Хегел примјећује негдје да се све велике свјетско-историјске чињенице и личности појављују, такорећи, два пута. Он је заборавио да дода: једанпут као трагедија, други пут као фарса – започиње Карл Маркс овим вербалним цинизмом своје дјело „Осамнаести бример Луја Бонапарте“, објављено 1852.
У њему даље додаје:
„Људи праве своју сопствену историју, али они је не праве по својој вољи, не под околностима које су сами изабрали, него под околностима које су непосредно затекли, које су дате и наслеђене. Традиција свих мртвих генерација притискује као мора мозак живих. И управо кад изгледа да су заузети тиме да себе и ствари преокрену, да створе нешто чега још није било, они бојажљиво призивају у своју службу духове прошлости, позајмљују од њих имена, бојне пароле, костиме, да би, прерушени у то пречасно рухо и помоћу тог позајмљеног језика, извели нови историјски призор.“
Пажљиви хроничар политичких дешавања последњих година у Црној Гори уочиће широк мозаик „тоталног рата“ против српског идентитета и готово хистеричну антисрпску кампању, с препознатљивом реториком коришћеном у прошлом вијеку, у различитим околностима.
Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић рекао је, коментаришући билборде постављене у Будви, на којима пише да је српска војска 1918. године ослободила тај град, да Влада неће допустити прекрајања историје…
Представници ДПС оптужили су организаторе другог Фестивала књижевности „Ћирилицом“ у Будви да ударају на темељ државе и да прекрајају историју, зато што су позвали пјесника Матију Бећковића да буде гост…
Црногорски покрет поднео је кривичну пријаву против Општине Будва због намјере да обнови спомен-обележје српском краљу Петру Карађорђевићу и српској окупационој војсци…
Официр Војске Црне Горе присуствовао је у Книну централној прослави обиљежавања годишњице највећег погрома Срба из Хрватске у војно-полицијској акцији „Олуја“…
Владајуће странке у Црној Гори, Демократска партија социјалиста и Социјалдемократе сматрају да је иницијатива да се у Скупштини посебним актом пониште одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године, од којих су најзначајније присаједињење Црне Горе Србији и уједињење у краљевину, неопходна и праведна, „да се тиме једном за свагда стави тачка и на ту превару Црне Горе“…
Духови прошлости су се пробудили, говори се језиком перјаника краља Николе из времена изгнанства, избацују се пароле поданика Коминтерне, попут оних на Трећем и Четвртом конгресу КП Југославије у Бечу и Дрездену, као и оснивачког конгреса КП Црне Горе, у октобру 1948, на Цетињу. Тада је речено да је такозвано уједињење Црне Горе са Србијом извршено не само против воље и расположења црногорског народа, него и уз помоћ бајонета српске војске, и то на најгрубљи начин, путем силе и преваре.
У НАТО костимима бркају се бољшевизам, лојалност династији Петровић и глобализам. Све помало личи на 1932. годину, када је припреман „оружани устанак“ комуниста и федералиста у Црној Гори, и у ту сврху набављано оружје из Италије. Додуше, промијенио се стратешки циљ, са Истока на Запад. Замисао идејног вође „устанка“ комунисте Адолфа Мука био је директно припајање Црне Горе Совјетском Савезу.
Послије осамостаљења Црне Горе 2006. године, наступа нови историјски призор – на јавној сцени ће се појавити читава плејада зеленашких интелектуалаца и политичара, другог ешалона, који ће на трибинама, у новинама и емисијама државне телевизије, сва зла овога свијета видети само у Србији и Србијанцима.
„Окупатори, експлоататори,асимилатори, фалсификатори историје“… понавља се разним поводима и у разним контекстима. Импрегнира се подсвијест младим генерацијама. Уједињење се представља као некакав баук, авет и зло које опомиње и пријети, чак и послије једног вијека. И све помало личи на Секулу Дрљевића, који је говорио да су Србијанци људски деформисани, неспособни за правду, хуманост, смисао за државу.
Канда се заборавило у земљи у којој је настала најстарија штампарија међу Јужним Словенима, она Црнојевића на Ободу, у којој је штампан „Октоих“, да је из буџета Владе Србије купљена у Бечу 1858. године штампарија за културне потребе своје сабраће у Црној Гори у вријеме владавине кнеза Данила.
Или, када је пут Србије 1878. године, као у библијску обећану земљу, кренуло 12.000 Црногораца, дијелом преко Фоче, а дијелом преко Берана: „На граници Србије, пресељеници су били дочекани од власти и народа, само се је могло тако пожељети. Кола, коњи за пренос нејачи. Сва средства за исхрану, поткрепљење, па и одећу, оскуднијема су на граници давали и дуж цијелог пута преко Србије, до Топличког округа, гдје су се пресељеници имали настанити...“ – свједочи војвода Гавро Вуковић у својим мемоарима.
О тим годинама чувени историчар Владимир Ћоровић ће написати да се у другој половини 19. вијека, поготово од Граховске битке (1858) до Берлинског конгреса (1878), у Србији и Војводини у омладинском свијету пјевало и причало само о Црној Гори. Није било песника који јој није испевао бар једну песму… Бранко Радичевић је писао: „Црна Горо, поносито стење, круне српске ти драго камење!“
Изгледа да је вријеме поезије прошло и да су пјесници отпјевали своје.
На Видовдан, 28. јуна по старом календару, 1896. године, у девет сати, кнез Никола и краљ Александар загрлили су се на београдској железничкој станици. Потом је свечана поворка пошла искићеним улицама, праћена одушевљеним овацијама народа из Београда, унутрашњости Србије и Војводине. Новине су до ситница извјештавале о разним церемонијама владара: о присуству парастосу у Саборној цркви, о посјети Академији наука, Дому Св. Саве, Народном музеју, Великој школи, Војној академији…
На свечаној вечери два дана касније кнез Никола је одржао здравицу у којој је рекао: „Доносим поздрав Јужнога Српства – Црне Горе – Зете Балшића, Црнојевића и дома мога… Српски владари треба да свој народ поведу правцем његових праведних тежњи; јер српски народ хоће само да буде посједник свога, пошто је позван да буде ревносни судионик на пољу напретка, развића и цивилизације.“
Двадесет година касније, сада већ краљ Никола одбацио је предлог Николе Пашића, приликом њиховог сусрета 25. децембра 1915, да Црна Гора „учини оно исто што и Србија и да своју судбину до краја повеже са судбином савезника“…
Умјесто тога, главар Петровић, напуштајући Цетиње, наредио је да се у његовом радном кабинету на видном месту постави портрет аустријског цара, да би и тиме доказао да његова династија није непријатељ Двојне монархије. У аустријским документима помиње се и да је краљ Никола 13. јануара 1916. године упутио писмо аустријском цару, молећи га за „частан мир“, а да је четири дана потом, 17. јануара, понудио „безусловну капитулацију“, до чега је и дошло шест дана касније.
„Тек кад се он лично нашао у потпуној сигурности – у Бриндизију у Италији – издао је наређење за повлачење црногорске војске у Албанију, у Скадар. Али тада црногорска војска већ више није постојала…“ – пише Васа Казимировић.
Почетком фебруара прошле године, на београдском аеродрому је црногорског премијера Душка Марковића дочекао потпредсједник Владе Србије Расим Љајић. После тога га је, у то вријеме премијер Александар Вучић дочекао испред Палате „Србија“, уз највише државне почасти, колегу из Подгорице.
У обраћању новинарима, црногорски премијер је казао да није случајно што је у прву билатералну посету дошао у Србију, додајући да би било неприродно да није тако, и да су разговори које је водио са Вучићем били садржајни и отворени, и обострано корисни.
Годину касније, Марковић је посјетио Косово* 14. фебруара, на Дан државности Србије, да честита десетогодишњицу „независности Косова“. Прије мјесец дана Влада Црне Горе демантовала је наводе предсједника Вучића да му је црногорски премијер Душко Марковић током боравка у Београду 2017. обећао да ће Црна Гора водити рачуна о интересима Србије пред важне и значајне датуме.
И, ето нас на почетку приче о трагедији и фарси...
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sve me podsjeca na seosko groblje odakle ja poticem: kad sam davao prilog za odrzavanje, pitali su me:“odbor za crkvu ili odbor za groblje?“- a groblje okruzuje crkvu…gospode,zar je i ovo podijeljeno,zar i ovoga imamo dva??? Kao dva jezika, dvije vjere, dvije nacije, dvije akademije nauka, svega po dvije!!!!! Jeste li srecni u ovakvoj zemlji??????
Gde su crnogorci
Srbija je izdala i okupirala Crnu Goru i zasluzila sve sto joj se kasnije desavalo. Izdajnicki narod i nije zasluzio bolje ophodjenje Crne Gore. Zbog velikosrpske histerije CG je bila pod sankcijama, ekonomski unistena, bombardovana, izolovana i zato je i razumljivo sto je priznala Kosovo i sto ce priznati i Vojvodinu.
… Kako nam ga reče ovo arnauta!?
Samo ne razumijem kakav je “ izdajnički narod “ u pitanju!??
… Kad, koga, kako …
Debilu! Jb … te velikosrpska histerija, bezumniče!
Питајте Срби нешто на ову тему црвенога преваранта Бечића и његову дружину.Писнути не смије.