Цвијић – отац српске географије

На данашњи дан 1927. године умро је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду.

Цвијић је био предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, савјетник српске делегације на мировним преговорима у Версају након Првог светског рата.

Његови најзначајнији радови тичу се морфологије и хидрографије Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа.

Најзначајнија дјела: „Балканско полуострво“, „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“, „Антропогеографски проблеми Балканског полуострва“, „Геоморфологија“, „Етногеографске карте југословенских земаља“, „Географска карта Југославије“, “Језерска пластика Шумадије.“