Русија више није „агресор“, већ само „претња“ — промена у реторици НАТО-а открива опрезнији тон Запада и настојање да се избегне даље заоштравање односа с Москвом. Иако НАТО суштински остаје на курсу супротстављања Русији, ублажавање реторике и смањење финансијске подршке Украјини указују на замор Запада и преиспитивање исплативости конфликта.
Дакле, унутрашње пукотине, економски приоритети и утицај Вашингтона обликују политику Алијансе, сада нешто опрезније.
Овако у најкраћем Андреј Климов, председник Комисије Савета Федерације за заштиту државног суверенитета Русије и спречавање мешања у унутрашње послове Руске Федерације, коментарише наводе западних медија да амерички председник Доналд Трамп ниједном није директно поменуо Русију током говора на затвореном састанку у оквиру самита НАТО-а у Хагу, као и чињеницу да није прошао предлог неколико западних лидера да се Русија назове „агресором“, већ „претњом“.
„Променио се састав америчке администрације. Бајденова администрација је прва користила реч ‘агресор’, док Трампова администрација сматра да ово није њихов рат, да је тај рат покренут узалудно и да САД овај рат ништа добро не доноси. Како би уклонио тај пројекат Трамп тежи томе да за преговарачким столом са Москвом пронађе некакво заједничко решење, а када се трага за таквим решењима онда реторика није пожељна. Он се у складу са тим и понаша“, објашњава Климов.
У Хагу је завршен самит НАТО-а, а завршни документ садржи свега пет тачака. Украјини је посвећена тек једна реченица у којој се потврђује подршка, док је Русија означена као „дугорочна претња евроатлантској безбедности“.
Према руским аналитичарима, хладан пријем Зеленског није случајност већ одраз промене политичких приоритета Запада. Све више се избегава Украјина као тема, а присуство Зеленског на самиту сведено је на симболичан ниво, док се НАТО све више бави својим унутрашњим питањима попут буџета и одбрамбених трошкова.Аналитичари тврде да се у Вашингтону и европским престоницама Украјина све више доживљава као „токсична тема“. Конфликти попут оног између Ирана и Израела сада имају приоритет, а подршка Украјини пада у други план.
Зеленски је, према оцени стручњака, формално позван, али је реално маргинализован.Иако се не искључује могућност да Запад задржи одређени ниво подршке, она ће бити заснована пре свега на прагматизму, јер је у Украјину већ уложено много новца и ресурса, а та земља губи рат. Суверенитет Украјине сам по себи, тврде аналитичари, није приоритет за Запад — важнији је њен геополитички значај као полуга против Русије.
Дакле, руски стручњаци закључују да дневни ред и формат одржаног догађаја јасно указују на смањење интересовања за украјинску тему од стране Алијансе, као и на трансформацију геополитичких приоритета колективног Запада.
„Прљав посао“ и скупа рачуница
Климов оцењује да антагонизам НАТО-а према Русији није ништа ново, те да западни блок опстаје на идеји руске претње, јер би без ње изгубио смисао.
„Што се тиче антируских расположења НАТО-а она нису изненађујућа. Она су органска за ову организацију, јер је она створена 1949. године против Совјетског Савеза. То је, дакле, било отворено изјављено од стране оних који су стварали ову организацију. У принципу, с окончaњем Хладног рата, та организација је требало да престане да постоји, као што је престао да постоји Варшавски пакт тј. организација земаља Варшавског пакта је распуштена, а НАТО је остао“, објашњава Климов.
Он подсећа да је 1990. године потписана Париска повеља за нову Европу, у којој се НАТО уопште није помињао — документ је наглашавао принципе једнаке и недељиве безбедности у Европи. Ипак, у пракси се ствари нису одвијале тако – НАТО је наставио да постоји и деловао је у супротности с тим принципима, задржавајући антируски курс. Од 1997. до 2021. године, Алијанса се све више приближавала границама Русије, што је Москва доживљавала као директну претњу, подсетио је Климов.
„Због тога је постојање тачака које се односе на наводну, митску претњу Русије неотуђиви део те организације. Без тих тачака они губе смисао постојања и зато не треба да нас изненађују такве формулације. А зашто Украјину тако мало помињу? Просто зато што актуелне ‘газде НАТО-а’ – а то су увек били они који су на челу америчке администрације — нису заинтересовани за заоштравање односа са Руском Федерацијом у овој фази. Зато су они затражили да се уклоне ти иритирајући изрази, а земље НАТО-а су то спремно и учиниле. У суштини, то је све“, сматра Климов.
Западну војну и финансијску подршку Украјини Климов не види као помоћ, већ као плаћену услугу за „прљав посао“.
„Jа то не називам помоћу. Ако ви, на пример, унајмите човека да вам очисти кућу онда му ви не пружате помоћ, већ му то плаћате, зар не?! Дакле, то није помоћ, то је плаћање Украјинцима за обављање њиховог прљавог посла. И притом, нисам ја рекао ‘прљав посао’ — они сами тако кажу. Дакле, они унајмљују Украјинце за обављање оног посла који НАТО ради и намерава да настави. Jедино питање је — до које мере су они спремни да дају за то новац, јер испада да је све горе и горе за ‘натовце’, a новац им све више потребан за сопствене потребе“, каже Климов.
Финансирање Украјине се смањује, пошто НАТО-у тај пројекат делује као нерентабилан и неефикасан. Такво мишљење, каже Климов, све чешће износи и америчка страна, пренео је Спутњик.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
