Да ли ЕУ и УНДП пројектно финансирају дифамације и говор мржње у Црној Гори?
1 min read
Фото: Гети
На порталу Antena M, појавио се текст Бобана Батрићевића под насловом „Пребирање костију – ко и зашто врши ревизију историје у Црној Гори“, Аутор је већ одавно познат по патологизованом стилу у којем се свако јавно обраћање своди на идеолошко етикетирање, вулгарну дифамацију појеидинаца и читавих заједница, од црквених великодостојника попут митрополита Јоаникија и Методија, оца Гојка Перовића, предсједника Скупштине Мандића, ректора УЦГ, Владимира Божовића…
И ту заиста нема ништа ново, нити овај последњи текст одудара од карактеристичних, заударајућих испаравања истог аутора. Стога,у неким уобичајеним околностима, ни ово последње ”сочиненије” би било вриједно никаквог посебног реаговања или осврта.
Међутим, овај текст је дио пројекта „Разумијевањем прошлости до изградње повјерења и транзиционе правде“, који се реализује уз подршку ЕУ и УНДП-а. На крају текста се наводи:
”Колумна је објављена кроз пројекат Разумијевањем прошлости до изградње повјерења и транзиционе правде, који спроводи Центар за грађанско образовање (ЦГО). Пројекат се реализује уз подршку регионалне иницијативе Подршка ЕУ изградњи повјерења на Западном Балкану, коју финансира ЕУ а спроводи УНДП.”
Знате онај цртани филм гдје један од ликова чита ”БЕНЗИН”, а онда констатује – ”врло чудно се пише ВОДА. Вјероватно је то, макар старијим генерацијама знана ситуација, најбољи опис суштине практикума овог пројекта. Дакле, под плаштом „изградње повјерења“ и „разумијевања прошлости“ иступају људи попут Батрићевића – којима је изражајни оквир у распону од грубог идеолошког етикетирања до кафанске псовке. Стога, поставља се озбиљно питање: да ли су ЕУ и УНДП постали спонзори политичког екстремизма и говора мржње у Црној Гори?
Јер, ако европски и УН пројекти подржавају „изградњу повјерења“ у форми личних увреда, омаловажавања читавих заједница, и бруталног гажења пристојности јавног дискурса – онда је ваљда ред да се то и јавно каже. Да знамо на чему смо. Да схватимо да „изградња повјерења“ у локалном преводу значи: пуцај у оног другог. И добиј лијеп ЕУ грант за то.
Дијалог као платформа непристојности и коминтерновске егзекуције
Није спорно да је потребно разговарати о прошлости. Није спорно ни да постоје различити наративи. Али кад се од новца неких пореских обвезника, небитно да ли наших, европских или глобалних, финансирају пројекти ”изградње повјерења” у којима се једна страна приказује као „фашистичка“, „издајничка“, а друга као носилац „свете истине“, чувар „прогресивног кода“, онда је то contradictio in adjecto.
Ништа ново и ништа непознато, али ми и даље кличемо ЕУ и НАТО, а тамо нам очито није место. Српски представници су сад чак и гласнији од бивших.