Да ли је Катнић противзаконито склoпио споразуме о признању кривице?
1 min read
Миливоје Катнић
Иако је тема незаконитости споразума о признању кривице које је СДТ склопило са осумњиченима у афери „државни удар“ и раније помињана, остала је недовољно расвијетљена за јавност од стране стручњака у области права.
Тема је актуелизована након што је јуче у Колашину (хотел Бјанка) Амбасада Сједињених Америчких Држава у Подгорици, у сарадњи са Центром за обуку у судству и државном тужилаштву, започела дводневну конференцију о споразуму о признању кривице. На конференцији, на којој су говорили и отправник послова Амбасаде САД-а Б. Бикс Алиjу и Наташа Радоњић, директорка Директората за извршење кривичних санкција из Министарства правде.
Радоњић је овом приликом нагласила да се споразум о признању кривице може закључити за шири концепт кривичних дјела односно за сва кривична дјела осим за ратне злочине и тероризам.
“Како смо пратили примјену овог института, схватили смо да треба да направимо одређену анализу и видјети да ли постоји потреба за одређеним законодавним унапређењем. У првом аналитичком приступу видјели смо да има простора за одређена законодавна уређења јер је до 2015. године било могуће да се споразум о признању кривице може закључити само за кривична дјела гдје је прописана казна затвора до 10 година. Међутим та анализа нам је дала одређене показатеље да се споразум може закључити за шири концепт кривичних дјела односно за сва кривична дјела, осим за ратне злочине и тероризам”, истакла је она, додајући да је тако и коначно усвојено измјенама кривичног законика 2015. године.
Иако на конференцији у Колашину није конкретно помињан случај евентуалне незаконистости споразума СДТ-а у случају „државни удар“, актуелност тог случаја неминовно доводи јавност до питања – да ли су спорни спроведени споразуми тужиоца Миливоја Катнића са оптуженима у овој афери?
Подсјетимо да је у случају „државни удар“ под истрагом Специјалног тужилаштва за сада 25 особа због сумње да су починили кривично дјело стварање криминалне организације и тероризам у покушају. Мирко Велимировић условно је осуђен, док је Александру Синђелићу додијељен статус свједока-сарадника. Специјално тужилаштво тражило је од правосуђа из Србије изручење Немање Ристића и Предрага Богићевића, али су српске власти то одбиле.
Тужилаштво је, кад се све сабере, склопило нагодбе са већином осумњичених у овом случају. У притвору је још мали број њих – Братислав Дикић, Бранка Милић, Драган Максић, Србољуб Ђорђевић и Ивица Матић. Братислава Дикића тужилаштво терети да је један од организатора, односно шефова криминалне групе, те да је планирао терористичку акцију, због чега са њим, како је више пута напоменуто са високих адреса, није могуће потписати споразум.
