Ćirilične i latinične gnjide

Piše: Mišo Vujović

Gnjida je u svakom smislu insekt koji izaziva sitne neprijatnosti i uznemirenje čoveka. Stidna gnjida ili picajzla iritira delove tela koje je nepristojno dodirivati na javnom mestu ili u prisustvu drugih ljudi. Mada su ta mesta medijski i kadrovski najviše eksponirana.

Više niko i ne osporava legitimnost i kredibilnost tih organa na postavljenim i imenovanim pozicijama. Još ako su diplomirali na nekom od popularnih univeziteta njihova kompetentnost u potpunosti je komplementarna sa stručnom osposobljenošću. “Znanje mi niko ne može uzeti”, dično je konstatovala jedna starleta. I ja sam uveren da je njeno osnovno znanje fascinantno.

Vlast se najkomotnije oseća u gnjidolikom napuderisanim okruženju, bez obzira na osobine: Dosadan kao gnjida, uporan k’o gnjida, gnjidolik, gnjidica, picajzla. Ovo je dijagnoza karaktera individua zvanih gnjide. Postoje sitne i krupne gnjide. Bogate i siromašne. Patriotske i izdajničke. Akreditovane i nameštene. Umišljeno- uobražene, higijenski zapuštene i vašljive gnjide.

Domaće i uvozne, reprezentativne, agremanske ili imunitetske gnjide. Sve navedene većinom pripadaju novoj najotpornijoj vrsti nastaloj od gradskih picajzli i seoskih gnjida. Zašto sam podelio ovu kategoriju parazita na latinične i ćirilične? Pre svega po interesnom principu, sve ostalo im je identično – od lica do crevnog trakta.

Zajednički im je svakako i nedostatak karaktera i brzo razmnožavanje. Druga podela, kao i kod komaraca, čiji je integritet u odnosu na gnjide nesporan, ne postoji. I jedni i drugi grizu sve vrste dlaka i kosmatim delom tela brzo se evakuišu iz glave do analne regije, gde obično najkomfornije obitavaju. Ćirilične gnjide su zabrinute za nacionalna pitanja, poput malih goniča kevću za plenom, ali sa bezbedne distance.

Gledaju da nešto izvuku iz konteksta i plasiraju kao tuđi greh. Uspeh ne praštaju nikom, čak ni najbližima.

Ćirilične gnjide su i dežurni kritičari, mitomanski nastrojeni, žedni krvi, spremni tuđim životima da reformišu sve – od prosvete, sporta, crkve i države. Njihova zabrinutost za opstanak naroda meri se turama pića kojim nadahnjuju svoju patriotsku revolucionarnost. Svako ko nema kamu u ustima, ko se redovno tušira, ne mrzi Hrvate, muslimane, a da ne govorim o tolerantnom odnosu prema šiptarima, taj je folirant i slab Srbin. Takvi su zagadili sve što se moglo zatrovati.

Zbog te patrio-patologije danas po evropskim zatvorima čame srpski generali dok su “patriotske” gnjide postale zaštićeni svedoci. Takve uniformisane gnjide, petokolonaši i dezerteri, anesteziolozi bednih i nejakih, danas predstavljaju usitnjeni bakšiš režima. Te maliganski nabildovane i često uneređene bitange pre obdukcije treba dobro izvetriti, jer nema arome ni otpada koji nisu njušili ili okusili.

Latinične gnjide su umivene, uredno depilirane i napuderisane, ne zbog visokih higijenskih nazora, već standarda i zahteva poslodavaca. Ove uniseks gnjide se utrkuju za evropske mrvice brašnjenika. Njihova uloga nacionalnih elektrodistributera podrazumeva prosvetljenje kroz konstantno autožigosanje i kolektivno pokajanje.

Kosmet otuđiti zbog pridruživanja i još po nekog benefita. NATO alijansu ubediti da nas je tukla za naše dobro i da smo zahvalniji od svih zajedno do sada milosrdno prosvećivanih. Svima koji traže dodeliti bar po jednu autonomiju. Da im se nađe, zlu ne trebalo. Srbiju totalno decentralizovati do nivo ulice, eventualno mesne zajednice. Srbe razoružati do kratkih cevi i lovačkog oružja da se mogu međusobno istrebljivati.

U svakom ministarstvu postaviti po nekoliko primeraka latiničnih gnjida da kontrolišu planiranu denacionalizaciju Srba. Na kraju doneti zakon o specijalnom statusu ovih insekata sa trajnom zabranom stanovništvu da depilira ili brije intimne regije. Učinak i jednih i drugih je razarajući što nije teško ustanoviti i bez ozbiljnijeg pregleda.