Да се зна, српска војска урадила нешто што нико није: Прекинула рат да се допреми помоћ непријатељу
1 min read
Данашњи дворски домаћи историчари оптужују Србију за разна непочинства у Црној Гори. Скоро да нема дана, а да се са страница режинске штампе не сручи салва оптужби на тобожњу србијанску окупацију и њене злу и насиљу склоне војнике. У тој помами и антисрпској кампањи ваља понешто написати као у свијету размишљају о војсци Србије. Из њене дуге историје интересантан је један податак који, како кажу војни историчари, касније нико није поновио.
Наиме, у холу зграде међународног Црвеног крста у Женеви стоји табла са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија 1885.“ Ово је знак сећања на догађај који представља преседан у историји ратовања, а који се збио у Србији крајем XИX века и до данашњих дана се нигде није поновио, преноси портал „Правда и право“.
Ова необична прича почела је ширењем Бугарске на Балкану последњих деценија пред улазак у 20. вијек. Ово је било директно кршење одлука Берлинског конгреса и за тадашњу краљевину Србији представљало директну опасност и провокацију. После неуспјеле дипломатске активности краљ Милан је Бугарској објавио рат.
Србија је у то време већ имала уређене болнице, а већ је основан и Црвени крст. Бугарска, са друге стране, није имала војне санитете. Због овога, бугарске рањенике није имао ко да однесе са бојишта ни да им пружи медицинску негу. Међународни Црвени крст прикупио је помоћ из свих крајева Европе која је требало да се допреми овој држави. Иронично, једини пут до Бугарске водио је преко Србије.
И тада се догодило нешто што свијет никада није видео – војна команда Србије прекинула је рат на један дан, отворила линију фронта и пропустила медицински транспорт преко своје територије. Србија је учинила и више: транспорту међународног Црвеног крста додала је лекове, ћебад и кревете из својих залиха и бугарским војницима предала све што је неопходно за отварање једне болнице.
Сличан догађај ни прије ни послије 1885. године нигде није забележен – Србија је помогла држави са којом је у том тренутку била у ратном стању! У знак сећања на ово несебично дело, Међународни Црвени крст је Србији доделио посебно признање за хуманост, а плоча са натписом „Буди хуман као што је била хумана Србија“ и данас стоји у згради ове институције у Женеви.
Величанствен је примјер Војводе Марка Миљанова Поповића – изгладњелој и измореној турској војној посади поклонио је најнужнију храну и џебану ( муницију ) како би се достојно, војнички, чојски и јуначки у равноправном боју освојио и ослободио истиријски град МЕДУН…али то је био, то и данас јесте ВОЈВОДА МАРКО МИЉАНОВ без сличне величине у животу и у књигама!
Aaaa, da…
Ovo je onaj rat kada je Srbija bila napala Bugarsku pa krenula u bjezaniju cim brat Bugarin bjese uzvratio. Cerali su ih Tute do Nisa I tik pred Nisom su se zaustavili… Razlog je bio apel Evrope da se rat zaustavi i Bugari povuku na svoje granice…
Iako su bili agresori, srbi ni ovoga puta nijesu uspjeli da os’ete ukus pobjede…
Na svoju prvu pobjedu, jos od Drzave Nemanjica, srbi su morali da cekaju jos tridesetak godina (30) to jest do Balkanskih ratova.
Istorija tih ljudi i drzave je stvarno nezaboravna:-))))
Cao balija. Kako ide?
Ne zivi se od istorije odavno vise .
Čuj Dušane tebe Srbi zovu!