисточног кавкаског порекла (Авари, Даргинци, Лезгини, Лакци, Табасарани, Чечени, итд), затим око 20% становништва народи туркијског порекла (Кумици, Ногајци, Азери), док око 5% становништва чине Руси.

Појединачно гледано, у Дагестану су најбројнији следећи народи ) по подацима са последњег пописа становништва) : Авари 758.438 (29,4%), Даргинци = 425.526 (16,5%), Кумици = 365.804 (14,2%), Лезгини = 336.698 (13,1%), Лакци = 139.732 (5,4%), Руси = 120.875 (4,7%), Азери = 111.656 (4,3%), Табасарани = 111.152 (4,3%) Чечени = 87.867 (3,4%), Ногајци = 38.168 (1,5%)

Службени језик је руски, а говори се преко 30 локалних језика.90,7% становништва Дагестана чине муслимани, а 9,3% су хришћани.

Као и сам Дагестан, и градови су углавном етнички мешовити: Авари чине апсолутну етничку већину (62%) у граду Кизилјурт, а релативну етничку већину у градовима Махачкала (21%) и Бујнакск (43%). Даргинци чине апсолутну етничку већину у граду Изербаш (58%), а релативну етничку већину у граду Каспијск (20%). У граду Дагестанскје Огни релативну етничку већину чине Табасарани (33%), у граду Кизљару апсолутну етничку већину чине Руси (50%), у граду Хасавјурту релативну етничку већину чине Чечени (35%), а у граду Дербенту релативну етничку већину чине Азери (30%).

Руска Република Дагестан, која се преводи као „земља планина“, налази се на турбулентном руском Северном Кавказу са Чеченијом и Грузијом на западу, Азербејџаном на југу и Каспијским морем на истоку.Њени врхови су на неким местима толико високи да су одређена подручја доступна само хеликоптером. Република је такође позната по својој етничкој и језичкој разноликости, дом више од 30 језика.

Републички устав проглашава заштиту интереса свих народа Дагестана основним начелом. То је деликатна равнотежа за одржавање у, у етнички најразноврснијој покрајини Русије.

Република има резерве нафте и гаса, као и рибарски потенцијал који нуди удео у ресурсима Каспијског мора.Међутим, он је већином плен организованог криминала и регионалне нестабилности.Барони криминала могу напредовати, али људи су међу најсиромашнијима у Русији.

Дагестан је био родно место имама Шамила, борца који је у 19. веку предводио жесток отпор племена Чеченије и Дагестана ширењу руског царства. Када су бољшевици почетком 1920 -их покушали да успоставе контролу на Кавказу, Дагестан је постао аутономна совјетска република у саставу Руске Федерације.Током стаљинистичког периода, њени народи су избегли масовну депортацију над својим чеченским суседима и многим другима.

Након пада Совјетског Савеза, републичке власти остале су лојалне Русији, али је регион постао злогласан због безакоња и корупције.Забележен је процват организованог криминала, а отмице и насиље су биле свакодневица. Москва за велики део овога окривљује чеченски сепаратизам, али други кажу да је жудња за профитом, у комбинацији са културом оружја, основни узрок.

Деведесетих година, сепаратистичке војсковође из суседне Чеченије у више наврата су отворено водиле оружане операције у Дагестану. 1995. и 1996. године запленили су стотине талаца у болницама у дагестанским градовима Буђановск и Кизлиар. У нападима је погинуло много људи.

Дагестански муслимани, који имају тенденцију да следе суфизам у комбинацији са локалном традицијом, уопштено су се клонили сепаратизма у чеченском стилу, али су након касних 1990-их радикални и милитантни елементи за које се каже да су повезани са фундаменталистичком вехабијском тенденцијом почели добијати на утицају.

У августу 1999. године, једно исламско тело прогласило је независну државу у деловима Дагестана и Чеченије и позвало муслимане да подигну оружје против Русије у светом рату.Чеченски борци прешли су у Дагестан у знак подршке, али су у року од неколико недеља руске снаге угушиле побуну.

Република је доживела бројне бомбашке нападе на руску војску стационирану у републици.

Русија је оптужила дагестанског милитанта Магомеда Вагабова да стоји иза напада бомбаша самоубице из Дагестана у марту 2010. у московском метроу, у којем је погинуло 39 људи. У августу исте године руске снаге су убиле Вагабова у Дагестану.

У овој јужној руској републици која се граничи са Чеченијом безбедност је и даље увек на првом месту, с тим што овде, на обали Каспијског мора, нису баш толико строга правила понашања, за разлику од Чеченије.

Како стићи до Дагестана? Главни „прилаз“ овој јужној руској републици је аеродром Ујташ који се налази 25 километара од престонице Махачкала. На аеродром се стиже из неколико праваца, један од најпопуларнијих је Москва, а ту су још и Санкт Петербург, Казањ, Ростов на Дону.

Лет из Москве до Махачкале није скуп и не траје дуго – само два и по сата. Авиони по квалитету не заостају за другим унутрашњим авионским линијама у Русији.

У Дагестан се може допутовати и аутом, али се то не препоручује туристима који не говоре руски, који је иначе основни језик међуетничке комуникације у Дагестану. Потреба за познавањем руског језика је све већа што се више приближите овој јужној републици, јер се у циљу провере безбедности аутомобили заустављају много чешће него што је то случај у другим градовима Русије. То значи да ћете често морати да комуницирате са чуварима реда, а понекад ће они поред таблица проверавати и унутрашњост вашег аутомобила.

Када се помисли на путовање у Дагестан прво питање које се поставља је да ли је путовање у ову руску републику на Кавказу безбедно?

На путу од аеродрома Ујташ до Махачкале аутомобили наилазе на рампе где наоружани полицајци проверавају возаче и путнике у бази података тражених криминалаца и проверавају има ли оружја у аутомобилу.

Посетиоци који нису навикли на појачане мере безбедности могу стећи утисак да је овдашњи живот на први поглед помало застрашујући. Звучи парадоксално, али је Дагестан релативно безбедна република Руске Федерације углавном захваљујући тим појачаним безбедносним мерама, с обзиром да је пре само 20 година био поприште конфликта регуларних трупа и исламских терориста.

Поједини региони Дагестана су и даље прави изазов за безбедносне структуре јер још увек пристижу саопштења о убијеним терористима и бандитима или о оружаним нападима на полицајце.

У самој Махачкали становништво доживљава тероризам као нешто што већ припада прошлости. Овде сада људи живе нормалан живот. У граду практично нема ситног криминала, чиме се мештани веома поносе.Махачкала је релативно безбедна као и други развијени делови Дагестанске Републике, и нема разлога за страховањем да ће вас неко преварити зато што изгледате као туриста – у Дагестану се то никада не дешава. Са друге стране, пожељно је уздржити се од импровизованих путовања без водича у подручја Дагестана која нису урбанизована.

Мештани су веома љубазни, дарежљиви, гостопримљиви и отворени. Није изненађење ако вам неко понуди бесплатну вожњу или оброк када га питате да вам покаже пут. У Дагестану је обичај да људи буду добри према странцима и дошљацима. Ова руска република је мала, тако да мештани често долазе у контакт једни са другима и многи се лично познају.

Дагестан свакако није међу најпопуларнијим туристичким дестинацијама у Русији.Каспијско море је лепо али је хладније од Црног мора на које туристи могу да оду у далеко посећенији Сочи.

Уместо градских знаменитости туристима се препоручује да истраже дагестанску природу: литице, планинске гребене, древне споменике и планинска села. Ако некоме треба мир за опуштање, имаће изузетну прилику да се сједини са природом и ужива у прелепим пејзажима.

До најатрактивнијих туристичких дестинација од Махачкале се путује два-три сата. Да би се посетила нека од њих обично је потребан једнодневни излет. Међутим, на интернету готово да нема информација о тим излетима. Најбољи начин да сазнате све детаље је да питате особље хотела у којем одседнете.

У главном граду републике Махачкала има мало ноћних клубова, да и не говоримо о мањим градовима.Поред неколико изванредних ресторана домнирају мање репрезентативни угоститељски објекти.

Чудно је што постоји и толико кафе-барова у републици где су становници већином муслимани. Није проблем пронаћи пиће, али будите спремни да га пијете сами јер се већина овдашњих житеља бави спортом и избегава алкохол. Са друге стране, нико се неће намрштити ако вас види са пивом у руци.

Упркос уобичајеном мишљењу о јужним републикама Руске Федерације, савремене Дагестанке се обично не вређају када им мушкарци изразе своју наклоност. Па ипак, то правило не важи за свако место и сваку породицу, због чега би се требало трудити да поступате у складу са здравим разумом и будете добри према мештанима јер тако нећете запасти ни у какву невољу.

Најјужнији део Руске Федерације је Република Дагестан.Његов главни град је град Махачкала скоро 100 година. Ова република се граничи са Грузијом, Азербејџаном, Ставропољском територијом, Калмикијом и Чеченијом.

Величина републике може се проценити не само према њеној површини, већ и према броју људи који у њој живе. Попис становништва Дагестана показао је да је 2015. године у републици живело 2,99 милиона људи. Истовремено, густина износи 59,49 становника по км2… Треба напоменути да је 1989. године, према попису становништва, тамо живело мање од 2 милиона људи, а 1996. године – 2,126 милиона људи.

Републику такође одликује висок наталитет. По овом показатељу заузима почасно треће место у Русији. Испред су само Ингушетија и Чеченија. Годишње на сваких хиљаду становника дође 19,5 новорођенчади. Чак је пре 5 година у Дагестану та бројка износила 18,8.

Становништво сваке године расте. Стопа раста броја људи је највећа у Русији. Истовремено, само 45% људи живи у градовима, остатак – у руралним подручјима. У овој републици Руске Федерације има нешто мање мушкараца, њихов удео је 48,1%.

Најмногољуднији је главни град републике – град Махачкала. Овде директно живи 583 хиљаде људи, а ако узмемо у обзир сва насеља која су подређена главном граду, онда ће изаћи око 700 хиљада људи.

Прилично пуно људи живи у другим градовима Републике Дагестан. Становништво града Хасавјурт је скоро 137 хиљада, Дербент – 121 хиљада, Каспијск – 107 хиљада, Бујнакск – 63 хиљаде

Треба посебно напоменути да је становништво Републике Дагестан јединствена заједница са етничког становишта. 50 хиљада км2 живи више од 100 различитих националности. Не треба заборавити да су већи део територије планински ланци неприкладни за живот.

Најбројнија група су староседеоци – Авари. Према подацима из 2010. године, њихов број је био 850 хиљада људи, што је тада било једнако 29,4% свих становника. Следећа по величини држава су Даргинс. Они су такође аутохтони становници републике, па је важно знати колико их је остало. Становништво Дагестана расте, а број етничких група се у складу с тим повећава. У републици је 2010. живело 490 хиљада Даргина (17% од укупног броја), а 2002. године било их је приметно мање – 425,5 хиљада.

Становништво градова Дагестана је прилично разнолико. Али истовремено, готово 90% становника има једну религију. Већину у овој републици чине муслимани. Ова религија је почела да се шири на назначеној територији још у 7. веку. Тако дуго њено ширење објашњава се међусобним ратовима који су у том периоду трајали два века. Али тек након инвазије монголских Татара и накнадног напада Тамерлана, ислам је постао религија свих планинских становника републике. Истовремено, у Дагестану постоје два правца: сунизам и шиизам. Први од њих исповедава апсолутна већина – 99% становника Републике Дагестан.

Становништво од преосталих 10% људи који нису муслимани су хришћани и јудаисти. Штавише, тамо има православних хришћана 3,8% од укупног броја становника. Средином 90-их. у Дагестану је било више од 1,6 хиљада џамија, 7 цркава и 4 синагоге. Овај број верских локалитета даје јасну представу о томе која је религија преовладава.

Настала етничка разноликост последица је историјског развоја овог региона. Дагестан је увек био подељен на утврђене историјске и географске регионе.

Територија модерног Дагестана била је насељена пре милион година. Као резултат ратова почетком прошлог миленијума, ова места су била подређена Хазарима, а након што су их заузели Татар-Монголи.

Други руско-персијски рат такође је оставио трага на развој. У 16. веку Руси су основали град Порт-Петровск (данас Махачкала) и формално припојили целу обалу Каспијског мора територији Руске империје.

До 17. века Дагестан је постао кавкаска провинција. Али средином века на овој територији се догодио устанак који је прерастао у Кавкаски рат. Као резултат, регија Дагестан је формирана као део Царства под војно-народном влашћу.

У совјетско време створена је Дагестанска АССР. 1993. године постала је Република Дагестан.

Због разноликог етничког састава, република је јединствена. То оставља печат на културни развој региона. На пример, овде постоји неколико националних позоришта, међу њима Даргински и Кумикски. Стари град, тврђава и бројне зграде у граду Дербенту су укључени у УНЕСЦО-ву листу светске баштине. У републици постоји око 8 хиљада споменика.

Један од највећих библиотека књига на Северном Кавказу, који садржи више од 700 хиљада докумената, налази се у Републици Дагестан.

Становништво се такође активно бави спортом. Регион је један од лидера у Русији по спортским достигнућима. Већ 50 година Дагестан је познат по својим рвачима. Штавише, 10 људи из овог региона постало је олимпијски шампион, 41 особа је добила титулу светског првака, а 89 – европског шампиона.

Одвојено, сви истраживачи примећују јединствени фолклор Дагестана. Основа духовног наслеђа републике је управо вишејезичност и мултинационалност региона. Усмена поезија је развијена од давнина. Има своју ритуалну поезију, митолошки жанр.

Ликовна уметност се развила тек у 20. веку. У републици је било и уметника и вајара. Али уметност и занат су укорењени у бронзаном добу. Сада се у Дагестану прави накит који је украшен емајлом и гравурама. Одређени региони су познати по гравурама на бакару, дрвеним предметима са сребрним инкрустацијама или уметцима од кости, обојеној керамици и теписима.

Кавказ се у антици звао „планина језика“, што значи велики број народа који живе на малом простору. Постоји позната легенда о јахачу који је једном, у предратно време, јахао по целом свету са торбом на којој су били различити језици. Јахач је делио различите језике са различитим народима. Када се јахач појавио на Кавказу, сломио је торбу на једној од неугодних стена Дагестана. Језици су се расули по планинама и све се померило. Лепа легенда.

Република Дагестан се налази на североисточном делу Кавказа и на југозападу Каспијске низије. Заузима највиши део Руске Федерације.

Што се тиче величине и броја, Република Дагестан је највећа у република Кавказа у саставу Руске Федерације. Дужина територије од севера до југа је око 400 км., од запада према истоку – у просеку 200 км. Дагестан са севера граничи са Калмикијом, на северозападу – са територијом Ставропоља, на западу са Чеченијом. Према великом водоотпорном подручју Кавказа, Дагестан се граничи са Грузијом. На југу Дагестан граничи са Републиком Азербејџан. На истоку, територија Дагестана за скоро 530 км. испране воде Каспијског мора.

Република Дагестан се односи на вишенационалне регионе Руске Федерације. Више од стотину различитих националности живи на релативно малом подручју, а њихову тачну количину је тешко израчунати. Република се назива сазвежђе народа. Описно речено, дагестанских народности има колико звезда на небу.

Становништво Републике стално расте. Повећање је до 13 одсто годишње. У Дагестану је релативно дуг животни век – 75 година. И сваке године ти показатељи расту.

Становништво се такође активно бави спортом. Регион је један од лидера у Русији по познатим спортским достигнућима. Дагестан је познат по својим борцима већ 50 година.Штавише, 10 становника са ових простора постали су олимпијски шампиони, 41 особа је освојила титулу првака света и 89 – титуле шампиона Европе. У овом региону је престижно постати спортиста, по могућству олимпијски шампион. Обично се одавде „извозе“ мајстори борилачких вештина.

До сада је на територији Дагестана лоцирано више од осам хиљада културно-историјских споменика заштићених од стране државе. И сви који су икада посетили ову најјужнију републику Русије добили су незабораван утисак о лепоти и богатству древних традиција. Њен посебан начин живота, незаборавни пејзажи, као и керамика, накит и други производи које су створили мајстори изненађују и диве им се сви они који први пут упознају ову републику.

Историја Дагестана почиње од давних времена. Прве људске локације на њеној територији биле су у каменом добу, у палеолитској ери. Ово се може објаснити повољним географским условима који разликују ову област.

Култура и традиција народа Дагестана је веома разноврсна, формирана током година и преносила се са генерације на генерацију. Свака од ових нација има своје карактеристике и разлике које им дају свој идентитет.

Дагестан је одувек привлачио пажњу са његовим лепотама природе и културе. Република се налази на раскршћу Азије и Европе, па је усвојила традиције и обичаје ових двају делова света. Бити овде на неки начин је задовољство, јер није потребно бирати између мора, планине и шуме, све се налази овде.Тишина, мир и чист ваздух доприносе опуштању.

Овде се пружају јединствене могућности да се упознате са културом једног од најстаријих народа, да видите архитектонске и историјске споменике различитих епоха, да се дивите локалним крајолицима. Дивље реке, алпски аули, ливаде са цвећем, високе планине, чисте плаже, Каспијско море – све је то Дагестан.

За угодан боравак је најбоље одабрати смештај у неком од хотела који се налазе у главном граду Дагестана. Знаменитости Махачкале неће допустити досаду јер је један од најсликовитијих градова Кавказа.Такође вредно је посетити Дербент, најстарије културно средиште републике.Овде је повољна клима, лепа природа, многи споменици архитектуре и историје.Путовање у Дагестан дуго ће остати у сећању.

Дагестан, можда најбогатији у разноликости пејзажа регије Русије. Од обале Каспијског мора за неколико сати може се доћи до снежних врхова и видети готово сва различитост природних комплекса. Стога ова република привлачи посебну пажњу истраживачима природе – географима, ботаничарима, зоолозима, еколозима.

Природа овде је изузетно живописна и стога привлачи огроман број путника у ове крајеве, а ову регију су углавном опевали познати писци , песници и уметници. Становништво се одликује гостољубивошћу, али истовремено окрутни обичаји крвне освете нису потпуно искорењени. Богатство обичаја је јединствено и, типично, нигде се не поштују толико као овде. Лепота планинских пејзажа је умирујућа, али овде су се од памтивека водили ратови – углавном различитих људи – од монголско -татарских, турских, арапских и хазарских до Римљана и Хуна.

Након распада СССР -а, Дагестан, чије становништво подлеже великом броју верских осећања, постао је најјужнија и погранична република у Русији, а уједно и највећа по броју.Копнене границе са Азербејџаном и Грузијом сада нису непробојне, па претња исламским тероризмом стално виси над Русијом с југа. Дагестан се морским путем граничи са Ираном, Туркменистаном и Казахстаном. Кад би било могуће зауставити терористичку претњу на овим територијама, онда би једноставно било немогуће пронаћи боље место за развој туризма.

Резерве нафте и гаса у Каспијском мору су веома велике, а највеће лежиште бакра откривено је на југу Дагестана.

Дагестан заузима изузетно повољан положај као транспортни и важан стратешки центар, будући да се налази на споју Азије и Европе. Овде су одувек пролазили највећи трговачки путеви који повезују Запад и Исток.Овде је пролазио и средњовековни легендарни пут под називом Велики пут свиле. А сада је мапа републике испресецана линијама најважнијих путних, железничких, ваздушних, поморских и цевоводних праваца. Сви они имају савезни значај.

Економски потенцијал је веома висок, подржан је транспортним и горивно -енергетским комплексом, индустрија и пољопривреда су активно укључени у процес.

Клима у републикама је повољна за пољопривреду , земљишни ресурси су разноврсни, екологија је јединствена, па се овде узгајају многе пољопривредне културе, међу којима је једна од најважнијих винарство. Деведесет посто коњака производи се у Дагестану и високо је цењен на многим међународним изложбама, што је основа државног алкохолног фонда. Без обзира колико људи има у Дагестану, већина су муслимани који не конзумирају алкохолне производе, па је сво виноградарство извозно оријентисано.

Ова република је приморска, а рибарски комплекс је добро развијен:овде је успостављена производња лососа и пастрмке. Овчарство је стално занимање које становништво Дагестана вековима практикује, па је број коза и оваца овде највећи у Руској Федерацији.

Споменике из давних времена – камене тврђаве, џамије у функцији, минарете и куле – становништво Републике Дагестан чува као зеницу ока.На исти начин, савремена цивилизација коегзистира са мрачном антиком.Обичаји се свето поштују, родни крај се овде несебично воли, чврсто се поштују њихови старији и прошлост њиховог народа.

Језици и дијалекти су потпуно различити, културне традиције и чисто свакодневне карактеристике такође су често потпуно различити. Дагестан је земља планина и брда језика, како су рекли у давна времена, описујући ову земљу. Према језичкој разноликости могу се разликовати три главне групе: северно-кавкаски, алтајски и индоевропски. Неки научници инсистирају на фракцијској подели. Тако је добро што постоји тако диван и разумљив руски језик, који је државни језик и који је преузео на себе све проблеме међуетничке комуникације.

Сеоско становништво Дагестана је нешто више од половине – 57,6%, а градско становништво – преосталих 42,4%,

Наталитет у републици је веома висок, већи је само у Чеченији и Ингушетији и износи скоро двадесет људи на хиљаду становника. У дагестанским породицама има најмање троје деце.Становништво Републике Дагестан стално расте. Према пописима из 2002. и 2009. године, повећао се за више од сто једанаест хиљада људи, узимајући у обзир само природни прираштај.

Први покушај пребројавања становништва Дагестана учинило је војно одељење Руског царства крајем деветнаестог века. Али тачнији подаци су добијени током пописа једанаест година касније. Испоставило се да је у Дагестану у тадашњим границама живело скоро 590 хиљада људи. Ако упоредимо ове бројке са онима добијеним пописом становништва Дагестана 2010. године, оне су се повећале скоро пет пута – 2 милиона 323 хиљаде људи. Раст становништва забележен је од средине 1920-их до 1940-их. прошлог века, такође деценију пре 70 -их. и од 1989. до 2002. године. Најнижи број становника у Дагестану забележен је у периоду од 1897. до 1926. године, као и од 1939. године у наредних двадесет година. Грађански рат и суша раних 1920 -их такође су утицали на демографске показатеље. У исто време, Руси, Украјинци и Јевреји почели су да напуштају Дагестан, након чега је уследило исељавање дела Дагестанаца у Турску. То је довело до пада популације од 20%. Међутим, након средине 1920-их, почео је нагли пораст.Повезан је са природним прирастом већим од 20%. Прилив Руса, Украјинаца, Јермена, Татара, Јевреја и представника других националности такође је имао утицаја. Људи су се преселили у Републику Дагестан у потрази за послом.

Пре почетка Великог патриотског рата у Дагестану је живело скоро 970 хиљада људи. Становништво републике, као и на другим територијама, било је погођено фашистичким нападом на Совјетски Савез. У мобилизацији је учествовало више од 160.000 људи, од којих се неки нису вратили са ратишта. Од раних 50 -их. демографи бележе највећи наталитет и природни прираштај – скоро 34%

Одговарајући на питање које националности живе у Дагестану, одмах примећујемо да је ова република данас једна од три најбројније националне републике Русије, иза Башкортостана и Татарстана. У савезном округу Северни Кавказ, међу седам ентитета, Дагестан је на првом месту по броју становника – више од 30% укупног становништва округа. Према овом показатељу, он премашује Исланд, Летонију, Естонију, Црну Гору, Катар, Кипар, Кувајт и Бахреин.

Говорећи о томе колико националности има у Дагестану, требало би да погледамо пописне податке и тренутне податке. Према подацима Росстата, у Дагестану 2017. живи више од три милиона људи. Ово је 13. највећа популација у Русији. Од националности које живе у Дагестану, Авари су и даље најбројнији: 1959. – 22,5%; 1970. – 24,4%; 1979. – 25,7%; 1989. – 27,5%; 2002. – 29,4%; 2010. – 29,4%. Другу највећу групу чине Даргинс: 1959. – 14%; 1970. – 14,5%; 1979. – 15,2%; 1989. – 15,6%; 2002. – 16,5%; 2010. – 17%. Трећа група по броју су Кумици: 1959. – 11,4%; 1970. – 11,8%; 1979. – 12,4%; 1989. – 12,9%; 2002. – 14,2%; 2010. – 14,9%. Подаци за Русе и Јевреје показују све већи пад. 1959. – 20,1%; 1970. – 14,7%; 1979. – 11,6%; 1989. – 9,2%; 2002. – 4,69%; 2010. – 3,6%. 1959. – 2,3%; 1970. – 2,0%; 1979. – 1,6%; 1989. – 1,44%; 2002. – 0,13%; 2010. – 0,08%.

Народи Дагестана су потомци древних номадских племена и занимљив је колорит становника планинских предела најјужније руске регије.

Житељи Дагестана имају само један проблем: људи се боје да им дођу у посету. Судећи по вестима које објављују медији, изгледа да се у овој планинској републици никада ништа добро не дешава, тако да ће човек обавезно запасти у невољу ако тамо оде. Са друге стране, мало је оних који знају да Дагестан има најдубљи кањон на свету, да је постојбина једне од најстаријих насеобина на земљи, и да су његови становници невереватно гостољубиви. „Ми увек желимо да докажемо свету да смо најбољи“ – то се може чути у разговору са мештанима. Као да су у овој фрази сумирани резултати вишевековне историје Дагестана.

Не постоји етнос под називом Дагестанци. На североисточном Кавказу и у југозападној Прикаспијској равници живи преко 40 народа, од тога 14 аутохтоних, тј. укупно 3 милиона људи. За све те народе се користи колективан назив Дагестанци.

У давна времена овуда је пролазио Велики пут свиле, а ова територија се граничила са Турском и Ираном. Када су Монголи заузели Кину, Стару Русију, Индију и Средњу Азију, дошли су и овде. Аутохтони народи су се очајнички борили за своју независност. Понекад им је успевало да се одбране, а једном им је накратко пошло за руком да формирају чак и независни емират Дербент.

„Сви смо ми странци (номади) на Кавказу. Али овде је увек постојало ривалство када је реч о најстаријем народу“, каже Муслим Алимирзајев, оснивач пројекта „Непознати Кавказ“. У планини се води непрекидни рат за пашњаке, а свако село има свој језик, своје легенде, своје националне особености. У Дагестану се сматра да Даргини умеју да зарађују новац, а Авари воле да се одмарају и уживају у животу. „Али нас је увек уједињавала религија (95% муслимана) или заједнички непријатељ“. Једном када је завојевач Тамерлан покушао да покори Дагестан суочио се са браниоцима из овдашњих кнежевина на челу са девојком по имену Парту Патимат (често је пореде са Јованком Орлеанком) и брзо се повукао.

Прво што ћете угледати када изађете из аеродрома у Махачкали је Тријумфална капија подинута у част 200-годишњице уједињења Дагестана и Русије. Дагестан је ушао у састав Руске империје 1722. године, пошто је ову територију освојио Петар Велики. Дербент је био кључно место Каспијског региона и највеће достигнуће прве Персијске експедиције руског императора. Међутим, овде је руска база постојала само 13 година, да би затим била предата Ирану у знак добре воље. Дагестан се заувек вратио у састав Русије почетком 19. века после Руско-персијског рата.

„Када одем у иностранство људи ме питају ко сам. Ја кажем да сам пре свега Рус, затим Дагестанац, и тек на крају Аварин. Ја нисам Рус по националности, него зато што сам део целе земље. Тако обично размишљају данас људи у Дагестану“, каже Алимирзајев.

Дагестанци сматрају да Русија почиње од њихове територије. Они се налазе у најјужнијој тачки Русије.То је 2017. године био регион који је највише дотиран (добио је преко 52 милијарде рубаља или 896 милиона долара). Овде 55% становника живи изван урбаних територија. И поред тога, у планинама не живи много људи зато што млади радије одлазе у равницу на школовање и не желе да се врате. Није престижан посао бити чобанин, али је то традиционално занимање на планинским платоима. Дагестан је водећи руски регион по узгајању крупне и мале рогате стоке.

Изван градова је становништво обично концентрисано у селима на платоу. Житељи појединих села одлично зарађују захваљујући етничким занатима. Кубаци на пример, производе јединствени накит, а село Рахата је једино место у Русији где се производе бурке (народна дагестанска ношња, огртачи од чоје).

Главни град, Махачкала, је разнолик. Ту се интернационалне компаније такмиче са занатлијама и исламским бутицима попут једног који се зове „Девојка у хиџабу“ са слоганом: „Само се покриј!“. „Исламски бутици су својевремено били у тренду и доносили су профит. Женама је приказано да ислам може имати сопствену моду. Имали су добре маркетиншке идеје. Инстаграм је био преплављен фотографијама у стилу ’Погледајте шта мој муж може да ми купи’“

Ако питате Дагестанца да ли би радије остао у Русији или се одвојио, највероватније ћете добити „дипломатски“ одговор: „Нисмо ушли у Русију добровољно и нећемо добровољно изаћи“ – то је цитат националног песника Расула Гамзатова. То је типичан Дагестански одговор, и он је веома поштен.

Природа Републике Дагестан заслужено се сматра једном од најлепших не само у Руској Федерацији, већ и широм света. Јединствена комбинација три климатске зоне у региону изазива невероватну разноликост флоре и фауне.Јединственост Републике Дагестан је то што се на њеној територији све : море, пустиње, шуме, поља, и – најважније – високе снежне планине.

Дагестан је јединствена и невероватна република. Тешки природни услови нису спречили ову земљу да постане запањујуће лепа и очаравајућа. Незабораван пејзаж Дагестана обухвата готово све: море, бујне реке и водопаде, равнице и степе, високе сликовите планине и древне архитектонске грађевине. Осим тога, Дагестан је најнационалнија република Русије, у којој мирно коегзистирају представници преко 50 националности. Укратко, сви би требало да виде ову републику.

Шалбуздаг је једна од најважнијих туристичких и верских атракција у јужном Дагестану, који је такође један од највиших врхова у југоисточном делу главног кавкаског ланца. Уз њега су повезана многа веровања и легенде. Немогуће је на фотографијама осетити сву величину планине Шалбуздаг, она се мора видети. Попевши се на врх, може се видети шест значајних места планине:Сулејманово светилиште, златни Ехренлер, планинско језеро Зем -Зем, „Место за стварање жеља“, „Синометар“ – уски пролаз између две стене, који према легендама штипа грешнике и на крају Ехренлерову гозбу. Места светилишта и историјске знаменитости привлаче муслиманске ходочаснике и туристе, а разноврсна флора и фауна идеална је за љубитеље природе и научне истраживаче.

Још једно јединствено место у Дагестану је водопад Тобот у регији Кунзах, који се спушта у Толотлинску клисуру – дубоки кањон окружен високим планинама. Путници који дођу на ово подручје видеће испред себе иницијално равну површину, равницу која се одједном одвоји, на тренутак може чак изгледати да је ово крај света. Али онда се пред вашим очима појављује још једно чудо од овог места – прелеп водопад, који пада у снажном потоку, стварајући не само каскаду прскања већ и много буке. Приближна висина Тобота је преко 100 метара. Зими се водопад смрзава, а клисура изгледа као снежно краљевство. Ово подручје привлачи не само туристе и путнике, већ и уметнике и песнике који овде долазе по инспирацију.

У Дагестану постоји много села, познатих по својој историји. Чок је једно од њих. Како доказују археолошки налази, прво насеље на територији данашњег Чока настало је пре око 10 хиљада година. Ово је једно од најстаријих људских насеља у Европи.Приближавајући се селу наићи ћете на бујне вртове и планинску реку Кара-Коису. Чини се да ће овде нестати сваки терет недаћа, проживелих година и, као магијом, родиће се песме. Где другде можете видети такав контраст природе: фантастичне гомиле камења, мрачни понори и клисуре, а у даљини на хоризонту, искричави у зрацима излазећег сунца, снежни врхови Кавкаског ланца.

Национални парк Самур налази се у пространој делти две реке Самур и Мали Самур.Постоје мрестилишта за вредне врсте риба, гнездилишта птица селица и зимовача и станиште за дивље животиње. Од средине јула до септембра може се погледати цветни лотос и видети јата риба у чистој води.Посета шуми Самур одлична је прилика за упознавање са дивљом природом.Густа шума, испреплетена зимзеленом лозом, долази све до пешчане обале Каспијског мора.

Јединствени споменик природе Дагестана је чудесни мост преко клисуре у близини села Кузник у регији Табасаран. Камени лук од сто метара, широк око 6 метара, простире се преко планинске долине око 50 метара и изгледа веома живописно. У суштини, то је слој пешчара који се отцепио од главног масива. Локално становништво ово место сматра светим и не одобрава ходање по њему. Захваљујући овим строгостима, невероватни лук је тако добро очуван.

Кубачи, Дахадајевски округ је још једно изузетно село у Дагестану, у којем је занат од накита сачуван од памтивека. Производи мајстора из Кубачија, богато украшени сребром са дубоким гравирањем, позлатом, резбареном слоновачом, златним урезима, емајлом са разним врстама цветних украса, задивљују машту и изазивају дивљење обичног човека на улици. Јединствена дела накитне уметности Кубачија, чија је слава одавно изашла изван граница њиховог села, данас су понос многих музеја републике, земље и света. Шетња уским улицама старог дела села и експонати јединственог музеја златара никога неће оставити равнодушним.

У региону Гунибског у Дагестану, на гребену планине Гамсутлмер, налази се прелепо аварско село Гамсутл. Пре много година на његовом месту било је велико аварско насеље исклесано у стенама, неосвојиво за освајаче. Село је имало вртић, школу, клинику, па чак и породилиште. Данас у селу није остао ниједан становник. У зградама Гамсутла време је давно стало и уместо крова над главом било је само плаво небо. Сликовити планински пејзажи и древне зграде изненађују и задивљују, наводе вас на размишљање о смислу живота и омогућавају вам да путујете неколико векова уназад.

Црква Светог Григорија у Њугдију јединствен је храм, један од најстаријих споменика хришћанске архитектуре на територији Дагестана. Тренутно није утврђено тачно време изградње цркве. Храм је основан у част првог епископа кавкаске Албаније Григориса, кога су незнабошци мученички убили. Црква Светог Григорија у Њугдију симбол је узајамног поштовања међу људима који припадају различитим вероисповестима. Сваке године, претпоследње недеље августа, Јермени долазе у цркву Светог Григорија у Њугдију да се поклоне великом светитељу.

Сарикум је величанствена пешчана планина укупне површине 600 хектара и висине 262 метра. Овај споменик природе једини је не само у Русији, већ широм Евроазије.Дине Сарикум се назива фрагмент азијских пустиња окружених степама. Научници су установили да је Сарикум стар неколико стотина хиљада година. Огромне масе песка од којих је састављен су производи трошења пешчара околних планина и таложења древних каспијских тераса. Сарикум има четири врха, који мењају облик након сваке олује. Подножје саме дине остаје непомично, само се гребени крећу према вољи ветрова. Флора Сарикума је од посебног интереса. Заједно са представницима пустиња у подножју планине, налазе се читаве шикаре трске и дрвеће које воли влагу попут врбе, тополе и багрема.

Салтинска клисура је невероватан споменик природе и под заштитом је државе од 1983.године.На улазу у клисуру налази се сликовити водопад, након чега се клисура претвара у шпиљу. Најлепши водопад који пада са двадесетак метара висине, који се назива и под земљом. Настаје од реке са веома лепим именом „Салтинка“. Салтинскаја клисура јединствена је по својим природним тунелима кроз које протиче ова река. Данас је то једно од најлепших места у Дагестану.

Клисура Карадах назива се и „Капија чуда“. Клисура се налази између округа Гунибски и Кунзакски.Острво гребена Дарадина, Гачамер, висине 400-500 м, расцепљено је, боље речено, пресечено уском окомитом пукотином, из које према вама тече речица која је створила ово чудо. Када уђете у клисуру са прилично широког дела клисуре, буквално вас све око вас задиви. Пре свега, чини се да сте, такорећи, у уској пећини или у тунелу, јер сте окружени готово потпуном тамом. Постепено, навикавајући се на мрак, примећујете на местима уску траку плавог неба изнад главе. Лети је прохладно и тако тихо да можете чути жубор ријеке.

Балхар (Акушински округ) се налази у угодној долини на надморској висини од око 1.600 метара. Слично је другим селима у планинском Дагестану – овде се исте сиромашне куће пењу на падине лепоте од које застаје дах, али у исто време има и своју посебност: лонци и играчке од глине се већ дуго обликују у Балхару. Керамика у Балхару је традиционално женски посао. До сада је у Балхару живела легенда о извесном човеку по имену Калкучи. Био је веома сиромашан. Седећи на обали локалног језера и тужно размишљајући о томе како даље живети, скренуо је пажњу на децу која су нешто вајала из приобалне глине. Калкучи је одлучио сам нешто да обликује, а када му је испод руку изашао прелеп врч, то је био почетак чувеног заната Балхар. Пошто је савладао грнчарску уметност, Калкучи га је подучио својим сусељанима, али из неког разлога жене су те које су направиле најлепше и најлепше посуде. Дакле, према легенди, женска производња познате керамике започела је у Балкхару.

Кањон Сулак и хидроелектрана Чиркејска (Бујнашки округ) Кањон Сулак једна је од најпопуларнијих природних атракција у Дагестану. Кањон се простире преко територије Дагестана 53 километра. Понегде се сужава, а понегде је клисура, напротив, толико широка да је тешко видети њену супротну страну. Они који дођу да погледају кањон такође ће бити заинтересовани да виде још једну атракцију која се налази у близини – Чиркејску ХЕ – најмоћнију хидроелектрану на Северном Кавказу.

Неки ову руску републику на самом југу Русије са својим невероватним древним утврђењима, џамијама и шароликим становништвом упоређују са Римом.

Приликом писања текста као извори послужили:

https://mirmol.ru/blogs/15-mest-v-dagestane-kotorye-stoit-uvidet-kazhdomu/

https://sr.drunkentengu.com/dagestan-naselenie-istoriya-i-traditsii-188d0e8

https://rs.rbth.com/travel/83919-sta-treba-znati-pre-posete-dagestanu

https://tothostel.ru/bs/shengen/samye-vysokie-gory-dagestana-vysokogornyi-dagestan-priroda/

https://bankfs.ru/bs/credit-card/narodonaselenie-sovremennogo-dagestana-dagestan-nacionalnosti.html

https://apriori-nauka.ru/bs/simulyakry/nacionalnyi-sostav-dagestana-na-god-nacionalnosti-dagestana.html