• Насловна
• Поглед

Црногорски парадокси, грантови и невладине организације

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Након оксиморона Акције за људска права и њене предсједнице позабавимо се њиховим оружјем. Фотографијом и њеним значајем за актуелну ЦГ политику.

Ранко Рајковић

Пише: Ранко Рајковић

Скромни богаташ. Искрени лажов. Витешка кукавица. Господин предсједник. Господин посланик. Господин судија. Паметне будале. Поштени црногорски избори. Миленијумска историја црногорске короне. Независно координационо тијело које се короном бави на идентитетски начин.

Ово су само неки од актуелних црногорских оксиморона*.

Подсјетимо се да је оксиморон парадокс, односно стилска фигура у којој се спајају два контрадикторна, неспојива појма.

Јуче нам је представљено пар нових црногорских оксиморона.

Невладина организација Акција за људска права преко своје предсједнице Тее Горјанц Прелевић отпочела је акцију спашавања режима који је 75 година упорно и беспризорно кршио људска права.

У циљу спашавања режима који је седам деценија кршио људска права предсједница Акције за људска права као главно оружје покушава да искористи једну фотографију с приватне забаве. На фотографији старој 21 годину неко се сликао са неким. Америка, земља позната по заштити људских права, подржавала је неког са фотографије да изврши атентат на неког ко је угрожавао људска права у земљи која се тада звала Југославија. Атентатор није успио упркос америчкој помоћи. Његова несуђена жртва умрла је природном смрћу прије 40. година. Несуђени атентатор одслужио је 20 година робије и упокојио се прије 12 година. Остала је фотографија на основу које Акција за људска права тражи да се о другом светском рату нашироко изјасни једна од особа са фотографије која је рођена 12 година послије завршетка Другог Свјетског рата.

Након оксиморона Акције за људска права и њене предсједнице позабавимо се њиховим оружјем. Фотографијом и њеним значајем за актуелну ЦГ политику.

Фотографија, покретне слике и филм који се из њих развио добили су епитет седме умјетности. Ипак особе које сатима висе с балкона, скривају се по парковима, леже испод камиона да би снимили пикантне фотографије не зову се умјетницима већ папарацима. Папараци се на то не љуте. Напротив. Захвални су жутој штампи, трач рубрикама и разним уцјењивачима који су спремни да откупе њихове фотографије.

На чији откуп или захвалност рачуна Акција за људска права када се у стилу папараца преко своје предсједнице Тее Горјанц Прелевић бави једном фотографијом снимљеном прије 21 годину тврдећи да ће та фотографија бити пресудна за формирање и рад будуће власти, прве коју је Црна Гора стекла на слободним изборима.

Тај одговор има предност над питањима и одговорима, над грантовима и извјештајима о раду Невладиних организација, над програмским опредјељињима Радио телевизије Црне Горе, „Побједе“, „Дневних новина“ и осталих медија који се од раног јутра данас здушно баве јавним тајнама, лажним вијестима и осталим оксиморонима.

• Оксиморон (грч. оксyс — оштар, морос — луд, глуп; дословно: оштроумна лудост) је посебна врста антитезе, односно парадокса у коме се спајањем противречних појмова ствара нови појам, тј. нова слика. Ова стилска фигура припада фигурама мисли које остављају утисак ироније и хумора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: