Црњански: Између Србије и Суматре
1 min read
У поводу великог јубилеја, 120 година од рођења Милоша Црњанског (26. 10. 1893. – 30.11.1977), Радио-телевизија Србије и Српско библиофилско друштво приредили су изложбу првих и ретких књига великог писца. Поставка, под добро одабраним насловом „Између Сербије и Суматре“, биће отворена у понедељак, у Галерији РТС.
Показујући нам и представљајући шта ће се први пут наћи пред посетиоцима, Срђан Стојанчев, председник Српског библиофилског друштва и новинар, за „Новости“ каже:
- Биће то прва издања Црњанског почев од књиге „Маска“, изашле у Загребу 1918. у издању Друштва хрватских књижевника, закључно са „Ембахадама“, које су се појавиле 1983. код „Нолита“ у оквиру Сабраних дела. Посетиоци ће видети и једну необичну занимљивост: три варијанте корица за књигу „Приче о мушком“ из 1920, које је урадио чувени издавач Светислав Б. Цвијановић из нама непознатих разлога. У витринама ће бити и четири писма која је Црњански слао из Лондона 1956/57. Божидару Ковачевићу, писцу и професору.
Повод је био Ковачевићева идеја да СКЗ, у чијој је управи тада био, објави антологију лирских песама Црњанског, са чиме се писац сложио, али до књиге се није дошло. У писму, Црњански између осталог каже:
Нa изложби ће бити и две разгледнице које је Црњански 1931. упутио из Дубровника и Сушака Слободану Јовановићу, тада професору Београдског универзитета. У кратком тексту писац између осталог обавештава Јовановића како се спрема да са чувеним издавачем Гецом Коном отпутује на Цетиње. У витринама ће бити и књиге за које је Црњански, између два рата, направио предговор за српска издања Флобера, Катајева, Ростана и Лотија, као и његов превод књиге Емила Лудвига „Мусолини“.
„Било би најбоље и најпривлачније за читаоце да се остави мени да текст одаберем. Ја бих у ту антологију унео све што је у ’Одабраним стиховима’ и још неколико из доба после ’Лирике Итаке’. То би било око три табака, или само страну-две више. Ако би „Задруга“ желела већу књигу, предлажем да томе додаду моју антологију политичких песама коју сам припремио за штампу. Она обухвата седам песама из ’Лирике Итаке’, али са коментаром који се први пут пушта у штампу. (Моје успомене из Првог светског рата). Коментар и тих седам песама износе око два и по табака.“
Мање су познати и детаљи из времена када је тада млађани писац био професор гимназије у Панчеву, од јесени 1921. до лета 1922. Тада је имао неприлика због оптужбе двоје родитеља који су се жалили на његов однос према ученицима. У писму управитељу гимназије Црњански 15. 3. 1922. истиче: „Позната је ствар колико је морал, цинизам и брутална неваспитаност ђака, у задње доба, задавала бриге наставницима. Зна се, да школе у целој земљи, преживљавају кризу, и да је родитељска наклоност према деци, а против наставника, у задње доба, довела до безизлазне ситуације. Док наставници под најтежим околностима врше своју тешку дужност, дотле родитељи пишу, како се баш у овој гимназији, често догађа, анонимна писма и тужбе против оних наставника, који својом строгошћу хоће да прекину ово ‘поратно’ стање школа“.
Пажњу ће свакако привући и оригинални примерак књиге „Ламент над Београдом“ који је изашао у Јоханезбургу 1962. у само 75 примерака. Антологијску песму Црњански је написао шест година раније, негде „на плажи мора енглеског“, у близини Лондона, у месту које се зове Цооден Беацх поверио је на штампање свом дугогодишњем пријатељу Драгану Аћимовићу, коју је објавио као библиофилско издање у својој кући „Гарамонд“. Када су га питали зашто „Ламент“, Црњански је одговорио: