Crnogorske stranputice: Velika Srbija bez Srbije
Komunizam u glavi Novocrnogoraca
Piše: Ivan Milošević
Ovi stopostotni Crnogorci na DPS portalima po običaju sanjaju i obračunavaju se sa onime čega nema, ganjaju svoje sopstvene ideološke utvare, razračunavaju se sa njima i vode borbu protiv izmišljenog neprijatelja. Svoj prilog u tom virtuelnom ratu sa vjetrenjačama danas je dao i dobro poznati Andrej Nikoalidis. Raspisao se na sve četiri strane, oslobađa Crnogorce od velikosrpstva i srbijanske okupacije, zapomaže nad ugroženim Crnogorcima i šta još sve ne radi u nekih pedesetak redova. Rekao bi čovjek da takve velikosrpske okupacije ne pamti svijet, a kamoli Crna Gora.
Bilo bi besmisleno sve to promišljati, smišljati prave ili krive odgovore. To je kod Nikolaidisa i njemu sličnima tako kako je i nema te sile koja će ih skrenuti sa njihovog puta. Ipak, ima jedna teza, koja se već duže ponavlja kod ovakvih tipova Novocrnogoraca, a to je da su četnici stvarali Veliku Srbiju. Pomenuti autor u tu priču je uvukao i mitropolita crnogorsko primorskog gospodina Amfilohija, kako bi modernizovao jednu u suštinu austrougarsku i komunističku tezu i opsesiju Velikom Srbijom.
Prosto da čovjek ne povjeruje da tobožnji intelektualci sa toliko (ne)pročitanih knjiga i nakon toliko godina od pada Berlinskog zida ponavljaju neke komunističke aksiome. Danas nije teško doći do dokumenata iz Drugog svjetskog rata koja se odnose na tu tematiku, a Svetosavska deklaracija iz sela Ba 1944. godine može se naći i na internetu. Tamo jasno piše, na srpskom i ćirilici, da je politički cilj Jugoslovenske vojske u otadžbini i svih predratnih stranaka (osim komunističke), koje su učestvovale u pisanju tog dokumenta, stvaranje federalne Jugoslavije pod dinastijom Karađorđevića. Čak se jasno kaže da će u toj državi organizacija političkog života biti po ugledu na demokratije zapadnog tipa.
I nakon toga dođe Nikolaidis i njemu slični i kažu da sve to ne važi, odnosno da to nijesu pročitali i da ne odustaju od Velike Srbije i da se i dalje zalažu za nju. I ko onda sanja o Velikoj Srbiji i njenom bauku?
Po ko zna koji put potvrđuje se da su ovi nazovi novocrnogorski intelektualci promijenili sve što se moglo promijeniti, ali da se komunističke istorije drže kao pijan bandere. E, tu su nepopustljivi do nepopustljivosti, tvrdoglavi do granica tvrdoglavosti i ne bi u tom pogledu prestali da budu komunisti, pa da hljeba neće jest. I neka nastave kako im je volja, ali na njihovu nesreću još uvijek ima onih koji čitaju ono što oni ne čitaju i koji vide ono što oni ne vide. Pa neka i dalje sanjaju Veliku Srbiju kojoj u njihovoj interpretaciji nedostaje jedino Srbija!
S obzirom da smo na ovom prostoru drevan i autohton narod, mera Srbije bi bila onolika koliko je narod u jednoj kompaktnoj celini nastanjen, a da ne bude zabune mi smo davno i imali tu Srbiju, za vreme Dušana, Milutina ili pre toga za vreme Bodina.
Nažalost usled raznih agresivnih pritisaka naroda sa strane, genocidni istrebljenja, održavanja celina usled propagande neprijatelja – Srbija je premala, ali i premala se dušmanima i otpadnici a čini prevelika
Nažalost, „Velika Srbija“ je jedna istorijska fikcija i ništa više!
Bauk smišljen u “ bečkoj kuhinji“ da plaši đecu i prosti puk!
Najmoćnije oružje vazda isukano i napereno na Srbe, za ne daj Bože!
… “ Drž te vuka“ Velika Srbija!
A li usta otvoriš, a oni nagrnu na tebe, Velika Srbija, pa Velika Srbija!?
Kako se u Boga nadam da će jednom, kako je nikada nije bilo, da će jednom odista da dođe ta Velika Srbija!
… Da ih zatekne!
Koji su ćerali vuka kada ga bilo nije!
Psiholog Dragan Krstić svojim Psihološkim beleškama – zapravo, enciklopediji ZLA – sve vreme pokušava proniknuti da li je Đavo psihološka projekcija (Zla namera, Zla reč i Zlo delo) ili Ličnost – stvarna (ako ne stvarnija) od većine ljudi. Njegova knjiga, zasada najčestitije i najdublje srpsko svedočanstvo o Zlu moćnom s ukrivanja u «Tajnu», ležala je petnaestak godina «u bunkeru» jer se antitotalitarista Krstić, profesor psihologije na
Beogradskom univerzitetu, nije ograničio na kritiku KOMUNIZMA već je svojim tajnim dnevnikom (koga su Beleške samo deo) već šezdesetih godina prošlog veka predskazao današnju «našu» demokraturu – podrobnije i istinitije nego li, recimo, i Džordž Orvel, koji zbog svoje 1984 kažnjen smrću. (Rođen kao Erik Bler, član Blumsberi kruga i britanske tajne policije, Orvel je 1948. umro od «tuberkuloze», usred zemlje koja je upravo izmislila streptomicin.)
«Izdavanje» «tajne» – zapravo očiglednosti da SKOTLUK hrli jedino moći, i da bez ljubavi sasvim lepo cveta – njegova «braća» ili «drugovi» morali su kazniti na jedini način njima shvatljiv – TELESNIM UKINUĆEM, ŠTO ISTI DANAS RADE SAMNOM.
Dragan Krstić, Srbin i Beograđanin kome su nove vlasti po «oslobođenju» sve otele a njega kao devetnaestogodišnjaka poslale u kazneni radni logor u Velikoj Remeti na Fruškoj Gori umro je izgleda ipak „prirodno“, od srca, ali je njegovo delo – preko pet hiljada strana dnevnika koji je vodio punih trideset godina BROZOVOG KOMUNIZMA da mu ni supruga ni ćerke nisu znale – dopalo «izdavačke» firme upravo osoba koje vladaju životima i smrću Srba u «tranziciji».
Sve ovo Branak sam jednom cuo,da li je tacno da daljeg izdavanja tih Psiholoskih beleski nema,u stvari nastavaka ?
Nadam se da će Nitkovaidis pročitati ovo pitanje upućeno njemu.Pošto je nedavno napisao da Njegoš nije bio svetosavac, zanima me da li je IKADA pročitao neko Njegoševo djelo?