Цвијић – отац српске географије

На данашњи дан 1927. године умро је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду.

Цвијић је био предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу, савјетник српске делегације на мировним преговорима у Версају након Првог светског рата.

Његови најзначајнији радови тичу се морфологије и хидрографије Динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену и о миграцијама југословенских народа.

Најзначајнија дјела: “Балканско полуострво”, “Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије”, “Антропогеографски проблеми Балканског полуострва”, “Геоморфологија”, “Етногеографске карте југословенских земаља”, “Географска карта Југославије”, ”Језерска пластика Шумадије.”