Црногорски колаборационисти и трговци органима новинара прогласили злочинцем

-Колики сам злочинац и колико за то постоји доказа, нека свједочи чињеница да сам у Ђаковици најмање једном мјесечно, организујући посјете Ђаковичана, обилазак гробаља и наших светиња у Метохији. Нека свако процијени да ли бих се у случају истинитости ових гнусних оптужби тако понашао и да ли би ми албанска власт тек тако дозвољавала да то радим, – казао је Миленко Јовановић, додајући да је као предсједник Савеза удружења расељених, од завршетка рата 1999. године до данас у сталном контакту са свим међународним организацијама на Космету, па и са привремним органима албанске власти, што довољно говори о озбиљности и вјеродостојности оптужби.

Иначе, током НАТО агресије 1999. године Миленко Јовановић је као студент радио у Народној банци Југославије и није био ни у каквим полицијским структурама, како се спочитава, што је провјерљиво.
Једина очигледна „кривица“ Јовановића и осталих прозваних Срба је учешће на изборној листи ГИ „Српска“ и страх нелегитимне албанске администрације од њиховог повратка из прогонства, што донекле објашњава мотиве албанских медија да их напрасно прогласи „злочинцима“.

Јовановић је, и поред тога што је службеник Владе Србије, више пута изразио неслагање са Бриселским споразумом. Недавно се обратио јавности са подацима да је од осам хиљада потенцијаних гласача из редова прогнаних у Црној Гори, у бирачки списак прихваћено само 247 пријава расељеника. Такође, Јовановић је објелоданио да је тзв Централна изборна комисија прихватила листу са његовом кандидатуром за општинске изборе у Ђаковици, али је истовремено одбила његову пријаву за упис у бирачки списак, што је апсурд без преседана, који довољно говори о озбиљности оптужби и дјеловања албанских привремених институција у покрајини.