• Издвојено
• Насловна
• Поглед
• Топ 0

,,Црногорка“ 1871: Дечански, света главо, српска дико, српска славо – око твоје спусти с неба, роду твоме помоћ треба

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Хај Дечански, света главо! Душан-цара родитељу! Српска дико, српска славо! Дивни српски Светитељу! Око твоје спусти с неба на невоље твога рода. Роду твоме помоћ треба, треба спас му и слобода, стихови су објављени у листу ,,Црногорка'' 20. новембра 1871, а рецитовани на Дан Светог Стефана Дечанског од стране цетињског учитеља Гавра Пешића на једном вечерњем предавању које је на Цетињу те вечери, прије готово 150 година, приредио Одбор српске омладине.

Свети Стефан Дечански

Хај Дечански, света главо! Душан-цара родитељу! Српска дико, српска славо! Дивни српски Светитељу! Око твоје спусти с неба на невоље твога рода. Роду твоме помоћ треба, треба спас му и слобода, стихови су објављени у листу ,,Црногорка“ 20. новембра 1871, а рецитовани на Дан Светог Стефана Дечанског од стране цетињског учитеља Гавра Пешића на једном вечерњем предавању које је на Цетињу те вечери, прије готово 150 година, приредио Одбор српске омладине.

Пјесму која је објављена у цетињском листу написао је Јован Сундечић, свештеник Српске православне цркве, дипломата и патриотски пјесник.

Усклик Дечанскому

Хај Дечански, света главо!
Душан-цара родитељу!
Српска дико, српска славо!
Дивни српски Светитељу!

Око твоје спусти с неба
На невоље твога рода:
Роду твоме помоћ треба,
Треба спас му и слобода!

Млого можеш ти код Бога:
Пред пријесто’ његов пани;
Па за срећу рода свога,
Ту од срца свег узда’ни –

Заплачи се, – Богу реци:
„О Господе вишњи, јаки!
Слово правде, дај! изреци:
Сруши јарам тај опаки,

Који народ мој притиска
Дугих скоро пет вјекова;
У грлу му душу стиска,
Ти си Боже, Бог богова:

Не дај мраку, недај злости,
Да над твојим пуком влада;
Сгр’јешио је: ти му прости,
Па нек злоба и мрак пада! …

Нек се крста моћ учврсти:
Младе силе нек процвату;
Међусобне све чегрсти,
Нек опрашта брат свом брату!

Једним духом, једном снагом
Нек се они скупа крећу;
Па нек своме дому драгом,
С Тобом Боже, – теку срећу!

А њихове главе нека
Дух Душанов руководи,
Док сваколик – с мора к мору –
Мој се народ препороди!

У то име, добри Боже,
Благослова даруј свога,
Сваком дјелу и подхвату
Тих синова рода могą! …”

Хај Дечански, света главо!
Душан-цара родитељу!
Српска дико, српска славо!
Српски дивни Светитељу!

Тако, тако, Богу реци,
Ти се за нас њем’ утеци;
А ми ћемо за слободу
Све жртвоват милом роду! 

Прочитајте још:

,,Глас Црногорца“ 1898. о цркви Светог Василија: У српско-византијском стилу, величанствена задужбина каква се није гледала од златног доба немањићког

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: