Чувена пјесма “Ђурђевдан” настала у возу за Јасеновац
Воз за Јасеновац
Чувена пјесма “Ђурђевдан” настала је у “возу смрти”, који је путовао из Сарајева за Јасеновац, свједочи професор Жарко Видовић, историчар умјетности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године.
Када су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запјевао: “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени…”
Како каже овај историчар, Србе су 1942. на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне, и по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.
Према његовим ријечима, на путу према казамату заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвјесности.
– На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смијештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било мјеста ни за стајање, а камоли за сједење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо – свједочи Жарко Видовић.
У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, из поноса и пркоса, први пут је запјевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”.
Усташе су због пјесме “Ђурђевдан” затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.
Previše se zamaraš pisanjem jedne te iste stvari.Napiši nešto konkretno?Žarko nije rekao kako je preživio pakao Jasenovca da bi mogao svjedočiti o Đurđevdanu?O Blajburgu je sve poznato, tu nema enigme oko broja ubijenih. Mlađo, samo da ti spomenem, netko je preživio Blajburg i dočekao slobodnu hrvatsku državu.
Djakone, sotono ustaska, sram te bilo da se podsmijavas tragediji ovoga covjeka, koji je prezivio pakao ustaskog logora Jasenovac. Iako je lijepo opisao da je od 3000 zarobljenih srba zatvorenih u stocne vagone, tek 2000 prezivjelo transport, a 1000 ljudi se pogusilo. I od tih 2000, tek 200 ljudi je prezivjelo strahote logora. I poslije svega ovoga, ti imas obraza da se pitas sto Zarko nije ispricao kako je on prezivio pokolje ustasa, nad cime su se zgrazavali cak i njihovi savjeznici Njemci. Ocigledno ti je zao da je iko ostao ziv, vise bi volio da nema prezivjelih, kako ne bi mogli svjedociti o tome kakve ste vi zivotinje.
Što Žarko ne reče kako je on preživio Jasenovac?
Djakon, Sram te moze biti, sotono ustaska, od 3000, hiljadu njih pomrlo i ugusilo se u stocnim vagonima, a od 2000 zatocenih u Jasenovcu, samo 200 prezivjelo torturu u logoru, i svjedocilo i o ustaskom klanju u logoriu i o istoriji pjesme Djurdjevdan. I ti sotono, poslije ove potresne price pitas prezivjelog logorasa, sto ne rece kako je on prezivio Jasenovac. Vjerovatno ti krivo sto je ostao ziv, volio bi da nema svjedoka da pricaju sto su dozivjeli. Svakim novim komentarom samo dokazujete da ste gori od zivotinja, i da nije ni cudno sto su se i vasi savjeznici, Nijemci gadili vasih zlocina.
@ Đakon
” Što Žarko ne reče kako je on preživio Jasenovac? ”
Preživjeo je Jasenovac da bi doživjeo Blajburg. To mu je bio lajtmotiv.
A onda je Kulturna Politika Beeeeograda od ove pjesme napravila Cigansku Himnu
О људској слободи. Слобода је унутрашње стање душе, и зато су многи Јасеновачки логораши били слободнији од усташких кољача ( многи од њих су излуђели посље мноштва клања, починили су суицид а што је тешко грије, убити себе једнак је гријех као и убити друге, мјесто што су се покајали они су пошли Јудинијем путем. А Господ прима искрено покајање и најтежим гријешницима).
Вукашин Мандрап, Херцеговац који је све своје ближње изгубио , је далеко слободнији био од Жилета Фригановића а који је полудјео од клања; https://www.youtube.com/watch?v=WL5VNL0Gyk0
Све о Мандрапу и о Фригановићу је забиљежио логораш Неђо Зец, неуропсихијатар задужен за психолошка стања Јасеновачких кољача, преживјео је Јасеновац и свједочење о Мандрап Вукашину и Фригановићу пренио црногорском књижевнику Момиру Војводићу, а овај је то забиљежио.
Закљичак: пакао није ни физичка бол а ни географски појам, пакао је стање душе.
Но, не гријешимо душу,…. рецимо истину. Главни организатор бијега логораша из Јасеновачког пакла је био Хрват, млади Анте Бакотић из Сиња. Та племенита душа није преживјела бијег, ишарана је рафалима усташких стражара 22. априла ’45. Број побијених у Јасеновцу никада није утврђен јер су затр’те цијеле фамилије, поготово посље Козарачке офанзиве љета ’42. год. ( у неким Козарачким селима, први младић је испраћен у војску тек почетком седамдесетих.) Но, зар је битно јели побијено 150 ооо или 700 ооо ? Наравно да је битно, али по мени је најбитнији начин убијања ( назвао би их сатанистичким ритуалимама) и старосна доб и структура убијених ( на иљаде дјеце, жена, беспомоћних стараца и сл.).
Што се мене лично тиче: не заборављам, не опраштам а али одричем се освете.
” ОСВЕТА ЈЕ МОЈА И ЈА ЋУ ДА УЗВРАТИМ УДАРАЦ”- рече Господ !
Да додам, заборави’.
Вукашин Мандрап је стигао возом у Јасеновац 8. маја ’42. године, а који је кренуо из Сарајева изјутра, на Ђурђевдан. Убијен је са још 4 000 логораша у Доњој Градини ( јужно од Саве а која је припадала комплексу Јасеновачког логора и која се данас налази у Републици Српској), дана 04. септембра 1942. године
Sve zlocine i zlocince prekrilo je bratstvo i jedinstvo.
Tuga beskrajna.
@ Srbi – narod najstariji
Прије да су Срби народ најлуђи.
Који би народ посље Јасеновца и Јастребарског ( и још штагођа) онако искено прихватио братство- јединство ?
Nije ona spodoba nadogradila, vec zloupotrebila tu pesmu Mucenika, zloupotrebila. Spodoba poznata po otimacini tudjih pesama, tudjih ideja – Dzoni Stulic je jednom rekao da bi nastupao u belom odelu sa trubacima, spodoba poznata po hvaljenju da je pevala onom nepomeniku u Zagrebu ( a danas se neppomkeniku jos uvek kune pevajuci u duetu sa ministrom dacicem njegov zemljak zdravko colic ) i da mu se majka oblacila u stilu nepomenice, u ime “popularnosti”, “bratstva i jedinstva” predtavi pesmu Mucenika kao pesmu za radovanje. Secamo li se spota za ovu pesmu, nema ni naznake, makar slucajno, da se pesma odnosi na stradanje Srba od strane ustasa u jasenovcu, koji su inace cuvali i partizani, uz prugu zagreb – Bepograd, sve do Drine, a po uslovima martovskih pregovora 1943. godine, pisao o tome Miso Lekovic, do detalja. Spodobi je “gost” na albumu bio i Tempo, onaj cijeg rodjenog brata, doktora teologije, Luku, ubise njegovi partijski drugovi i drugarice. Narod smo koji olako zaboravlja sva svoja stradanja, svoje Mucenike, narod kome kao da nista nije sveto osim zivljenja po paroli “u se, na se, poda se”.
Potpuno ste u pravu!!!
ovo treba da bude u čitankama, a ne Karleušine, Cecine i Brkovićeve “pesme”
kada se to desi, znaćemo da smo izašli iz ustaških vagona