Црној Гори је, по узору на Србију, потребно министарство за бригу о селу
1 min read
др Рајко Петровић
Пише: др Рајко Петровић, Институт за европске студије у Београду
На попис становништва у Црној Гори чекаће се до даљнег, па не располажемо адекватним и поузданим информацијама о томе колико људи данас живи у Црној Гори и каква је територијална дистрибуција датог становништва. Неке процене говоре да у Црној Гори активно живи испод 600.000 становника, можда чак и не више од 550.000.
Тако лошим демографским показатељима допринео је не само пад природног прираштаја карактеристичан за све постјугословенске државе, већ и стихијска емиграција становништва због корумпираног и криминогеног политичког режима и неадекватних социоекономских услова за пристојан живот. Миграције унутар саме Црне Горе из правца руралних ка урбаним срединама посебна су прича, опет карактеристична за ексјугословенски простор, али са симптоматичним испољавањима управо у најмањој држави на њему.
Довољно је погледати званичне податке са пописа из 2011. године и видети да у Подгорици живи 30% становништва Црне Горе, а у Подгорици, Никшићу и Бијелом Пољу заједно чак 50% укупног становништва! У градским срединама је према попису од пре десет година живело 392.020 становника, док је у осталим насељима живело 228.009 становника. То значи да је 2011. године у црногорским селима живело око 37% укупног становништва, с тим да је тај проценат десет година касније засигурно нешто мањи. Од укупно 1.249 црногорских села чак 43,5% села има мање од 50 становника, међу којима 27,8% има испод 25 становника и налазе се пред гашењем. Нажалост, данас у Црној Гори (не)постоји 39 села која немају нити једног становника.
Поред студије под називом ,,Трансформација мреже насеља, градова и села у Црној Гори“ коју су Мирослав Додеровић и Здравко Ивановић објавили у ,,Матици“ бр. 80. 2019. године, а која је послужила као теоријска основа за ову колумну тешко је пронаћи још неку која се темељно и студиозно бави проблематиком села у Црној Гори. Црногорским селом се у институционалном смислу баве различита министарства, свако у свом домену, али такви приступи су парцијални и нису синергијски. Брига о селу се не може изједначити само са пољопривредом или само са изградњом путне инфраструктуре у истима. Она мора бити целовита и вођена идејом да се од црногорских села направе места привлачна за живот који је достојан живота човека 21. века и свих његових потреба. Иако се Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма у актуелној Влади Црне Горе у делокругу својих активности баве и сеоском проблематиком, она се ипак предоминантно баве пољопривредом, односно екологијом. Такав случај имали смо дуго времена и у Србији и показало се да то није дало адекватне резултате.
Сходно томе, Влада Републике Србије формирала је у свом саставу 2020. године Министарство за бригу о селу, прво такве врсте у историји земље, са министром Миланом Кркобабићем на челу. Нешто више од годину дана рада истог показало је да је начињен позитиван институционални искорак у побољшању услова живота на селу и перспективи истог у будућности. Захваљујући напорима Министарства за бригу о селу отворено је скоро 1.000 задруга широм Србије, преко 650 бесплатних сеоских кућа додељено је младима испод 40 година старости (план је да се наредних година чак 20.000 породица кроз различите програмиме подршке врати у села), подељени су бесплатни минибусеви за превоз сеоског становништва у брдско-планинским средина, а држава планира да младим беземљашима бесплатно уступи до 50 хектара обрадиве површине на обрађивање, да село уврсти у Устав Србије и још много тога.
Црногорска села не смеју бити само успутна носталгија и имати своје место само у родословима и епским причама из прошлости (с обзиром да их је већина стара по неколико векова), већ се она и њихово становништво морају третирати равноправно са градовима и њиховим мештанима. Село је Црну Гору кроз историју бранило и хранило, било збег од окупатора разних врста и место где су се српска традиција, идентитет и православна вера чувале у свом изворном облику. Да ли је могуће спасити црногорско село у савременим условима живота онако како бисмо сви желели, тешко је рећи, али да треба покушати учинити све да се бар преостала витална села очувају и привуку к себи породице уморне од градског начина живота, то свакако и без остатка. Зато сматрам да је крајње време да и Црна Гора, по узору на Србију, оснује своје министарство за бригу о селу и покаже да има воље, жеље и храбрости да се ухвати у коштац са овим проблемом.
Cg sela danas služe kao vikendice i etno sela
ЦГ село више не постоји.Остали су стари и неспособни.Пар фамилија што се баве пољопривредом може пропратити МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ.
Crnogorsko selo više ne postoji, umrlo je, i neka je! Dok dajete penziju bivolicama koje paradiraju ulicama, žene sa sela koje nemaju vremena da se prijave na biro, nemaju nikakvo primanje. E nema više! Pomuzite bivolice koje paradiraju, pa popijte i usirite! Tako nam i treba! Usr..i smo se u sve što je valjalo!
Sad kad su se us.. li u sela, čoče bi da se brinu o selu.
Odličan tekst, bravo gosp. Petroviću!
Nažalost, u CG ništa od ovoga, crnogorska sela su skoro uništena, ostali su samo rijetki starci na imanjima, CG uvozi hranu i vodu… Ima kod nas u Katunskoj nahiji još domaćinstava koja nemaju električnu energiju. O asfaltu i vodovodima da se ne priča. EU je zadnjih godina davala velika novčana sredstva za razvoj ruralnog područja. Jedan dio novca je uložen u seosku infrastrukturu ali za veliki dio sredstava sumnjam da je potrošen nenamjenski. Prethodni ministar je devastirao CG-ske šume, vodotoke…sada najveći dio ruralnog područja CG izgleda kao spržena zemlja. Požari godinama uništiše najbolju šumu, a što ne izgori to drvokradice potpomognute pojedincima iz Uprave za šume i Uprave za inspekcijski nadzor dokrajčiše.
Očekivao sam od novog ministra Stijepovića da će se nešto uraditi po pitanju zaštite naših šuma, nažalost, evo godina dana prođe, rezultata nema!? I dalje se nemilosrdno uništava šumsko blago CG. Imam osjećaj da država u CG uopšte ne postoji kad gledam šta se radi sa šumama!
Potpisujem se imenom i prezimenom, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću da je ovo istina što sam ovdje napisao.