Crna Gora neće u NATO

Piše: dr Aleksandar Raković

Prijem Crne Gore u NATO već nekoliko godina je jedna od aktuelnih tema na (eks)jugoslovenskom prostoru. Većina zemalja NATO pakta već je ratifikovala Protokol o prijemu Crne Gore u NATO. Crnogorski separatisti, međutim, suočili su se sa blokadom tamo gde su najmanje očekivali – od strane američke administracije. Naime, već mesecima dvojica američkih senatora Rend Pol i Majk Li blokiraju Crnu Goru u američkom Senatu. Njih dvojica imaju podršku još nekoliko republikanskih senatora.

Sve ovo deo je politike nove američke administracije na čelu s Donaldom Trampom koja želi da poboljša odnose s Moskvom. Poznato je, naime, da se Rusija protivi ulasku Crne Gore u NATO, posebno zbog toga što većina crnogorskih građana ne želi da njihova republika postane članica evroatlantskog vojnog saveza.

Čak su i istraživanja američke kompanije Galup iz 2016. potvrdila da najmanji procenat ispitanika u Crnoj Gori vidi NATO kao zaštitu (21 posto), da veći procenat vidi NATO kao pretnju (29 posto), a da je najviše onih koji NATO ne vide ni kao zaštitu ni kao pretnju (35 posto). I kroz ruski stav i kroz američko istraživanje se uočava da bi najbolji okvir za Crnu Goru bio – status neutralnosti.

Ostaci klintonističke administracije, međutim, u tom pogledu ne miruju. Iako su im predsednik Tramp i državni sekretar Reks Tilerson u dva maha davali seriju otkaza, klintonisti i dalje zakulisno deluju na tome da se politika bivših administracija u Vašingtonu sprovodi kao da se ništa nije dogodilo. Isušivanje “vašingtonske močvare”, dakle, ide sporo. To vidimo kada je reč i o njihovoj agitaciji za prijem Crne Gore u NATO, gde po svaku cenu preko svojih medija, lobista, senatora demokrata i radikalnijeg dela senatora republikanaca rade na tome da nasilnim putem, preko preglasavanja u američkom Senatu, Crnu Goru uvuku u Alijansu.

No, predsednik Tramp ima pravo veta na tu odluku čak i ako do nje dođe, što su pojedini mediji bliski Trampu već nagovestili.

Ni mi Srbi nismo sedeli skrštenih ruku. Prošle nedelje klintonistima je priređeno veliko iznenađenje, koje smo neko vreme spremali kako bismo delovali u momentu kada se američki Senat, posle pauze, vraća zasedanjima.

Naime, dr Vladimir Božović, predsednik Izvršnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori, i ja utvrdili smo da je u referatima diplomate Hojta Brajana Jia i vojnog eksperta dr Majkla Karpentera, podnetim 14. septembra 2016. u Komitetu za spoljne poslove američkog Senata, sve bujalo od proizvoljnosti, poluistina i neistina. Zapanjujuće je što su površnosti i izmišljotine bile prisutne u skoro svakom pasusu Jiovog i Karpenterovog referata, a ponegde čak i u rečenicama za rečenicom.

Neke tvrdnje, koje je posebno iznosio Karpenter bile su izričite laži. Na primer, Karpenter je pored ostalog kazao senatorima da postoji “konsenzus u okviru crnogorskog parlamenta za podršku članstvu u NATO paktu” i time ih grubo obmanuo – odnosno slagao ih je.

Elaboratom, čiji sam autor, odgovorili smo na sve izmišljotine predočene u Senatu. Pritom je posebno važno što smo već otvorili kanale ka uticajnim republikancima koji stali na stranu interesa pravednijeg društva. U našim okvirima, ovi interesi bi se u sadašnjim okolnostima ostvarili, pored ostalog, u blokiranju prijema Crne Gore u NATO, a takozvanog Kosova u Unesko.

Elaborat kojim su dekonstruisane grube neistine poslat je 24. februara 2017. sa propratnim pismom lidera Demokratskog fronta Andrije Mandića i Milana Kneževića na adrese glavnog stratega Stiva Benona i nekolicine senatora i kongresmena. Ova dvojica srpskih poslanika u Skupštini Crne Gore, i lidera demokratske opozicije, već mesecima su izloženi psihološkom linču Đukanovićeve administracije. Ali nisu samo oni meta režima u Podgorici, već su meta svi koji pružaju građanski otpor vladajućoj kasti u Crnoj Gori.

U zaključku elaborata stoji:

Dakle, za prijem Crne Gore u NATO pakt ne postoji nikakva saglasnost u crnogorskom društvu kako su neistinito tvrdili predstavnici nekadašnje administracije u Vašingtonu. Crnogorsko društvo je veoma podeljeno na tom pitanju, s tim što činjenice ukazuju da je upravo najmanji procenat građana na strani prijema Crne Gore u NATO pakt. Pritom, Crna Gora u realnosti nije ispunila propozicije za prijem u evroatlantsku alijansu, jer ne može da obezbedi ni sopstvenu stabilnost ni unutrašnji demokratski poredak.

S tim u vezi ratifikacija Protokola o prijemu Crne Gore u NATO pakt u američkom Senatu bila bi ishitrena jer senatorima nije prezentovano istinito stanje. Podnosioci referata u Komitetu za spoljne poslove Senata, Hojt Brajan Ji i dr Majkl Karpenter, obmanuli su senatore i podneli im referate koji vrve od poluistina i neistina.

Izvor: Večernje novosti, 28. februar 2017.