Црногорско тајкунско предање

15 thoughts on “Црногорско тајкунско предање”

1. Neko ga zove … američki, australijski, kanadski, novozelandski … !????
   Samo ga ne zovu english!
   Tja …

   Одговори

2. Na ovim se prostorima govori samo jedan jezik, neko ga zove hrvatski, neko bosanski, neko srpski a mi ga zovemo crnogorski. Struka smatra da nije trebalo uvoditi nova slova, ali to je ipak sveprisutno i u duhu sa onom Vukovom: “Piši kao što govoriš“. Nemam stav o tome jeli to ispravno ili ne, ipak cijenim struku. A i nedostaje mi i znanja o tome, ipak sam ja inženjer i daleko sam od toga.

   Одговори

3. Nije ispravno i jedno i drugo. Mozda ce biti kad standardizujete podgoricki jezik. Budi precizan: U kojem nasem jeziku?

   Одговори

4. Ispravno je i jedno i drugo. Šta ćeš kad u našem jeziku ima 2,5 puta manje riječi nego u engleskom, pa često jedna riječ ima dva značenja (doduše sa različitim akcentovanjem). S tobom je teško polemisati zbog vremenske razlike. Kad ti imaš vremena, ovdje moderator odavno spava.

   1

   Одговори

5. Komlene, ne kaze se hvali kada nesto nedostaje nego fali. Isto tako kad se neko hvali ne kaze se da se „fali“. Ako u medjuvremenu to nijeste standardizovali u „crnogorskom jeziku’, specijalno u ‘podgorickom“.

   Одговори

6. Može li dragi prijeshjednik Milao da i za mene odvoji po 10-20 eura na računu za struju, da se i ja upišem u te bogatune ka i Blažo? Da se i ja snadjem što bi on reko.

   Одговори

7. Ako je uopšte smrtan!?
   Kako radi, reko bi čovjek, hiljadu će živeti!

   Одговори

8. Sve je isto samo njega nema a dobro ga milas imitira dako obrsi kao on

   Одговори

9. Sve ima svoj korjen.
   … I korov ima.
   Kad korjen zakuči, oba će oka čovjeku da ispanu, prije nego će ga se rastosiljati!
   Katiljska je to rabota. Korov u ljude!!!

   1

   Одговори

10. nije mi jasno koga pitas

    Одговори

11. Sve ste to lijepo ispričali, ali hvali završetak. Evo deceniju pričate o kupovini glasova tj. o prodaji ličnih karata. Ko su ti vaši glasači koje neko može kupiti za 50 eura? Kakvi su to mentalni sklopovi? Ja u tu priču ne vjerujem jer ne mogu da shvatim da postoje takvi ljudi. Ali vi tvrdite da postoje pa objasnite malo i tu pojavu.

    Одговори

12. Највећа отимачина ће услиједити након Берлинског конгреса 1878. године.

    istorija se ponavlja,samo da se ne ponovi 41 i 45 ponovo,sudeci po nekima rado bi to oni uradili samo da sacuvaju imetak,ali izgleda da su u debeloj svadji izmedju sebe,dako se istrijebe,a o nasledstvu ima vremena ,niko ga nije potrosio ko ga je ovako stekao,o produzenju loze ne treba se brinuti. Imalo je kroz zaliv toliko pustih kuca koje niko domicilan i iole pobozan nebi uzeo da mu se i poklanjaju,medjutim doslo novo vrijem ljudi se ubise za te istrazene kuce,tako je i s ovim gore,gdje su njihove dinastije danas,ako i koga ima sto nije iskljuceno prosao je tezak put ,a nije ovome jos karj

    Одговори

13. Istinito i ljekovito.
    Duboki su korjeni. Nasi tajkuni u proslosti kao i ovi sadasnji su bili razbojnici, nemilosrdn i nezasiti. To nam je bila i ostala elita.
    Slusao sam od svojih predaka, koliko su Petrovici, kralj Nikola isli daleko, posto su postojale neke sportske igre, nikome ko je bio bolji od Petrovica nije dozvoljavao da se takmici, a kamoli sta drugo. Ko mu je smetao bio je progonjen, a mnogi i likvidirani. Primjer brigadira Blaza Boskovica. Svi su znali, a cutali, kao sto i danas cute.
    Vojvode i serdari su zivjeli kao stocari i zemljoradnici u kolibama uz ognjiste. Poneki je imao zidanu kucu. Isli su u ratove i ginuli. Cesto cijele porodice. Za koga?
    Kralj se baskario po dvorovima, koji su i danas olicenje luksuza. Imao je vilu u Carigradu koju su mu Turci poklonili. Mnogo se bio zanio i nekome se to nije svidjelo.
    I danas je slicno.

    1

    Одговори

14. Срећом Србија и остале српске земље још имају људи од соја – што се не би дало
    рећи за добар део Запада. Не треба сметнути с ума да је аријска традиција од
    одличника одвајкада захтевала телесни, духовни и карактерни склад. Тако се у
    опису савршеног брамина иде до најситнијих телесних појединости, док су и
    Хелени у лепоти тражили врлину. И површни поглед, међутим, на београдске
    “борце за људска права” крајње је поразан. Јер, изгледом тешко могу поткрепити
    претензије на врлину: безбројне брадавице и младежи, цинични и искривљени
    осмеси, говорне мане, чудна гестикулација и погрешно наглашен српски, уз
    љигавост у сусрету са странцима и надменост наспрам својих нису одлике соја до
    лошег. О млохавости, дебљини, неуредности, или пак ситноћи, неразвијености или
    несоју већине представника такозваног “невладиног сектора” није потребно ни
    говорити. Ружноћа нашег владајућег олоша очигледна је, као и лепота оног дела
    српског народа који се не појављује на екрану већ по кућама, црквеним саборима,
    или на фронту.

    Јер, над лепотом чак београдског корзоа донедавно су се чудили и многи српски
    непријатељи, док су мекоћа и облост данашњих наших мушкараца такође свима на
    увид. Сој наиме не може цветати где се не цени, или вреди колико несој. У земљи
    где се девојке спарују са старцима ради новца, успеха и моћи, где бездушне жене
    воде телевизијске емисије и пишу зле књиге и колумне, где тајни полицајци
    обављају државне и јавне послове а штампа подучава омладину, љубавнике и
    супружнике превари, естетској хиругији, маскирној шминки, каћиперској моди и
    мимикријском понашању, говора о племству заиста не може бити. Јер, никаква
    технологија не може заменити лепоту стечену рођењем или аскезом; без љубави
    нема слободе, а мимо једног и другог нити ичег вредног борбе. Зато је, вероватно,
    толика повика на рат, нарочито одбрамбени: да је међу Србима Људи као некад,
    наши душмани би стрепели бар колико ирски, баскијски, или палестински

    Све то, међутим, још није непоправљиво: у народу у коме се и данас могу видети
    хиљаде високих, правих, кошчатих и снажних мушкараца, чистог погледа и јасне,
    мада подругљиве мисли, и још више витких, снажних и честитих жена, Соја има
    мада непризнатог. У других, нажалост, као да га више нема: задригли руски
    бизнисмени или утањили западни хомосексуалци нису племство, мимо свег свог
    новца и моћи. Стога, нашим младим људима ваља пружити макар једно десетлеће
    школе засноване на штиву по вредности а не морално-политичкој подобности, и
    градиву достојном једног крајишког, правдољубивог, истинољубивог, и лепоте
    гладног народа. Јер марјани Новог Доба имаће посла за еоне, не столећа. “Од
    гована се пита не прави”, кажу Срби уз смех, те ни од праунука северњачких
    људождера не вреди очекивати да обаве што су, досада, могли једино потомци
    горштака са Памира, Хиндукуша, Кавказа или Динаре. Нема соја без провере, ни
    провере без тешкоћа; у добру, заиста, није лако добар бити већ се на муци познају
    јунаци, кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати.

    А ко то може боље од Срба, заточника Бога Правде, Истине и Љубави – то јест,
    љубавника Слободе, у Царству Мрака, Зла, и Смрти?

    ВРЕМЕКАЗ:

    О СОЈУ, Момчило Селић

    Одговори

15. У српској Црној Гори одличја су се зато износила пред строј, а најстарији угледник
    викао: Нека изађе ко га је заслужио! И обично се тада јављао један племеник и
    примао орден на груди, знајући своју вредност, признату и од осталих. Од рођења
    заједно у игри, биткама, муци, глади, и похарама, ратници се међусобно нису дали
    лагати. За лаж се ступало у двобој пред војском – победник би собом предочавао
    Истину, попут марјана од искони. Није се међу људима могао дичити несој, нити
    изнуђеним или купљеним гласовима приграбити што му не припада – била то слава
    гуслара од соја, или памтише, или судије, или војводе од успеха. Кућа је рађала
    Људе а они су градили Кућу; син је наслеђивао оца, а обојица пазили да не
    обрукају Кућу. Да није било свести о Соју можда би многи војник утекао с бојног
    поља, или се другде показао нечасним, недостатним, или ништачовеком, но је
    потомству ваљало даровати угледа, бар колико од предака наслеђеног.

    Аристократија, наиме, јесте једини начин да се влада без тираније.

    “Племенска освета душе нема!” каже стара васојевићка изрека; у овом случају,
    племе је цео српски народ а злотвори се сваким даном разоткривају све више.

    У Времену Откровења, наиме, цела “демократска” ујдурма престала је да залуђује и
    малограђане, јер су и они уочили пресвлаку комуниста у разне странке, невладине
    организације, и групе за притисак – истоветне, безбожничке памети као у њихових
    старих, у доба најгорих “левих скретања” 1941-1956. године.
    Шта има Срби да очекују од “демократије”, која је и Периклову Атину довела до
    пропасти за неколико деценија? Без Соја и владавине најбољих – без аристократије
    – нећемо проћи ништа боље него Руси. Владавина руље и странаца је некада моћну
    Русију свела на готово исти број душа као пред Први рат, док је Француза и
    Енглеза данас двапут више. Сведочанства Ивана Иљина и других руских
    боготражитеља својом узвишеношћу бацају гадну сенку на данашње батргање за
    опстанак. “Демократија” добра зеленашима, фарисејима, и чиновницима да нас
    подјарме користећи се новцем, преваром и подлошћу – а пре свега презиром и
    мржњом према већинском становништву било Србије, било Русије, било Немачке
    или Америке – не може се оправдати никаквим идеологијама, нити флоскулам

    Одговори