Човек као модел света

Издвојен у посебној витрини полукружног облика, дискретно осветљен и заштићен стаклом, „Витрувијев човек”, оригинални најпознатији цртеж Леонарда да Винчија, настао 1487. године, доминирао је у галеријској сали 23 у Академији лепих уметности, смештеној на каналу Гранде, у Венецији. Ово велико дело по значају, малог формата, власништво академије, на поставци „Леонардо да Винчи: Човек као модел света”, деловало је крхко и прозрачно. Управо зато брижљиво се чува и излаже искључиво у специјалним приликама, баш као и овог пута, када је од априла до 14. јула, поводом обележавања пет векова од смрти Леонарда (1452–1519), сликара, вајара, градитеља, изумитеља, било најважнији експонат. Бројни туристи из свих делова света су се тискали да виде оригинална остварења, а обезбеђење није дозвољавало посетиоцима не само да употребе мобилни телефон већ ни да га држе у рукама.

Академија је представила овим поводом око двадесет пет аутографских листова Да Винчија, цртеже који документују његова научна истраживање с проучавањем пропорција људског тела, ботанике, оптике, физике, механике, оружја и скица за неке слике, као што су студије за чувену битку код Ангијарија или „Света Ана, Богородица и дете”. Обухваћене су битне фазе стваралаштва ренесансног уметника и његових ученика, почевши од две студије пастира из младости до три женске фигура које се приписују француском периоду и крају Леонардовог животног пута. Већина експоната је власништво академије, а неки у мањем броју позајмљени су из иностраних институција.

Зашто је „Витрувијев човек” добио централно место објашњавају и кустоскиње Аналиса Периса Торини и Валерија Полето, истичући да је управо у овом делу Леонардо показао своје схватање човека као „огледала универзума”, природе, света и изразио тежњу за савршенством и хармонијом.

У овом цртежу је Леонардо успео да обухвати математику, религију, филозофију, архитектуру и уметност, искористивши идеје славног римског архитекте Витрувија из 1. века пре н. е. како би решио проблем квадратуре круга, метафорично користећи мушкарца као површину за оба облика. Тушем на папиру нацртао је фигуру мушкарца у два положаја који се преклапају, с раширеним рукама у једном и раширеним рукама и ногама у другом положају, око којих су описани кружница и квадрат. Тако је створен чувени цртеж који се још назива „Закон пропорције”. Уметник је покушавао да пронађе савршену везу између човека и природе и то се види у његовим анатомским цртежима. Веровао је да састав људског тела одговара саставу свемира.

– Ко не познаје врхунску извесност коју нуди математика, храни се збрком – говорио је Леонардо. А потом је на „Витрувијевом човеку” показао како би требало да изгледа тело мушкарца. Рецимо, човеков длан има ширину четири прста, стопало ширину четири длана, висина човека износи четири корака односно 24 длана, а дужина човекових раширених руку једнака је његовој висини.

Најпознатија Леонардова дела су „Мона Лиза” и „Тајна вечера”, а заступао је у сликарству технику „кјаро-скуро” која је одражавала посебан однос светла и сенке.

Ове године читав свет обележава 500 година од смрти Леонарда, а у Италији се посебно у већим центрима попут Рима, Милана или Фиренце одржавају изложбе у његову част. И у мањим италијанским градовима су организоване поставке које се односе на историјски тренутак у ком је славни уметник стварао. Бурна је била историја италијанских република и грофовија у току ренесансе и она је веома утицала на Леонардов живот. Када су Французи збацили Лудовика Сфорцу, војводу у Милану, уметник је морао да оде у Венецију, затим у Фиренцу, где је био у служби Чезара Борџије као војни архитекта, потом у Рим, био је и у служби краља Франсоа Првог, а преминуо је у Француској у граду Амбоаз.

У тим периодима радио је на системима стварања барикада како би се заштитили градови, на систему промене тока реке Арно, покушао је да конструише машине које лете. Направио је нацрт моста за султана Бајазита Другог, који га је одбио сматрајући немогућим уметников план. Једна таква поставка с историјском тематиком и посебним освртом на Леонардове нацрте заштите и одбране градова одржана је у Монфалконеу у општинској галерији под називом „Lungo le rotte della Serenissima”, која говори о утицајима Венецијанаца, Хабзбурговаца и Отомана у Фурланији Јулијској крајини и пројектима које је Леонардо у тим превирањима стварао. Многи његови изуми, несхваћени од савременика, данас се користе у модерној технологији, а до наших дана сачувано је око седамдесет слика овог ренесансног ствараоца.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: