Црну Гору дневно напусте 22 становника

У Црној Гори је у прошлој години рођено најмање дјеце откад се прате подаци виталне статистике, односно свега 6.964 живорођене бебе, док подаци показују да се из државе у периоду од 2011. до 2023. иселило 94.000 становника, што је просјечно 22 особе дневно.

То је на консултативном саслушању „Демографски трендови и природни прираштај у Црној Гори“ скупштинског Одбора за здравство, рад и социјално старање саопштио министар социјалног старања, бриге о породици и демографије Дамир Гутић. Он је казао да је Црна Гора, сходно пописним подацима, 2023. имала само 0,6 одсто (око 3.600 особа) више становништва него 2011.

– То је у односу на попис из 2003. године само 3.488 више лица, односно природни прираштај у ових 20 година је био само 174 лица годишње. Сјевер Црне Горе суочава се са драматичном депопулацијом. У посљедњих 12 година број становника на сјеверу опао је за 14,2 одсто, што значи да је 25.247 људи напустило овај регион. Данас сјевер чини само 24,5 процената становништва, док у главном граду живи трећина наше популације. Овај тренд доводи до озбиљних изазова у равномјером развоју и планирању – саопштио је Гутић.

С друге стране, како је рекао, приморски градови постају пренатрпани. Гутић је навео да је вриједност стопа рађања у паду од средине прошлог вијека. Број живорођене дјеце, према његовим наводима, од 1991. пао је испод 10.000, док је 1994. стопа укупног фертилитета пала на 2,1, што, како је додао, значи да као држава не обезбјеђујемо ни просту репродукцију становништва.

– Због тога је дошло до постепеног смањивања природног прираштаја па смо први пут негативну вриједност забиљежили 2020. а то се наставило и 2021. и 2022. У периоду између два пописа вриједност рођене дјеце усталила се између 7.000 и 7.500, док је стопа укупног фертилитета 1,8 – објаснио је министар.

Црна Гора пет година не зна од чега јој становништво умире

Предсједница Друштва статистичара и демографа Црне Горе Гордана Радојевић поручила је да економски разлози и зараде нису увијек опредјељујући да се народ задржи на сјеверу или у држави генерално, додајући да се у предлагању демографских политика, поред економских, морају сагледати и бројни други фактори. Упозорила је да Црна Гора од 2020. године не располаже подацима о узроцима смрти грађана и групама оболијевања.

– Дуже од пет година не знамо кључне узроке због којих наше становништво умире. Ако не знамо тачне узорке смрти и оболијевања, политика превенције може бити упитна – упозорила је она.

Образлажући мјере за подстицање рађања и спречавање миграција, Гутић је, између осталог, поменуо и планирано доношење новог Закона о социјалној и дјечјој заштити у другом кварталу ове године, преиспитивање услова за остваривање права на материјална давања и евентуално препознавање нових корисничких група.

– Свјесни смо да тренутни износи социјалних давања нису довољни. У складу са финансијским могућностима државе, размотриће се њихово повећање у оквиру доношења новог закона.

Генерални директор Дирекората за здравствену заштиту у Министарству здравља Огњен Делић казао је да се у Црној Гори годишње роди око 7.000 беба у осам породилишта на примарном и секундарном нивоу здравствене заштите, у којима се обави између 185 и 785 порођаја, и у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ), гдје су лани имали 2.717 порођаја. Указао је да посљедњих 20 година опадају главни индикатори смртности мајки и новорођенчади, да је рађање живорођене дјеце скоро 100 посто, док је смртност мајки на нижем нивоу од просјека у Европској унији (ЕУ).

– Смртност новорођенчади смањена је са шест на 1.000 живорођене дјеце 2010. на двоје на 1.000 у 2020. години – објаснио је Делић.

Милена Вукотић из Монстата казала је да је природни прираштај у 2024. био позитиван и да је износио 648. Она је додала да, иако позитиван, природни прираштај је у сталном паду.

– У 2024. је у 16 од 25 општина забиљежен негативан природни прираштај, највећи у Пљевљима -219 и Цетињу -278, а најмањи у Гусињу -4. У 2014. негативни природни прираштај имало је 10 од 22 општине, а Цетиње и Пљевља су и тада имали највећи негативни природни прираштај – казала је Вукотић.

Министар регионално-инвестиционог развоја и сарадње са невладиним организацијама Ернад Суљевић сматра да наредни период треба да карактеришу измјене социјалне политике са циљем ефикасније и праведније расподјеле помоћи.

– Да би се зауставио негативан природни прираштај на сјеверу и негативан миграциони салдо, пожељно је комбиновати мјере образовања, социјалне и здравствене заштите са пакетом мјера пореске политике, унапређење пословног амбијента, подстицаја за отварање нових радних мјеста, додатних субвенција и олакшица за породице за дјецом на сјеверу… – оцјењује Суљевић.

Министар спорта и младих Драгослав Шћекић казао је да је националну демографску стратегију требало донијети и прије 40-50 година, али да се у том правцу није размишљало.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: