Неутралност: фундаментални принцип
Швајцарска се сматра неутралном Државом од 1515, након пораза конфедералаца у бици код Марињана
Швајцарска неутралност је озваничена паришким уговором 1815
Као неутрална Држава, Швајцарска не учествује у оружаним међудржавним сукобима
Неутралност не спријечава војни ангаћман у мировним операцијама у свијету које је ауторизовала Организација Ујединјених Нација или стране у сукобу
Званично, швајцарска неутралност је била први пут призната од стране великих европских сила у паришком Уговору 20 новембра 1815. Том приликом, Аустрија, Велика Британија, Португалија, Прусија и Русија су се обавезале да поштују вољу Швајцарске да се не мијеша у будуће војне операције и, истовремено, гарантовале су јој територијалну неповриједивост
Принцип међународног права
Неутралност је принцип међународног права. Прва кодификација права и обавеза везаних за статус неутралне Државе потиче из Хашких Конвенција из 1907. Између обавеза, осим незараћивања током неког конфликта, истиче се међу правима самоодбрана и неповриједивост територије.
У швајцарском Уставу неутралност не фигурише међу циљевима Државе али се помиње у списку обавеза националне Скупштине („федерална Скупштина „предузима радње на обезбјеђењу спољашњесигурности, независности и неутралности Швајцарске“).
Пeрманентна, активна и наоружана
Током историје, швајцарска неутралност је усвајала различите форме и конотације. У односу на међународне конфликте, Конфедерација не може избјећи питање о држању које треба заузети и који значај треба дати активној и оружаној неутралностиза сваку ситуацију посебно.
На крају Првог свјетског рата, Швајцарска је ушла у чланство Друштва Народа и била је спремна да предузме и економске санкције. Када је избио Други свјетски рат, у намјери да консолидује сопствену неутралност, земља је декретовала општу мобилизацију војске, обзнањујући тако одлучно и јасно потенцијалним агресорима да ће, у случају напада, бранити своју територију.
Нестатични принцип
Одмах након закључења мира, федерални Савјет није каснио да са термином неутралности повеже концепт солидарности, дајући зелено свијетло иностраним мисијама у одржавању мира. Прва је била слање неколико швајцарских посматрача 1953 на линији примирја између двије Кореје за надзирање и поштовање затишја. На карају хладног Рата, интерпретација швајцарске неутралности је поново ревидирана у функцији промјењених околности спољне политике и сигурности.
Овог пута, акценат је помјерен на сарадњу. У том смислу, Влада је сматрала и сматра данас да ангажман Швајцарске у оквиру Пратнерства за Мир које је промовисао НАТО јесте у складу са принципом неутралности, уколико не имплицира ни приступ алијанси, нити обавезу војне подршке у случају конфликата.
Такође према федералном Савјету, „имајући у виду да ЕУ не намеће својим чланицама никакву обавезу међусобне војне подршке“, ни приступ европској Унији не поставља никакав проблем у оптици неутралности.Пошто је Конфедерација слободно изабрала да се прокламује неутралном и исто тако слободно може одлучити да напусти тај статус. Неутралност није дакле „константни“ принцип већ само „перманентан“.
Уједињене Нације као параметар
Након 1991 конфликти који су избили у Ираку и бившој Југославији принудили су федерални Савјет да преиспита опсег и границе ангажмана Швајцарске као неутралне Државе. Влада се питала да ли се земља треба или не треба придружити економским санкцијама? Да ли треба допустити прелетање свог ваздушног простора? Може ли или не слати своје војне снаге за одржавање мира у зонама рата? Да би дала одговор на та питања одлучила је да усвоји као репер позиције усвојене у Уједињеним Нацијама.
У случају војне интервенције без мандата УН, као у случају 1999 против бивше Југославије, Конфедерација примјенила је дословно принцип неитралности, то јест да не даје никакву дозволу прелета свог ваздушног простора борбеним авионима али да дозволи учешће у хуманитарним програмима помоћи.
Насупрот томе, ако постоји мандат Организације УН, Швајцарска дозвољава транзит преко своје територије само ако ти транзити имају хуманитарни и не-ратни циљ. Исти је приступ важи и за санкције: ако су ембарго декретовале Уједињене Нације, као у случају 1991 против Ирака, онда и им се и Конфедерација придружује.
Извор:
swissinfo.ch
Као што можете прочитати, неутралност је у Швајцарском случају врло дефинисан иако недогматичан принцип који се преиспитује у форми и садржају зависно од околности да би се увијек очувао али и имао свој лјудски и солидарни смисао. О овоме требају размислити и заузети јасан став из Покрета за војну неутралност Црне Горе јер је кусо, стерилно и без озбиљне стратешке будућности заустављање на пукомреторичком ставу војне неутралности. Свака будућа конфликтна ситуација тражиће сопствени конкретни одговор а Покрет мора бити принципијелно спреман да практично примјењује свој став и има неки репер према коме ће се одређивати.
Зато аутор овог превода швајцарског примјера инсистира да је неутралност и у црногорском случају захтјевна, озбиљна и стратешка ствар која мора бити разрађена и принципијелно апсолвирана, заправо, већ у начелу спремна да се суочава са конкретним садашњим и будућим геополитичким изазовима и ситуацијама.
Покрет за војну неутралност Црне Горе мора бити силовита алтернатива поданичкој политици Мила Ђукановића са којом он мора озбиљно рачунати! Мислим да и сами из Покрета знају да их овакве какви су (ниског профила) „Прва братско-сестринска фамилија“ уопште и не примјећује. Тако ће се потрошити и маргинализовати једина права стратешка спољна политика за Црну Гору и остаће нам немушти „вањски послови“ које свако може уцјењивати преко „Прве итд.“!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
