Човек само срцем добро види: Непролазне мудрости „Малог принца“
1 min read
Фото: Промо
На данашњи дан, 29. јуна 1900, рођен је француски писац Антоан Мари Роже де Сент-Егзипери, аутор “Малог принца”, једног од најљепших романа за дјецу у свјетској књижевности. У дјелима је величао моралну снагу хероја. Погинуо је у јулу 1944. у Другом свјетском рату као пилот савезничког авиона на борбеном задатку изнад Медитерана.
…Кажете ли им: “Доказ да је мали принц постојао јесте то што је био диван, што се смејао, што је желео овцу. Кад човек жели овцу, то је доказ да постоји”, они ће слегнути раменима и сматраће вас дететом! Међутим, уколико им саопштите: “Планета с које је дошао мали принц јесте астероид Б612”, биће задовољни и неће вам више досађивати питањима. Такви су они. Не ваља се зато на њих љутити. Деца морају много тога да праштају одраслима – пише Антоан де Сент Егзипери.
Најпознатија новела француског писца и пилота Егзиперија „Мали принц“ проглашена је на данашњи дан 1999. године за књигу века у Француској. Написана 1943. године, до данас је преведена на преко 180 језика и продана у више од 140 милиона примерака, што је чини једном од најпродаванијих књига на свету.
У руке издавача стигла је на крајње необичан начин. Егзипери је у журби бацио изгужвану кесу са оригиналним рукописом и илустрацијама на сто код свог пријатеља и одјурио у рат. На 140 руком исписаних страница налазила се гомила прецртаних реченица, нечитких пасажа, мрља од кафе и трагова цигарета. Рукопис је оставио као поклон, рекавши: „Желео бих да ти оставим нешто сјајно, али ово је све што имам.“
Настала је прича за сва времена…
У свом кратком лету од астероида Б612 до чудне и њему стране планете Земље мали принц открива неколико других планета и њихових становника. Сви су они уображени и саможиви и без икакве љубави или разумевања обављају послове који малом принцу изгледају као да су потпуно бесмислени и бескорисни. Из духовне пустиње таквих светова мали принц се спушта на Земљу, где наизглед случајно пада у стварну пустињу – Сахару. На тој Земљи без људи он мало-помало спознаје да су рад, пријатељство и љубав вредности без којих човек не може да живи.
Прича о малом дечаку постала је свевремена, а многе мудрости преносе се деценијама: