Чујте Срби „Марсељезу“ (ВИДЕО)
Не могу и не морају сви грађани неке државе волети њену химну, али је сви до једног морају поштовати.
Ако је танго мисао која се плеше, онда је кошарка сувисла мисао која се игра између два коша. Лепота овог спорта је неспорна. Лепо је било и синоћ бити навијач кошаркашке репрезентације Србије, која је у припремном мечу за предстојеће Европско првенство победила у Београдској арени репрезентацију Француске. Најлепше, чак веће и од ове победе Србије, било је певање француске химне „на суво“.
Наиме, због техничких проблема на почетку меча није интонирана чувена француска „Марсељеза“ или „Марсељска песма“, која је од 1795. државна химна Француске. Делимичан тон чуо се неколико пута и исто толико пута је прекидан, а онда су француски кошаркашки репрезентативци почели сами да певају. Осећао се понос. Београдска публика је аплаудирала.
Слушање „Марсељезе“ загрљених кошаркаша и њихов поклич „Хајдемо! Децо Отаџбине!/Дан славе је дошао!… Корачајмо! Корачајмо!…“ подсетио нас је на (готово) хајку на Синишу Михајловића, тадашњег селектора фудбалске репрезентације Србије, који је пре три године као један од првих задатака, кад је дошао на чело репрезентације, навео да сви играчи морају певати химну „Боже, правде“.
Побунио се Адем Љајић, српски фудбалски репрезентативац из Новог Пазара. Замало да све оно што је Расим Љајић градио последњих деценију и по, његов суграђанин Адем Љајић сруши док кажете туфахија.
Они који, за разлику од већине озбиљних грађана, имају приступ медијима су Синишу напали, а Адема бранили.
Тако је тада један позоришни редитељ, у покушају дискредитације, подсетио Михајловића да је имао сукоб са саиграчима док је играо у Италији, да се учлањивао у СПС, да је на терену пљувао овога или онога играча… Међутим, исти тај позоришни редитељ хонорарно зарађује тако што спрема сценске наступе павачица, па га градска чаршија често зове и „Лепа Брена за четири особе“. Он, дакле, може да режира и Чехова и сценске наступе народних певаљки, јер нема принципе и јер му требају паре, али воли да „соли памет“ другима тако што брани такозвани грађански принцип избора. То што то нема везе са значењем термина „грађански“ и са принципом је нешто сасвим друго. У Србији је ионако 20 и нешто година на делу перманентна кампања да је све што има префкс српско — аутоматски лоше, ретроградно и опасно по околину.
