Црногорско преламање мозга

Пише: Илија Маловић

Преломити у мозак – чувена је кованица из времена референдума о издвајању Црне Горе из заједничке државе коју изговарају локални активисти владајуће црногорске партије, покушавајући да убеде грађанине да гласају за независност.

Ова реченица, иако је била предмет шале, концентровано објашњава демократичност и транспарентост изборног система у овој малој медитеранској земљи, али се може искористити и као симбол целокупне културне, научне и идентитетске политике тренутно владајућих структура.

Иако трагове монтенегринизације Црне Горе можемо пратити још од средине XX века, овај процес нагло добија на замаху уз глобалне политичке промене које је довео пад комунизма и тријумф неолибералног модела уређења државе. Наиме, неолибрализам је идеологија парадокса, један од њих је и однос према локализмима. Желећи да избрише разлике које стоје на путу крупном капиталу она управо охрабрује локалне разлике, посебности, дијалекте претвара у језике, обичаје у национална обележја. Тим механизмом се разбијају некада јединствени културни простори и уситњавају се етнички колективитети. Њих, тако подељење и пацификоване, постаје лако претворити у простор где живе посвађани и контолисани конзументи. Нема бољег примера од држава бивше Југославије.

Овако испарцелисана и посвађана друштва немају могућност формирања аутономне политике нити суверене државе, а на место владајуће елите постављају се послушне клептократе и партије које промовишу политику аутопилота. Нестајањем суверенитета држава и суверености народа неолиберализам отвара широм врата за идентитеске игре и надигравања, а нови идентитети се стварају не на заједништву и солидарности, већ на негацији и често отвореној мржњи.

Када говоримо конкретно о новом црногорском идентитету он је пример за оно што се зове нација формирана одозго, а настаје одвајањем од шире етничке заједнице вољом елите која има полуге моћи. Ово подразумева фанатично негирање и ниподаштавање културно-историјског наслеђа етноса из које се нова заједница рађа. Барата се вулгарним стереотипима о нацији родитељки, проблематизује се заједничко историјско сећање, дају се алтернативна тумачења историјских догађаја.

Поплава фалсификата

За ову сврху користи се вулгарни историјски ревизионизам. У Црној Гори је права поплава књига, текстова, интернет сајтова који обилују историјским сензационализмом, ревизионизмом, отвореним фалсификатима и измишљањем. Занимљиво је да су ударне песнице овог покрета, свуда па и у Црној Гори, историчари аматери, људбитељи историје, или чак људи без школе. Црна Гора је потпуно анестезирана историјским ревизионизмом који је промовисан као “нови идентитетски канон“.

Нестали су морални консензуси, како би рекао Емил Диркем, око тога шта је окупација, шта херојство, шта издаја, за које вредности се ваља борити.

Проблем новог црногорског идентитета је и регрутација нових чланова. У овом контектсту требамо посматрати и положај људи који се изјашњавају као Срби или су пак Црногорци који не пристају на мењање историјске свести. Наиме, регрутовање нових чланова новотарије може да дође само од чланова нације родитељке, због тога и ова збуњујућа мржња према традицији и култури некадашње ЦГ (наслеђу Петровића, ћирилици, Митрополији, култури и књижевности некадање Краљевине). Као угаони камен око кога се ствара заједница добро послужи некакав измишљен или преувеличан злочин или историјска неправда (Никад више 1918. и слично).

Оваква заједница има потребу и за својим очевима оснивачима пошто су стари одбачени и презрени, чиме се отвара простор за полуинтелигенцију да заузме места оснивача институција, утемељивача традиција, градитеља митова. Ово последње је својеврни „социјални мито“ у облику друштвене пажње и актуелности коме ни квалитетни и темељни научници, музичари, јавни радници, нису спремни да одоле. Од туда долази и привлачност коју има процес формирања новог идентитета за многе јавне раднике, спортисте, новинаре. Такође, у Црној Гори је приметно ћутање званичних институција на овај процес идентитетског инжињеринга, пре свега Универзитета, Академије наука, научних удружења.

Мржња и дискриминација

На крају занимљиво је видети како се опоненти политике владајуће партије понашају по питању ново идентитетског пројекта. Међу црногорским опозиционарима постоје два приступа, један који прихвата идентитетске елементе настале током година владавине ДПС-а, док се други темељи на елементима традиционалне Црне Горе.

Очигледно је, међутим, да се овај пројекат не може игнорисати и да се целокупно наслеђе ДПС-а мора посматрати као јединствен пакет, без његовог парцелисања на економију, политику, културу.

Нова ЦГ буржоазија је нашла утемељење и друштвено оправдање у идејама које су на појавној равни културолошко-идентитетске, а у суштински економско-материјалне. Без одрицања од те идентитетске љуштуре тешко ће се оспорити њена економска суштина. Једноставно, нови национализам игра превише битну улогу за владајућу елиту да би био игнорисан, а његово прихватање не значи ништа друго него одустајање од реформе друштва коме је неопходан радикалан отклон од политике мржње и дискриминације.

Треба да престане „преламање у мозак“, а да почне разговор, разумевање, договор, сарадња.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: