Црногорска игра школица
Црногорска игра школица је игра чији је период настанка потпуно познат. Ова игра почела је да се игра у септембру 2011. године. Као увертира за почетак ове игре, која има све шансе да постане оригинални црногорски бренд, тог септембра 2011 организован је спектакуларни „Договор о језику“, ван граница Црне Горе називан „Црногорски договор о језику“ чиме је наглашена разлика између њега и других договарања на ту тему. „Договор о језику“ уз пажњу свих медија потписали су представници парламентарне опозиције са једне стране и тадашњи премијер Игор Лукшић.
Међутим иако су поменути при организовању игре школице имали најзапаженије мјесто у медијима, након почетка игре значајне улоге у њој преузимају министар просвјете и извјесна комисија за прављење наставног програма. Игра би такође била незамислива без парламентараца који својим избјегавањем постављања питања о ситуацији у школству покушавају да створе што пријатније услове за наставак трајања игре.
Специфичност црногорске игре школице је у томе што она нема предвидиви рок трајања и по томе се она разликује од већине игара. Тако партија игре започета у септембру 2011. године није још завршена а на основу изјава актера не би се могао конкретније ни предвидјети период трајања прве и за сада једине партије ове игре. Познато је да људи са разних подручја имају различите предиспозиције за разне игре, а у Црној Гори, како се показује, осим за ватерполо и још неке игре, има више него игдје другдје оних са предиспозицијама за црногорску игру школице, те стога она са пуним правом у свом имену може да носи придјев црногорска. Још један разлог за то је што због малих предиспозиција за бављење овом игром ван Црне Горе и због недостатка услова за њено одржавање ова игра ван Црне Горе није ни успјела да заживи.
Правила игре
Црногорска игра школица започиње одабиром неког од важнијих школских предмета, што важнији предмет то ира изгледа занимљивије за оне који ће се њом бавити. У првој и за сада јединој партији ове игре, која је започела у септембру 2011.године, избор је пао на предмет из кога би ђаци у правој школи требало да уче матерњи језик и изучавају књижевност писану на матерњем језику. Потом се приступа давању имена том предмету.
Поменути зачетници игре су предмету, тог септембра 2011. године дали име „црногорски – српски, босански, хрватски језик и књижевност“. У црногорској игри школица се потом, имитирајући праву школу у којој нема наставног предмета који има само име без садржаја, без наставног програма, приступа формирању комисије која се проглашава надлежном за доношење наставног програма за наставни предмет коме је претходно надјенуто име. Да би игра имала чар учесници се тада играју давања рокова за доношење наставног плана за замишљени школски предмет који је објекат игре. У првој партији започетој септембра 2011. године комисији за доношење наставног програма за предмет „црногорски – српски, босански и хрватски језик и књижевност“ проглашен је рок од непуна четири мјесеца, тачније до 31.12.2015. године у којем она мора донјети наставни програм за предмет који има само надјенуто име али не и дат садржај.
У том моменту централни играчи црногорске игре школице постају чланови комисије и они се играју доношења наставног програма за предмет који је објекат игре. Своју централну улогу у игри чланови комисије задржавају све до истека рока за доношење наставног програма за предмет игре, који је, рок, претходно проглашен. Потом водећу улогу у игри, да се она не би завршила, мора да преузме министар просвјете играјући се министра просвјете у држави са чијим школством је све у реду. Министру морају да асистирају посланици непостављањем питања о непостојећем наставном програму за „школски предмет“ са, да извинете, „постојећим“ именом .
Без обзира што више нису централне фигуре црногорске игре школице чланови комисије за доношење наставног програма и даље играју, сада асистирајући министру и посланицима. То чланови комисије могу радити на разне начине тако да је то ствар умјешности у инпровизацији. У првој партији која је још у току чланови комисије након истека рока оптужују прво по медијима једни друге за опструисање генијалне идеје да се направи наставни програм по којем би се на једном школском часу предавала четири језика са четири различита правописа. Ову фазу своје игре чланови комисије су успјели, у партији која је у току, да развуку на око годину дана са спорадичним међусобним оптуживањима по медијима. У партији која је у току чланови комисије нису више издржали у овој својој улози, у игри, и они се од половине 2013. године више не састају.
Да би се максимализовала доза увјерљивости и тиме омогућило што дуже трајањје игре које је и циљ саме игре, могу се у току њеног трајања мјењати министри просвјете, што је у партији која је у току и урађено. Тако се гледаоци доводе у недоумицу да ли су гаранције о којима је говорио одлазећи министар актуелне за разматрање приликом доласка његовог наследника. Такође чланови комисије ако су били чланови одређених парламентарних странки или коалиција могу да прелазе из странке у странку из коалиције у странку итд., чиме помажу игри стварајући утисак да ће се након бриге око удомљавања у новој странци бацити на размишљање о доношењу наставног програма за предмет игре.
Тако смо у партији која је у току имали недавно прилику да видимо прелазак једног члана комисије из Демократског фронта у Демос. Члан комисије је заузет сређивањем утисака око промјене страначког дреса и самим тим не може да даје изјаве на тему да ли је комисија ишта урадила на прављењу наставног програма за школски предмет чије се име већ пуне четири школске године уписује у дневнике иако за њега није направљен ни наставни програм.
Тиме се стварају услови за продужавање игре. Поменути члан комисије из истог разлога не мора ни јавно да покрене питање о потреби спрјечавања угрожавања права српске језичке заједнице , коју и представља у комисији, на школовање њених ђака на свом матерњем језику, о потреби да се спријечи онемогућавање ђака ове језичке заједнице да изучавају дјела српских писаца, који су претходно избачени из школских уџбеника. Тако овај члан комисије на тај начин повећава свој учинак у игри и даје већи допринос од осталих чланова комисије остварењу циља игре, а то је њено што дуже трајање.
Као што разне игре или спортске дисциплине захтјевају посебне услове, нпр скијање снијег а клизање лед, тако црногорска игра школице изискује посебне услове за своје одржавање, а то је специфичан систем политичких правних и административних односа који је, како се показује, данас присутан само у Црној Гори, тако да је то услов који, у спрези са већ поменутим предиспозицијама актера у игри, пресудно утиче да ова игра не може да се игра нигдје друго осим у Црној Гори. То је тако за сада а нема ни назнака да би се у будућности могли створити услови за одржавање ове игре у било којој држави ван Црне Горе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
