Да се нису одбранили Срби у ЦГ, Срби са Космета би били следећи на удару, Стефан Филиповић у „Српском св(иј)ету“
1 min read
“Данашњи дан је тужан за све нас, поготово за саме жртве насиља, као и њихове породице. Овај догађај представља једну завршну тачку читавог процеса од далеке ’91 године, у којем су Срби били негативци. Играли су игру у којој смо ми били водећи пиoни и због наратива смо проглашени као главни кривци. Повод за погром Срба је сам по себи несрећан, али се поставља питање шта је суштински стајало иза свега тога, као и да овај процес не смемо посматрати парцијално, већ линеарно. Свакако да политизацију овог немилог догађаја не смемо дозволити, већ да се исти посматра на институционом нивоу”, рекао је политиколог Стефан Филиповић у гостовању на Националној ИН4С телевизији у „Српском св(иј)ету“ поводом погрома Срба на Косову и Метохији марта 2004. године.
Као активиста цивилног сектора за људска права, али и као неко ко је рођен, живи и ради на Космету, он се осврнуо на укупну друштвену реалност у окружењу. Сећања на погром су и даље жива, иако је тада био дечак:
„На Космету смо тај 17. март преживели као највећу душевну штету. У време бомбардовања 1999. сам био дете, и слабо се сећам, мени је тада све била игра, за разлику од 2004. када се свега сећам. Људска права на Космету су и даље угрожена и под знаком су питања- од основних грађанских до политичких, иако не би требало. Моји вршњаци су тада доживели егзистенциони страх, од тог момента креће наше одрастање“.
Стефан Филиповић тврди да је Србима са Косова и Метохије данас највише потребан мир, сарадња и нормална комуникација ради креирања базичних елемената суживота, као чвршћег темеља неког будућег, истинског помирења.
Он каже да је та 2004. година била симболична, психолошка и преломна тачка за Србе на Косову и Метохији, јер је настао јак осећај угоржене безбедности. Тада је отпочео тихи егзодус српског становништва, али и несрпског, јер су егзистенцијални услови још више погоршани у последње време услед епидемије короне.
Гост „Српског св(иј)ета“ говорио је и о ставу српског народа на Косову и Метохији према Србима у Црној Гори:
“Наш народ јесте био изненађен признањем такозване независне државе Косова од стране Црне Горе, али дубоко у себи је знао шта значи смисао геополитичких односа. Саосећамо са српским народом у Црној Гори, који су на један миран и достојанствен начин показали да се српске Светиње могу одбранити. Да нису они одбранили, Срби на Космету би били следећи на удару. Блаженопочивши митрополит Амфилохије и владика Атанасије остаће упамћени у душама свих нас на подручју Косова и Метохије и следићемо њихов пут и испунити завет”.
Dosadili ste Bogu i narodu. Srbi ovo, srbi ono. Cijeli svijet srbe napadaju zato što su Srbi???
Књажевина Црна Гора 1909.г. Попис: 98% зборило СРПСКИ_Ћирилицом и 2% албански.
Je li onaj mason Kostic i dalje predsjednik SANU?