• Поглед

Да ли ће цркве уједначити календар?

11 година ‎ Новости

Датум прослављања Божића једно је од главних питања којим ће се бавити представници свих помесних православних цркава на консултацијама заказаним за почетак марта на иницијативу васељенског патријарха Вартоломеја. Овај састанак требало би да буде припрема за одржавање Свеправославног сабора који би могао да буде заказан већ за 2015. годину.

Иако се већ деценијама говори о одржавању скупа на коме би све цркве требало да заузму став о низу отворених питања у православљу, најновије вести са Фанара указују да је овакав историјски сабор овог пута на видику. Позната је и већина тема о којима ће готово сигурно бити говора. Поред календарског питања, великодостојници би, између осталог, требало да заузму став о званичном редоследу цркава, али и аутокефалности појединих хришћанских заједница.

Поглавари источних цркава, о одржавању Свеправославног сабора, првог после чак 12 векова, како кажу упућени у црквена збивања, неформално су разговарали прошле године на два битна догађаја – обележавању 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу и 1025. годишњици од крштења Русије у Кијеву. Питање једнообразности календара сигурно је најкомплексније, али није и једино које може да изазове размену аргумената.

Димитрије Калезић, професор Богословског факултета, каже да је прелазак на грегоријански календар тема о којој би требало разговарати, али и пажљиво одмерити све добре и лоше стране таквог потеза.

Под лупом односи са Ватиканом

Диптих и статуси православних цркава само су део тема о којима ће архијереји разговарати на предстојећем Свеправославном сабору. У кругу питања чији ће одговори исцртати будућност православне васељене су и тренд броја верника, положај православаца на муслиманском истоку, односи са Римокатоличком црквом, као и питање заједничког слављења празника, православне дијаспоре…

– Постоје одступања Јулијанског календара од астрономског, што су потврдила рачунања Милутина Миланковића – каже Калезић. – Идеја о будућем јединственом календару није нереална, али то би могло да изазове отпор верника. То показује и пракса других цркава које су прешле на нови, грегоријански календар. Нема сумње да ће зато ово питање дуго бити тема за све хришћанске цркве, као и да одлука неће бити донета преко ноћи.

Из Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, недавно је потекла иницијатива да би поглавари православних цркава на овом Сабору требало да дају јасан одговор на проблем легализације хомосексуалних бракова у Европи. Подршку овој идеји, како тврди РПЦ, дали су поглавари чак девет помесних православних цркава.

– Све што се дешава у западном друштву изазива крајњу забринутост код поглавара православних цркава – рекао је заменик шефа Одељења за спољне црквене везе РПЦ Николај Балашов. – Они сматрају да на то треба дати јасан одговор Православне цркве у целини. Многи од њих сматрају да то треба да буде један од задатака будућег Свеправославног сабора и да он треба првенствено да буде посвећен актуелним проблемима који реално брину људе.

Кругу православних цркава које су се заложиле за што скорије одржавање скупштине свих источних хришћана још пре две године придружила се и Српска православна црква. Свети архијерејски сабор СПЦ поновио је тада став да би требало брже радити на његовој организацији. Српска патријаршија већ годинама има представнике у сталним телима која се баве контактима са осталим помесним православним црквама.

Свеправославни сабор на чијој припреми се ради већ више од пола века наставља традицију древних васељенских сабора, одржаваних од четвртог до осмог века. Први овакав скуп сазвао је цар Константин 325. године, а на њему су ударени темељи организације и догми хришћанске цркве. Последњи сабор одржан је у Никеји 787. године. Како се васељенски патријарх сматра првим међу једнаким поглаварима православних цркава, домаћин предстојећег скупа највероватније ће бити – Истанбул.

Највећа препрека великом сабирању православних хришћана, како се процењује, јесу сложени односи између два блока цркава, који често задиру и у питања политике и односа снага великих сила. Прву групу чине „јелинске“ цркве, окупљене око Васељенске патријаршије и Атинске архиепископије, чији су поједини интереси супротстављени такозваном „словенском блоку“, чији је стуб у Москви.

Ове групе цркава имају сагласност око већине питања која би се нашла на Сабору, осим око две тачке. Највећи јаз постоји око диптиха (редоследа) православних цркава, с обзиром на то да Москва и Цариград поједине цркве различито рангирају.

Други велики проблем је број цркава, будући да постоје заједнице у православљу на које се различито гледа. Споран статус имају, пре свега, Финска, Естонска, Америчка, Јапанска и Кинеска православна црква. За део ортодоксног света оне су аутокефалне (потпуно самосталне), док им друге признају статус тек – аутономних.

Српска православна црква негује добре односе и са Цариградом, који се сматра пупком православља, али и са Руском црквом. Односи са Москвом посебно су ојачали последњих неколико година, а дубоке везе продубљене су безрезервном подршком Московске патријаршије борби српског народа за очување Косова и Метохије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: