Да ли су Вијести случајно активирале Муховића?
1 min read
Аднан Муховић
Пуне 123 године, на тргу испод централне градске катедрале у Хелсинкију стоји споменик руском цару Александру II. Улазак у састав Руске Империје, крајем ХVIII вијека, народ Финске је прихватио као ослобођење од вишевјековног шведског ропства. Указом цара Александра II, финска аутономија је 1864. године подигнута на висок ниво, на што су захвални Финци три деценије касније одговорили овим спомеником.
Док су европске колонијалне силе народе Африке, Азије и Латинске Америке брутално експлоатисале све до друге половине ХХ вијека, Руска Империја имала је потпуно другачији однос према народима, који су улазили у њен састав, укључујући поред сјеверозапада Европе, пространства Сибира, Централне Азије и Далеког Истока.
Историјска константа толеранције Руске Империје према мањинским народима прихваћена је и у данашњој Русији. За 193 различите националности Руска Федерација данас представља матичну државу и не постоји ниједна вјерска и етничка група, коју руско друштво дискриминише по било ком основу. У руским градовима нема изолованих четврти настањених националним и вјерским мањинама, које егзистирају у сваком већем граду на Западу. Према регионалним властима аутомномних република и области са доминантним муслиманским становништвом, централна власт нема претензија да се мијеша у вођење локалне и културне политике.
Популација муслимана у данашњој Русији броји нешто око 30 милиона људи. Почетком деведесетих, западне обавејштајне службе покушале су да искористе муслимански фактор за дестабилизацију, са крајњим циљем да процес распада са СССР-а, пренесу на Руску Федерацију.
Готово да није било тачке на Кавказу и Централној Азији, гдје деведесетих година прошлог вијека није упаљен ратни пламен. У последњим мјесецима постојања СССР-а, заратиле су републике Киргистан и Узбекистан, унутар територије Руске Федерације сукобили су се Ингуши и Осетини, док је у Таџикистану је дошло до петогодишњег грађанског рата. Сви ови сукоби били су између муслиманских народа.
Око Нагорно-Карабаха ратовали су православна Јерменија и муслимански Азербејџан, а на територији Грузије разгорели су се ратови са Абхазијом и Јужном Осетијом, као и грађански сукоб између присталица првог изабраног предсједника Звијада Гамсахурдије и Едуарда Шевернадзеа. Врхунац крвопролића у региону Кавказа догодио се у Чеченији. У два чеченска рата, као и међусобним сукобима сепаратиста и промосковске опозиције предвођене бившим предсједником Думе Русланом Хазбулатовим, погинуле су десетине хиљада људи.
Данас, 17 година касније ситуација у овом током деведестих нестабилном региону, значајно је промијењена. Политичке елите народа Централне Азије и Кавказе, са дјелимичним изузетком Грузије, увидјели су погубност политике потчињавања Западу, коме није у интересу да мали народи, на територијама предодређеним да буду неоколоније, живе у стабилним условима. Одбацивањем прозападног курса и окретањем сарадњи са Русијом, Кином и Ираном у региону Централне Азије и Кавказа престали су међудржавни сукоби и грађански ратови. Међурелигиозне и међунационалне тензије, такође су у великој мјери редуковане.
Сва спорна питања, лише дјелимично Нагорно-Карабаха, углавном су разријешена. Безбједоносна ситуација у Чеченсккој Републици данас је стабилна, а престоница Грозни је у рекордном року преобраћена из рушевина у модеран град.
Прошле недјеље Грозни је посјетила црногорска делегација, на челу са предстваницима ДФ-а и Орханом Шахмановићем, градоначелником Плава. Ова посјета упалила је црвени аларм унутар режимске медијске фаланге и локалних НВО. Промовисати другачију идеју међувјерског и међуетничког склада, од оне коју октроише Запад, било је изгледа неопходно компромитовати по сваку цијену.
Прво је реаговала Побједа, пласирајући спин да је Рамзан Кадиров, преко реиса Рифата Фејзића покушао да утиче на Бошњачку странку да направи коалицију са опозицијом, умјесто са ДПС-ом. Потом су реаговали грант примадоне из НВО, наводећи да инвестиције из Чеченије нијесу добродошле, јер се по њиховој перцепцији ради о неслободном и недемократском друштву. Чудо да исте аршине нијесу имали према инвестицијама из неофеудалних монархија Блиског Истока, односно контроверзног узбекистанског грађанина Нила Емилфарба, као према потенцијалним инвестицијама из Чеченије, на чијем се челу налази народном вољом изабрани предсједник.
Позитивни ефекти посјете Чеченској Републици постали су видљиви убрзо. Одмах по повратку у Црну Гору плавски градоначелник Орхан Шахмановић, постао је први кредибилни политичар из редова бошњачког народа, који се изјаснио да је против уласка Црне Горе у НАТО и ЕУ. Следећег дана Андрија Мандић најавио је потписивање декларације о помирењу Срба и Бошњака.
Очигледан неуспјех Побједе и НВО грант примадона, навео је прозападне структуре, чија је судбина након побједе Доналда Трампа прилично неизвјесна, да у битку за неутрлисање позитивних ефеката посјете црногорске делегације Чеченији, уведу своје последње резерве, персонификоване у другој фамилији и њеном медијском концерну Вијести. Као реплику на историјске изјаве Орхана Шахмановића и Андрије Мандића, Вијести су спремиле наступ најпознатијег Бошњака у Румунији, предсједника СО Петињица, Аднана Муховића. Његову изјаву, да он као предсјеник ‘‘не може да се вози у румунском ауту“, пренијело је преко 50 румунских медија.
Дан послије, историјске изјаве Мандића и Шахмановића готово су заборављене, а цијела Црна Гора бруји о телевизијском наступу једног комплетног идиота, чије су комплески и фрустрације познате далеко изван граница Црне Горе. Оно што није пошло за руком Побједи и НВО грантовцима, успјела је друга фамилија, која је још једном доказала ЦИА структурама да поузданијег играча на теритрији Монтенегра од њих, немају.
Примјер како су у региону Кавказа и Централне Азије разријешени међунационални и међувјерски антагонизми, могао би да буде поучан за нас на Балкану. Охрабрује што међу политичкој елити Бошњака полако сазријева свијест да НАТО и ЕУ, никоме на Балкану не доносе добро. Искрено се надам да Милове корумпиране марионете типа Рафета Хусовића и Суља Мустафића, заједно са искомплексираним идиотом Аднаном Муховићем, полако губе монопол на политичко заступање бошњачког народа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„KOLIKO VAS JE-VIŠE NO U TUZLNSKU SOLANU-POSOLJENI-DA SE NE UBAZDITE.“..?!
Базд му име, а Муховић презиме.
geška bre…nije bazd-no Adnan Sokolj-ološ-vić…
Муховић је очигледан примјер ДБ овог потпаљивача…Каже нешто против Српске историје, као ово за Његоша,и онда сви навале са критиком али не против њега него против свих бошњака,што ДПС ботови једва чекају да распире сукоб, јер ДПС годинама опстаје и живи на подјелама. Морамо схватити да је ово само појединачни примјер лошег Бошњака а таквих има у свим народима…Међу њима има много више добрих људи у које не спадају ова спадала из руководства БС
U pravu Gobil!
Svaki koji je Srbin, bilo bi poželjno, da zauzda jezik. Imamo pametnija posla nego da opadamo i bilo koga vrijeđamo.
Još kao Srbi imamo obavjezu više, da čuvamo svoj obraz i čast srpsku. Snaga u nas je nešto sasvim drugo, ono srpsko i viteško! Nijesmo mi od juče, svemu naredni.
A drugi, kako im volja …
Kako bi oni to baš i htjeli : da im budemo druzi!
Srbi ne treba da se primaju na ovu Muhovićevu priču, njega je angažovala Udba čim je Mandić pomenuo da treba da se radi na uspostavljanju normalnih odnosa između Srba i Bošnjaka
Vijesti su takve plati i štampamo ostaje i da se reklamiramo ..eksplpzivnim napravama.. u moje ruke neće ta novina ni da je za džabe. nema meni DANa bez DANa tako će bit sve dok se štampa a ne izdaje samo DAN
KOLIKO VAS JE-VIŠE NO U TUZLNSKU SOLANU-POSOLJENI-DA SE NE UBAZDITE…?!
Ти си демон – кербер кукавичких убица, мозга обољелог од мухамедовогм учења што воња на злочинца коме се усмрђела душа. Збориш ка Меховић кад остане сам са собом.
UBODOH TE-TI ZASMRĐE…Sok-ološu-viću….
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: ОГРОМАН БРОЈ МУСЛИМАНА У БИХ И РАШКОЈ ЈЕ СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.
Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.
– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о
каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам. Мојим вишегодишњим истраживањима релевантних историјских извора, као и радом на терену, дошао сам до закључка да је већина наших муслимана, сада Бошњака, српског порекла и да су пре исламизације најчешће били православци, мада је било и католика. Ислам се прихватао из разних узрока. Пре свега треба знати да је то била доминирајућа вера освајача.
– Прихватити ту веру значило је обезбедити одређене привилегије као што су економске и уопште друштвене. Мало је било оних који су ислам прихватали из убеђења да је то једина права вера. Муслиман је био ослобађан неких пореских обавеза, а могао је напредовати на друштвеној лествици све до највишег друштвеног слоја, државних, војних и верских положаја. У 15, 16. и 17. веку, па и нешто касније, било је много наших муслимана који су постали бегови, санџакбегови, беглербегови, паше, везири и велики везири. Исламизација је почела у 15. веку да би у 16. и 17. веку попримила масовнију појаву.
– У почетку ислам су прихватали представници властеле почевши од оне најситније па до најкрупније. Нешто касније су ислам прихватали и трговци, сточари власи, занатлије. Села су се углавном касно исламизирала и увек је у већини села живело хришћанско становништво.
Недавно сте изјавили да др Мустафа Церић и Бакир Изетбеговић имају српско порекло.
– Да, рекао сам то, јер имам непобитне доказе. Мислим да и господин Бакир Изетбеговић и ефендија др Мустафа Церић то знају. Друга је ствар да ли ће то и јавно да признају. Они могу да се на мене љуте, али не могу да побијају. Ако имају друге доказе нека их изнесу. Преци Церића су били српско племство пре исламизације. Изетбеговићи су пореклом из Београда, а у Босански Шамац су се населили после напуштања Београда 1867. године.
Неки муслимани су се враћали вери прадедовској, недавно је то урадио и професор Мухамед Бушатлија из Београда, објасните овај феномен.
– Много је више наших муслимана/Бошњака који не крију своје српске корене него што се мисли и јавно истиче. Професор Махмут Бушатлија има сјајан педигре, јер потиче из српске владарске куће Црнојевића. Из те династије, која је владала Црном Гором у 15. веку, Станиша, син Ивана Црнојевића, је исламизиран и био је скадарски санџак-бег и господар великог дела Црне Горе. Тај чин Махмута Бушатлије, сада Станка Црнојевића, може да има и неку другу конотацију.
Како објашњавате тврдње већине муслимана да су пореклом Турци?
– Сигурно је у нашим земљама било етничких Турака као војних и цивилних старешина, свештеника и разних чиновника, али су се по завршеној служби најчешће враћали тамо одакле су и дошли. Било је и тога да су се Турци, у народу пежоративно називани Туркуше, женили нашим мештанкама и остајали овде, али је то било занемарљиво. Има истине за тврдњу да ће се наши муслимани или Бошњаци пре изјаснити као Турци, Иранци, Саудијци, па чак и Немци само не да су Срби иако са тим нацијама немају никакве ни етничке ни језичке сродности. Мислим да су за овакве појаве крива и једна и друга страна.
Да ли постоје бошњачка нација и босански језик?
– Да би се конституисала нека нација морају се испунити одређени и научни, а не само политички услови или критеријуми. Није довољна само политичка жеља и воља одређених политичких кругова. Може се политичким актом, актом домаће политичке елите подстакнуте и споља, прогласити нација, али такви акти по правилу доносе велике неспоразуме и сукобе, па и ратове, што је најтрагичније.
– Не осећам се довољно компетентним, али сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски језик један исти. Питао бих те тако „стручне“ политичаре, а и неке научнике, да ли им приликом комуницирања са Србима, Црногорцима и Хрватима требају преводиоци. Мислим да је на сцени „нарцизам малих разлика“ што би се могло рећи и за стварање синтетичких нација, а не само језика. Све то постаје трагикомично.
Бавили сте се култом Светог Саве и односом муслимана према највећем српском светитељу, ста сте открили?
– Приликом мојих вишегодишњих теренских истраживања у Старој Рашкој био сам изненађен колико је код наших муслимана било традиционалног поштовања култа Св. Саве. Најстарије жене обавезно су за Савиндан 27. јануара правиле посебно јело које се зове масеница. Када сам најстаријој жени, која је тада имала 96 година, рекао зашто то ради када је она муслиманка, кратко ми је одговорила да је то јело спремала и њена мајка и бијача (баба). Једна друга стара жена од 89 година ми је рекла да увек „за Савицу спрема масеницу“.
– У разговору са Бошњаком, који је имао 94 године, на моје питање зашто на неки начин обележава Савиндан као и неке његове комшије, само ми је кратко одговорио „Ово је заветна земља“. Муслимани су увек штитили и богато даривали манастир Милешеву код Пријепоља, јер је ту било гробно место Растка Немањића, потоњег архиепископа Саве и касније Св. Саве. Заблуда је да су се наши муслимани брзо и лако одрицали својих српских и хришћанских традиција.
Недавно сте добили и Вукову награду.
– Наравно да и даље истражујем и пишем. Да, добитник сам Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач. Тренутно радим на новој књизи која ће бити наставак претходне „Прилози прошлости Старе Рашке“.
Шта бисте поручили Србима и Бошњацима у Санџаку?
– Предложио бих релевантним друштвеним и политичким факторима и код Срба и код муслимана/Бошњака да озбиљно и одговорно пораде на јачању поверења, искрене сарадње и пријатељства. Не може нама бити нико ближи од нас самих. Само тако можемо да рачунамо на лепшу и извеснију будућност, јер је на све нас, што би обичан народ рекао, скочила и ала и врана. На крају крајева, ми смо исти народ без обзира на нашу, често и трагичну прошлост, па свиђало се то некоме или не.
Бегови и интелектуалци
Да ли је чест случај да се муслимани изјашњавају као Срби?
– Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осећали Србима и то нису крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти. Овом приликом ћу поменути само неке: Хусеин-бег Градашчевић, Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејмапашић-Деспотовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Хасан Ребац, Мустафа Голубић, Смаил-ага Ћемаловић, Мустафа Мулалић, Исмет Пуповац, Џемал и Шукрија Биједић, браћа Поздерци, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица, Џевад Галијашевић…
Сеобе и ислам у Рашкој
x Салих је рођен 25. октобра 1944. у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије у Сарајеву. Радио је као наставник историје и директор школе у Кладници и секретар СИЗ за основно образовање у Сјеници, затим као директор у Гопдијеву и Сушици (Бијело Поље).
x Историјом као науком почео се бавити скоро одмах по завршетку студија. Област његовог посебног интересовања је порекло, исламизација, демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.
x Активни је учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и 70 научних радова који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Нова књига Салиха Селимовића „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“ је прави историографски драгуљ.
IMAM,SAMO JEDNU PRIMJEDBICU-OPASGICU…U NASLOVU-NAPISA GORE-NA VRH TREBA…ĐE PIŠE „VIJESTI…aktivirale“-NAPISATI -„DPS i MILO…aktivirali… „? Drugo je sve po taman-u funkciji-istine „o bratstvu i jednistu vaših naroda“ …kovano-zakovano-kuvano u Konavle 1991 godine…“?Na tihoj vatri-u kravljem mlijeku-krava koje su jahali..“pripadnici njihovih naroda i narodnosti…“?! Danas udarna pestija-NATO…u prodoru -„osvajnaja istoka“-poput „osvanja zapada“-po MUHAMEDOVOM UČENJU…? Zbog toga zebemo-da nam TRAMPA-ne trampe za Muhamedovo učenje…?
Vijesti su pogibeljne za Crnu Goru!