Čurović: Nastradao sam zbog svog dugog jezika protiv diktature bivšeg režima ali hvala im što su me otjerali

Srpski filmski i pozorišni glumac iz Crne Gore,  Slaviša Čurović bio je gost  Slobodne zone sa Draženom Živkovićem. Prisjetio se momenta kada je glumio Marka Miljanova u predstavi koju je Novak Kilibarda pisao, a protiv koje je voditelj emisije protestovao.

„On je to pravio za RTS. Blagota Eraković je to upodobio za scenu, onda smo mi to radili i radili, a kako smo mi to tada radili u mozgu, Marko po Novakovom scenariju je kazao da kao Crnogorac umire nezadovoljan što mi nismo dali. Mi smo tako molili, tražili i zahtijevali. Tada smo našli rješenje – da ne kaže ništa, iako je Marko Miljanov kazao da kao Kuč umire srećan a kao Srbin nezadovoljan. Život kaže da je potrebno paziti koga igrate“, kazao je Čurović.

Dodaje da se to dogodilo 2001. godine i da je tada gledao osione i bahate ljude iz DPS-a kojima se već tada znalo da idu u nezavisnost ali i fašizaciju društva.

„Mislim da sam sa Markom tamo izašao kao bolji čovjek. Od 2001. do kad nije došao opet Kuč 2016. nije me bilo u CNP-u. Izgleda sam zbog Marka nastradao i zbog svog dugog jezika protiv ove diktature. Ućutali su se svi, ali ja nisam mogao. Jednostavno ne mogu. Ne mogu“, otkrio je Čurović.

Dodaje da je 2005. otišao u Beograd kako bi krenuo od nule a uslijedilo je 50-ak uloga na televiziji i filmu ali da je bilo i strašne borbe.

„Igrao sam pomalo u Pozorištu, a onda je uslijedila Bela Lađa, pa je sve krenulo svojim tokom, Ranjenim orlom, Malim Budom, došao je i Južni vetar. Imao sam galop uloga. Mislio sam da je karijera prošla, međutim, bilo je mnogo toga. Hvala im što su me sklonili i otjerali“, podvukao je Čurović.

Ostalo je par prijatelja vjernih, kao Nikola Perišić, prisjeća se Čurović i dodaje da nije bilo lako.

Najdraže uloge – Apis i Marko Miljanov

Najdraža uloga u životu, navodi proslavljeni glumac, mu je Dragutin Dimitrijević Apis, Marko Miljanov.

„To su dvije uloge koje sam ja nosio sa ogromnom strašću. Oni kažu okačio sam ulogu ispred vrata ali gluma je ista i tamo i ovamo. Ja sam te uloge donosio u kuću, što nije dobro, pogotovo Apisa, dvije godine. Iako sam radio paralelno 3-4 serije. Onda čovjek prihvata više nego što može. Bilo je šta je bilo, ali Apisa nisam par godina mogao da se otresem“, kazao je on.

Apis mu je bez sumnje heroj, tvrdi Čurović i mišljenja je da je on ličnost koja je tražila ujedinjenje svih Srba i osjećao se izdatim od strane Karađorđevića.

„On je unutrašnji revolucionar i dokaz toga da revolucija jede sopstvenu djecu. Taj čovjek nije uzeo ništa od Srbije, sve je dao za nju, a oni su ga iskoristili zarad Velike Jugoslavije. On je umro sa riječima – živjela Velika Srbija, živjela Jugoslavija. Imamo i Londonski ugovor, da li bi Srbija bila veća… On je djecu Karađorđevića doveo na presto a oni su ga ubili. Negdje piše da je on cincar, ali je on idealista, patriota“, podvukao je on.

Jedini koji bi mogao naslijediti Laneta Gutovića je mogao biti Andrija Milošević, navodi Čurović i nastavlja da komentariše glumačku scenu Srbije i regiona.

„Ovdje u Crnoj Gori postoje ljudi koji su ozbiljni koji nisu Šojići, ali je ipak više Šojića. Kada pita Ćirko Šojića i pita koliko će trajati ta Vlada, on kaže dovoljno ako radimo sa puni kapaciteti. Vidite po transkriptima, SKY prepiskama šta se sve radilo. Scenario bi se mogao napraviti, ali bi to bio horor, krimi serija. Nama prvo treba Mojkovačka bitka pa onda ta serija. Kad čovjek čita novine, ne mogu da vjeruje da ljudi to rade. To su sjecikese, ubice, a bili su narodni tribuni koji misle o svom dobru – a mi koji smo branili Crkvu smo bili neprijatelji naroda“, kazao je Čurović.

Oportunisti gori od onih kojima su tapšali – oni su aplauderi

Dodaje da se dugo bombona grickala, dvadeset godina, jasan je glumac i dodaje da se to samo u Crnoj Gori moglo desiti i da je to bilo pomračenje svijesti.

„Dižu glave ovih dana, biće srbizacija, ne valja Vlada. Ne valja Vlada koja povećava plate i penzije a valja ona koja smanjuje. Pa oni su bili ti koji su vodili ljude na Dubrovnik i ubijali babe. Što kaže Andrija Mandić, zbog njega nijedna majka nije zaplakala. To je monstruozna vlast kakvu Crna Gora ne smije imati više nikad. Oni se opet grupišu, imate centrističke, imate neke nove – a novi su gori nego prethodni. To su oportunisti a mladost treba da nosi bunt. I sad oni se dižu, ti mladi kadrovi, svi oni koji su bili uz najveće. Oni su aplauderi“, podvlači Čurović.

Beograd je Nju Jork Balkana, jasan je Čurović, dodajući da i Dukljani mogu da predaju na fakultetima a da Srbi budu bez posla i da to gore nema veze.

„Biti Crnogorac u Beogradu… nije ni čudo šta je sve Crna Gora radili Srbiji od 2006. godine. Razne stvari su radili. Ali ja sam rekao u intervjuu – nije narod to radio. Vlast je“, kazao je on.

U Crnoj Gori živi divan narod, pošten, častan i sojski – ali kad ga truješ… Biće ovo ponosna Crna Gora!
Vratilo se Svetosavlje u narod, navodi on i dodaje da su zatvarali u Crnoj Gori koze i ovce u hramove ali da unuci sada čuvaju te crkve.

„Mi nemamo sredinu – mi smo Đilasovo klatno, gurni ga u srpstvu, on krene u crnogorstvo, gurni ga u crnogorstvo, on ide u srpstvo. Mi smo samo za inat. Živimo u brdima, sirotinjski, ali pošteno i hrabro. To što su fukare napravile dilere i švercere, to nije ni jedan posto. 99% ovog naroda je divan narod, pošten narod, častan, sojski. Ali ti kad ga truješ komunizmom, diktaturom… Biće ovo ponosna Crna Gora, na ponos! Naravno Crnogorac, Srbin iz Crne Gore, ali Crnogorac prije svega“, podvlači on.

Komentarisao je i političke prilike i kreiranje novih saveza i partija, i kazao da Spajić nešto radi i da se ne bavi nebitnim stvarima.

„Ako ne shvate da se moraju grupisati, onda nema nam druge nego da se opet vraćamo, a možda i selimo. Čovjek koji je htio da nas seli je formirao stranku. Da je sreće on bi bio u Spužu. Moramo shvatiti da nismo društvo jednakih, nikad bili, a sada kada hoćemo to da postanemo, to je proces koji traje dugo. Ako ne bude ova Vlada brže djelala, onda nisu za to, ali ja kroz kulturu znam da su sve tu ljudi iz vremena DPS-a. Kad će da se mijenja, ne znam“, kazao je on.

Narod je drugačiji posle 2020. godine, navodi on i dodaje da je Crna Gora prva država kojoj je Crkva dovela slobodu.

„Svaki put su nas prebrojavanjima pobjeđivali. Crna Gora posle 2020. godine nije ista. To je država gdje se svako plaši naroda. Drugo, osnovno što je kod vlasti je da se plaši naroda. Zato rade dobro. Mi smo tek sad ušli u demokratiju. Nije je bilo pod komunizmom, niti pod Karađorđevićima, a tek nije pod DPS-om. Kada se učimo sada šta je ona. Sada učimo na greškama“, podvukao je on.