Црна Гора се и пету годину заредом нашла у категорији „хибридних режима“, према Индексу демократије за 2020. годину, који објављује британски магазин „Економист“.
То значи да је Црна Гора, према категоријама које издваја ЕИУ, ближа ауторитарним режимима него “пуним демократијама”.
Црна Гора има просјечну оцјену 5,77 од максималних 10 и налази се на 81. мјесту, показује нови извјештај Економист интелиџенс јунита (ЕИУ), дијела Групе Економист који се бави истраживањима и анализама.
У извјештају за 2019. годину, Црна Гора је имала оцјену 5,65.
Извјештај за 2020. годину је обухватио 167 земаља које су оцјењиване по 60 показатеља у пет категорија: изборни процес и плуризам, функционисање власти, демократска политичка култура и грађанске слободе.
Земље су подијељене у четири категорије: „потпуне демократије“, „мањкаве демократије“, „хибридни режими“ и „ауторитарни режими“, а оцјењују се од 0 – ауторитарни режими, до 10 – потпуна демократија.
Од земаља региона, као „хибридни режими“ поред Црне Горе, оцијењене су и Босна и Херцеговина и Сјеверна Македонија.
Србија на 66. мјесту
Србија је оцијењена просјечном оцјеном 6,22, што је најнижа оцјена од 2006. године, када је Индекс настао.
Србија се и ове године налази у категорији „мањкавих демократија“, на 66. мјесту, а пад у просјечној оцјени у односу на претходну годину износи 0,19, што је највећи пад у једној години од 2006. године.
Србија је добила укупно 6,22 поена (од максимланих 10) што је мање у односу на прошлогодишњи извјештај када је имала оцјену 6,41, али је задржала исто 66. мјесто, испред Парагвја и Шри Ланке, а иза Лесота и Индонезије.
Од земаља региона Словенија, Хрватска, Србија и Албанија сврстане су у категорију „мањкавих деморкатија“.
Испред Србије су Словенија на 35, и Хрватска на 59, мјесту, а иза Албанија (71) , Сјеверна Македонија (78), Црна Гора (81) и БиХ (101).
Пао индекс цијелог региона
По новом индексу демократије пад биљежи читав регион Источне Европе у који спада и Црна Гора, а чији је просјечан скор за 2020. пао на 5,36 са 5,42 колико је био претходне године.
Прве на источноевропској листи су Естонија, Чешка и Словенија.
Хрватска је на 10, Румунија на 11, Србија на 12, Албанија на 13, а Сјеверна Македонија на 14. мјесту, Црна Гора је 17, а БиХ 20. на листи.
Само је неколико земаља из ове групе, међу којима је Пољска, забиљежило знанчајнији напредак док је већина назадовала.
Јасан тренд погоршања говори о крхкости демократије у вријеме кризе али и о спремности влада да жртвују грађанске слободе и врше неконтролисану власт у ванредној ситуацији, наводи се у извјештају.
Пандемија је, како се додаје, додатно истакла трајне проблеме у региону, попут лошег функционисања институција и слабе политичке културе.
Са оцјеном 4,67 за политичку културу Источна Европа најгора је од свих региона, што, како се оцјењује, одражава забрињавајући пад подршке демократији – као симптом дубоке немоћи демократије и незадовољства грађана политичким ‘статусом qуо’ у региону – и све већа подршку војној владавини и вођама који владају чврстом руком.
У цијелом региону Источне Европе ни 2020. ни једна земља није оцијењена као „потпуна демократија“, а само је Албанија промијенила категорију набоље прешавши у групу земаља оцијењених као „мањкаве демократије“ из групе „хибридних режима“.
Тринаест земаља Источне Европе је класификовано је као „мањкаве демократије“, укључујући свих 11 држава чланица ЕУ плус Србију и Албанију.
Осам је оцијењено као „хибридни режим“ (БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, Украјина, Молдавија, Јерменија, Грузија и Киргистан).
Остале, укључујући Бјелорусију, Казахстан и Русију, оцијењене су као „ауторитарни режими“.
116 земаља забиљежило пад
Глобално гелдано, у 2020. велика већина земаља, 116 оф 167 биљежи пад у односу на претходну годину.
Напредак је забиљежен у 38 (22,6 одсто) земаља док је 13 држава остало на истим позицијама као 2019.
Просјечна глобална оцјена у Индексу демократије 2020. пала је са 5,44 у 2019. на 5,34 што је до сада најнижи ниво.
Прва на листи је Норвешка, а посљедња је Сјеверна Кореја.
Највећи напредак на индексу демократије у 2020. је остварио је Тајван а највећи пад Мали.
Укупно 11 земаља промијенило је категорију, седам у негативном а четири у позитивном смјеру.
Јапан, Јужна Кореја и Тајван прешли су из категорије „мањкаве демократије“ у категорију „потпуне демократије“ док је Албанија унапријеђена у „мањкаву демократију“ из категорије „хибридних режима“.
Током 2020. на индексу демократије су назадовали и Францукса и Португал прешавши у групу „мањкавих деморкатија“, Салвадор и Хонгконг пали су у категорију „хибридних режима“ док су Алжир, Буркина Фасо и Мали прешли у „ауторитартне режиме“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
