Чубари плаже у љетњем периоду
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Ако буде до Вање, Алабар слободно може да се поздрави са Великом и свим мањим плажама у Црној Гори. Ово се, наравно, не односи на већ распродате и уновчене плаже и туристичка подручја, на разне Статисе и којекакве бјелосвјетске „инвеститоре“. То је већ одавно „пасе“, мада се нешто не сјећам да су се Вања и остала „невладина братија“ оволико кољодавили око тих „великих“ послова и шанси за туризам и буџет Црне Горе.
Закон о потврђивању споразума са УАЕ поново је пред посланицима, као резултат „напора“ предсједника државе да спаси што се спасити да. Истурен, а богами и усамљен, (лише Вање и Генција), на бранику отаџбине, предсједник је, ето, последња линија одбране од „јапанског синдрома“ његових бивших по којем је све на продају. Али, судећи по одбијању посланика владајуће већине да коментаришу ово питање, слутим да ће и господин преддједник, и Вања и онај Генци, поново остати „кратких рукава“. Рекао бих да су и све троје тога свјесни, јер ми је Вањин наступ јуче на скупштинском Одбору личио на шпанску кориду у одсуству тореадора, а она на чувара плаже принуђеног да, умјесто „плаве“, истакне „бијелу“ заставу.
Искрен да будем, Алабар ми није брат од стрица, Вања и Генци су ми само „земљаци“, предсједник туда негдје, тако да према овом питању немам став ни „за“ ни „против“. Тим прије што ми се чини да у кући давно распродатој бринути о последњим столицама и није нека домаћинска брига. А, опет, сви кукају за страним инвестицијама тако да је бити гадљив према Алабаровој „милијарди“ став за озбиљно посматрање, и то оне врло стручне институције. С друге стране, нијесам ни за то да се остатак ђедовине крчми док су свјетла у кафани погашена. Како год да се окрене, све ми ово личи на ону Мешину да је „жив човјек вазда на губитку“! А поготово кад је из Црне Горе.
Такође ми на ивици будалаштине дјелују напори поменуте „тројке“ да усмјеравају и управљају Алаваровим новчаником. Некако је испало да он треба да моли Вању и Генција како би нам „дао“ те паре. Као да у свијету не постоје хиљаде других локација, ако не љепших а оно ништа мање горих од Велике плаже, па Алабар и „алабари“ изгибоше да се „уновче“ баш у Улцињу и Црној Гори. Није него! Не спорим, такође, ни право НВО Вање ни „владајућег“ Генција да висе о врату Влади и Спајкију и да пазе да му, не дај Боже, од тога посла не остане макар „пиксла“. Тим прије што су све претходне сличне трансакције, сви они „бејови“ и „свеци“ прошли без и најудаљеније сумње да су ови домаћи „трговци“, не само прст, него руку до лаката, умочили у ту медовину. Уосталом, истина је, стара колико и организовано друштво, да је политика само сукоб интереса који се приказује као сукоб начела.
Могу само да слутим исход данашњег гласања, мада… када је о нама ријеч, све је могуће. Ако закон опет добије подршку, Вањи и Генцију једино преостаје да се прикључе „посматрачима“ из ЕУ који су, мада далеко смиренијим тоном, најавили строги мониторинг реализације овог споразума. И кад нешто боље размислим, и сам бих био на њиховој страни само кад бих био сугуран да ове последње рестлове државе штите и чувају зарад све нас у држави. Али, далеко од помпе око Алабара и споразума, скоро испод жита, читам да се приводе крају припреме за изградњу мега – хотела, баш на Великој плажи. Додуше, није за Алабара, али није ни за неког туристичког посленика из Улциња, мада не сумњам да ће неки локални домобранитељи и „посленици“ и из овог посла узети „своје“. Макар оних стандардних 5% без којих у Црној Гори нити је обављена нити се реализује ни једна инвестиција.
Такође, не иде ми у памет ни чињеница да је тако крупна инвестиција испод радара увијек будне Вање и саборца јој Генција!? Или можда су, рекао бих по задатку, нанишанили само оног сиротог Алабара, па им га за остале „шије Ђура“. Такође, док је „на вука повика, лисице месо разграбише“, па је само прошле године на црногорском приморју странцима продато некретнина за скоро 300 милиона евра. И тако, док Вања, онако распојасана, будно стражари на Великој плажи и апелује на посланике да се „сјете Алама“, питам се за кога и за чије бабе здравље се чува Велика и све друго приморско благо Црне Горе? И све ми се чини да је то само за иностране пераче новца и домаће им извршиоце, и оне гузате њемачке и британске пензионере који своја смрзнута млохава дупета и истрошене кости, за мале паре, већ смјештају на врели црногорски пијесак. И тако, миц по миц и гриц по гриц, од домаће „погаче“ за нас ће остати само подтрпезне мрвице. Па макар се Вања преобрела у Јованку Орлеанку а Генци у Дон Кихота.
Шта ће нам Црна Гора или Монте МЕ када имамо чувара АЛИ БАБЦА, са 40 ајдука?
Продајмо све да не бисмо имали шта да радимо.
Посадимо банане и посједајмо у лад да ладимо нојева јаја.
Хајде да ладујемо ове ноћи….
Мала Бара – много гладних крокодила.
Ђе нам је памет?
Vanju sam odavno nazvao ženskim Medojevićem a sve brblja bez dokaza i ništa na kraju, a glas joj je da te obuzme nervoza, unjkav i sa lošim podgoričkim akcentom- priča dan i noć sve lopovi svi pokrali a ništa na kraju. Odakle joj bre tolike pare? A Emilo piše ne odmara a i on je Ćalović i Medojević pisanja. VIVA E VIVA SEKULARO.