Икона Свих жалосних Радост је једна од најомиљенијих у руском православном народу, која се пројавила током владавине цара Ивана и Петра Алексејевича.
Зна се да се првообраз чудотворне иконе Богоматере Свих жалосних Радост налазио од 1643. у московском храму Преображења Господњег, на Ординки.
Међутим, прослављење овог образа дошло је 1688. услед исцељења које се збило над сестром Патријарха Јоакима (1674-1690).
Наиме, Света Ефимија је тешко страдала од ужасне ране на боку, а непрекидна молитва коју је творила помагала јој је да поднесе неизрециве болове. Једне ноћи молећи Пресвету Богородицу за помоћ, чула је глас: ”Ефимија, иди у храм Преображења Сина Мојега! Тамо се налази образ мој који се зове Свих жалосних радост. Позови свештеника и нека пред том иконом одслужи молебан са водоосвећењем, a ти потражи исцељење.”
Испунивши ту заповест, страдалница је оздравила на очи својих запрепашћених рођака.
Од тога времена не престају исцељења и сви они који икони с вером прилазе, добијају утеху и помоћ од Пресвете Богородице. Само име иконe побуђивало је и укрепљивало је веру људи у Богомајку, као дивну Заступницу која у најтежим тренуцима пружа утеху и даје својим изабранима предукус небеске радости.
Блаженство Пресвете Богородице је у томе што Она може да излива своју мајчинску љубав према свакоме од нас управо зато је Она Свих жалосних радост.
Када се 1711. царска резиденција требала преселити из Москве у Санкт Петербург, сестра цара Петра I, царевна Наталија Алексејевна, испуњена посебним страхопоштовањем према чудотворној икони Свих жалосних радост, дала је да се направи копија чудотворног образа, које је разаслала по свим храмовима Санкт Петербурга.
Према другим изворима, копије чудотворног образа остале су у Москви, а принцеза је са собом понела оригинални лик Богоматере.
Крај Преображенског Сабора Господњег, у 18. веку подигнут је храм у част иконе Мајке Божије Свих жалосних Радост, где се овај чудотворни образ Пресвете Дјеве Марије налази до данашњих дана.
Године 1770. за ову икону благочестиви добротвор подарио је изрезбарени трон у коме она данас почива. Постоји неколико њених верних копија од којих су најпознатије иконе: Свих жалосних Радосту Лаврској болници, Тоболску и у Тамбову.
За датум прослављења ове чудотворне иконе узима се 6. новембар по новом, односно 24. октобар по старом календару. Постоји још један датум у години када се ова икона прославља, а то је 5. август по новом, односно 23. јул по старом календару.
Свих жалосних Радост у Лаврској болници
У Кијеву у цркви Лаврске болнице посвећене Светом Николају, налази се копија древне чудотворне иконе Богоматере.
Наиме, черниговски кнез Никола Свјатоша, начинивши 1106. Света врата и замонашивши се у Печерском манастиру, примио је послушање вратара. Код ових врата саградио је болницу у коју је довео свог лекара Петра, родом из Сирије. Помажући болесницима, ту је праведни Никола провео око 30 година северно од Светих врата иза Лавре, подигавши и болнички манастир, са црквом у част његовог анђела чувара, светитеља Николаја. У тој цркви се налази копија чудотворне иконе Свих жалосних Радост.
Сачувана су бројна предања о чудесним исцељењима задобијеним преко ове благодатне иконе. Једно од њих је сведочанство стражара на вратима болнице, да је он неколико пута видео неку женуда ноћу долази у болницу, након чега би оздрављао неки од тешких болесника. Распитујући се о загонетној жени сазнао је да се болесницима представљала речима: ”Ја сам Жалосних Радост.”Решивши да сазна о коме се ради једном је у току ноћи видео како поред њега као сенка пролази жена која прошавши крај њега, улази у болницу где је лежао тешко болесни монах, који је већ био припремљен да пређе у вечност. Пришавши монаху, видео је на зиду над њим, као у одблеску месечевог сијања, нејасно изображење Божије Матере. Схвативши кога се удостојио да види, пао је пред Њу на колена, плачући и молећи се.
Болесни монах који је такође видео јављање Царице небеске са страхопоштовањем је дрхтао свим силама душе, вапијући јој да му се смилује. После неколико дана окрепљујућег сна, болесни монах се пробудио потпуно здрав.
Од тада, у Лаврској болници сваке суботе чита се Акатист Пресветој Богородици пред њеном благодатном иконом Свих жалосних Радост.
Свих Жалосних Радост у Тоболску
У цркви Васкрсења Господњег у Тоболску, налази се копија овог чудотворног образа. Икона је древног иконописа. Богомајка је изображена у целој фигури док стоји на орлецу, без Превечног Младенца. Главу јој прекрива бели мафорион који симболизује чистоту, радост и ону блиставу славу у којој су се анђели јављали људима. Она шири руке своје над страдајућима од разних невоља; иза ње се виде три анђела како лебде над страдалницима и над њима држе раширене свитке са натписима: ”Гладних молитељко, нагих одећо, болних исцељење…”
У руци јој се налази патерица на чијем врху је причвршћен крст. Патерица симболизује епископску власт над разумним стадом Христовим која уједно означава власт Светог Духа која помаже у напасању и вођењу пастве на путу спасења. Крст који се на њеном врху налази, подсећа на славу Христову.
Риза на икони је посребрена и позлаћена док је круна украшена драгим камењем; убрус је нанизан неизменично крупним и ситним комадима бисера и дијаманата, кристалима и драгим камењем. Две су звезде на раменима, а наруквице и гривне од крупних аметиста. Света икона је стављена у позлаћени и изрезбарени рам и стоји на иконостасу у припрати праведних Захарија и Јелисавете, yхраму Васкрсења Господњег у Тоболску.
Непознато је за кога је насликана и чије је власништво пре била, али је сигурно да је завичајна и да је древнија од саме цркве у којој се налази. Црква је изграђена 1752. а из натписа на икони се види да је икона обновљена те године.
Свих жалосних Радост у томбовском Вазнесенском храму
Бојарин, Валентин Мусин поручио је код иконописца да му начини верну копију чудотворне иконе Свих жалосних Радост, која се прославила у Москви.
Иконописац је икону насликао, а једног јутра ју је донео у кивоту и показао пред свима. Када су наручиоцу, бојару, Валентину Мусину рекли колико треба да плати иконописцу, он је одговорио да се не сећа да је уопште икону и наручио! Но, заповедио је да доведу иконописца. Када су из кивота узели икону, на запрепашћење иконописца и дивљење свих, уместо иконе нашли су неосликану даску. Бојарин је тада у гневу изагнао иконописца из дома. Силно огорчен, иконописац дође своме другу Алексеју Дјакову и саопшти му о својој невољи. Узевши икону видеше црте пређашњег лика, но у нејасним контурама, и обојица са сузама падоше пред Свету икону, молећи се. Икона се потом појавила у тако светлом изображењу, бољем него што би је иконописац насликао.
Овакву икону, иконописац је поклонио свом другу Дјакову, који ју је узео као светињу и завештао је после смрти своме сину. Код ове иконе над главом Богоматере, изображена је Пресвета Тројица, наоколо са девет анђела а испод ње невољници од разних болести. Икона је насликана на већој дасци, украшена кованом, сребрно-позлаћеном ризом.
Чуда
Пред овом иконом моле се сви они који су понижени, угњетавани, они који страдају, који су у очајању, тузи, они који траже утеху и заштиту од неизлечивих болести; помаже раслабљенима у рукама, оболелима од грла и туберкулозе. Такође пред овом иконом верни се моле за покровитељство над сиротима и убогима.
Икона има и свој Акатист који се чита услед пада у очајање и приликом проналажења несталих, где се каже: Теби, изабраној Војвоткињи која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се благодаћу Сина Твога и Твојим материнским заступништвом од вечне смрти, песме Ти захвалне појемо – ми, слуге Твоје Богородице. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да Ти кличемо:Радуј се, благодатна Богородице Дјево, свих жалосних Радости!
Године 1859, удова Ана Логинова Цветкова била је веома болесна. Њен син позвао је искусног лекара, но болест се погоршавала и сва медицинска средства су се показала неуспешним, тако да је болесница зажелела да се причести. Била је толико ослабила да се сва родбина са сузама почела опраштати од ње, мислећи да неће поживети до јутра; и лекар је био истог мишљења. Но ујутру је рекла сину: ”Иди брзо у цркву, замоли да се одслужи молебан Богоматере Жалосних Радост и однеси ме Светој води.” Син је одмах испунио жељу своје мајке. Болесница је почела пити и ускоро је сасвим оздравила.
Године 1854. у селу Усолцеву, у околини Тоболска, харала је врућица од које се сваки дан умирало. Када је вест дошла до власти, у село је био послан лекар. Житељи су се више надали у помоћ Божију па су икону из градске цркве посвећену Васкрсењу Господњем пренели, не обазирући се на хладно време и далек пут. Изнели су је до села гологлави и у сваком дому служили молебан са водоосвећењем, након чега је болест брзо престала.
Изображење
Присутна су два иконографска типа образа Свих жалосних радост. На једном је Богомајка изображена са Предвечним Младенцем у рукама, на другом без Њега. У оба случаја овај Богородичин образ називамо Свих жалосних радост.
На оригиналном образу који је пројављен у Ординки, Света Дјева је приказана у целој фигури, како стоји на орлецу (као Архијереји током богослужења), са Богомладенцем у левој руци и патерицом у десној.
Изнад њене главе насликан је Господ Бог Саваот, док она стоји над невољнима. Иза њених руку, високо се уздижу снопови биљака који симболизују родну годину, док у самој близини обитавају сабори ангела, лебдећи над невољницима. Одежда јој је врло слична одежди свештенослужитеља, са фелоном, епитрахиљем, појасом и наруквицама док јој главу прекрива бели мафорион који симболизује својом бојом чистоту, радост и просвећење, уједно и блистање славе у којој су се анђели јављали људима. На глави јој се налази царска круна а у десној руци патерица/скиптар. Епитрахиљ (као најважнији део одежде свештенослужитеља, без ког се не може да обављати ни једна свештена радња), је стављен Богомајци око врата и преко груди се спушта на доле, до испод колена; он означава двоструку благодат Светога Духа, за оног који је рукоположен. На њој се налази и појас који симболизује силу коју је Христос дао свештенослужитељу да савлађује (опасује) своје тело и телесна задовољства. Такође, Приснодјева носи и фелон, дугачку, широку одежду без рукава која јој покрива читаво тело и има отвор за главу. Он јој прекрива рамена, а са предње стране сеже до половине груди и задње, до чланака. Није извезен већ је обојен у пурпурну боју која симболизује ону хаљину у коју су Господа оденули ради поруге, у дворишту Пилатовом. Пошто он обмотава цело тело, он означава Божији промисао који бди над свим људима.
Круна која је симбол архијерејског достојанства, на њеној глави, представља трнов венац који је стављен на главу Христу. У руци јој се налази патерица са крстом на врху, која је знак епископске власти над разумним стадом Христовим. Патерица подсећа на процветали Аронов жезал, а истовремено, она означава власт Светог Духа који помаже у напасању и вођењу пастве на путу спасења. Крст који се на њеном врху налази, подсећа на славу Христову.
Приметан је покровитељски однос Богомајке ка свима који јој се обраћају јер, управо од ње, Домостројем Сина њеног, добијају све оно што од људи не могу, јер је Она уистину, Радост свима жалоснима.
Тропар, глас 8.
K источнику притичемо милосрђа, Пречистој Дјеви Богородици, притичемо, људи сви, свештеници и иноци, мужеви и жене, деца здрава и болесна, покајно вапијући и умилно говорећи: Владичице, помози грешним слугама твојим, јави, као Блага, славу Твоју, лично смилуј се на нас, испроси очишћење душа и тела наших од Источника живота нашега, Бога, Кога родила јеси, једина благословена.
Тропар, глас 4.
Данас пресветло украшава се славни град Москва, у име чудотворне иконе Владичице наше Богородице, јер Она, вернима јављањем чудеса, шаље дар исцељења. Тога ради и ми, с вером припадамо и молимо се и на Тај Пречисти образ ослањамо се, величајући као истиниту Владичицу нашу Приснодјеву Богородицу, и умилно говоримо: погледај Мати Божија оком милости, пружи к нама руке Твоје пречисте, као на икони Твојој где сија Твоја величина, и подај свим ожалошћеним радост, болесним од свих недуга исцељење и од беда избављење, јер си Ти брза Заступница душа наших.
Кондак, глас 6.
Немајући од никога помоћи, немајући од никога наде, осим Тебе, Пречиста Дјево, Ти нам помози, На Тебе се надамо и Тобом се хвалимо, Твоје смо слуге, да се не постидимо.
Величање
Величам Те, Пресвета Дјево, Богоизабрана Отроковице, и поштујем образ Твој свети, којим точиш исцељење свима који ти с вером притичу.
Молитва
О, Пресвета Владичице Богородице, Преблагословена Мати Христа Бога, Спаситеља нашег, Свих Жалосних Радости, Посетитељко болесних, Покровитељко и Заштитнице немоћних, Покровитељко удовица и сирочади, поуздана Утешитељко мајки у невољи, снаго немоћних младенаца и увек спремна Помоћнице и сигурно прибежиште свих беспомоћних! Теби је, о, Свемилостива, од Свевишњег дата благодат да све штитиш и избављаш из невоље и болести, јер Си и Сама претрпела велику невољу и бол, гледајући добровољно страдање Свог љубљеног Сина и видећи Га распета на Крсту, када Твоје срце прободе мач, као што Симеон прорече. Стога, о, чедољубива Мати, пази на глас мољења нашег, утеши нас који смо у невољи, као поуздана Посредница радости: стојећи пред Престолом Пресвете Тројице, са десне стране Сина Свога, Христа Бога нашег, можеш, ако хоћеш, да измолиш све оно што нам је на корист. Тога ради, са искреном вером и љубављу у души, припадам Теби као Царици и Владичици и усуђујемо се да Ти као псалмопојац кличемо: слушај, кћери, и види и приклони ухо Твоје, услиши наше мољење и избави нас из невоља и беда које нас нападају: јер, Ти испуњаваш молитве свих верних, јер си жалосних Радост и њиховим душама мир и утеху дајеш. Ево, видиш нашу беду и невољу: покажи нам милост Своју, пошаљи утеху нашем срцу, рањеном тугом, покажи на нама грешнима чудесно богатство милосрђа Свога, дај нам сузе покајања због очишћења грехова и стишавања гнева Божијег, да са чистим срцем, добром савешћу и несумњивом надом прибегавамо Твом заступништву и заштити. Прими, Свемилостива наша Владичице Богородице, наше усрдно мољење које Ти приносимо и не одбаци нас, недостојне, од свог милосрђа, него нам дај избављење из невоља и болести, заштити нас од сваког напада непријатеља и клевете људске, буди нам неодступна помоћница у све дане живота нашег, да увек останемо читави под Твојим материнским покровом и чувани Твојом заштитом и молитвама Сину Твоме Спаситељу Богу нашем, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Његовим Беспочетним Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Елза Бибић
превод с руског: О.Б.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
