А чијим је парама (к)упио (у)дио у банци
1 min read
Треба ли (не)кога подсјећати или вр(а)ћати на минула времена доласка „младих, лијепих и паметних“ и њихових почетака вишестраначког парламентаризма, боље рећи парламентарне циркусијаде која се дешавала у црногорској скупштини у посљедњој деценији 20. вијека?
А шта тек рећи за њихов „рат за мир“ и „миром против рата“, прву еколошку државу, европски пут, транзицију у привреди, друштвене реформе, страначке коалиције, економски просперитет, бројна државна кредитна задужења у износу од преко 70 процената од БДП-а, веома осиромашен животни стандард више од двије трећине грађана и тако све до „изградње“ пута Бар – Бољаре и коначно до банкрота КАП-а, којему је седмоструки премијер предвиђао блиставу будућност, рекавши да „КАП има перспективу“ и, наравно, давно отворио почетак радова „прекинувши врпцу“ на аутопуту као „грађевинском објекту вијека – стољећа“!
Детаљније набрајање свих „перспективних“ мјера и бројних обећања којима нас је засипао ДПС са својим коалиционим партнерима одвели би нас тако далеко да све не би могло стати на неколико стотина страница. Можда једнога дана, ако буде здравља, објавим оно што сакупљам већ двије и по деценије.
Многи би од прохујалих страначких лидера и њихових политичких експерата, данас хтјели заборавити свој тадашњи југословенски, српски и црногорски а „европски парламентарни искорак“, када су учили прва слова азбуке развијеног западноевропског демократског парламентаризма и његову „успјешну“ имплементацију у црногорском друштву.
Из тог времена, био сам у своме памћењу запретао и далеко потиснуо многе политичке догађаје, смутљиве работе и приземни а сочни политички жаргон – вокабулар, који се могао чути од многих тадашњих јуноша црногорског парламентарнога живота. Они се утркиваху да један другог што боље „часте и осликају“ лични и противнички политички портрет за сва времена у парламенту црногорском, све до законом (пр)описане „забране“ употребе (не)примјерених ријечи и израза у том високом народном – посланичком дому. Једном ријечју, од стране великог броја тадашњих „народних“ парламентараца, у Скупштини је било много тешких, мучних, неугодних, смијешних, одвратних догађаја и немилих сцена, подметања, увреда, клевета и тако даље, што би се у народу рекло „то пас са маслом не би могао појести“, а ипак је „по неко“ од њих, који је јео и пио, брљао и пљувао, на крају све са или без „масла“ (по)лизао!
Испровоциран насловом: „Рестис продао или само „пребацио“ банку на Стратиса и Дрецуна“; „Рестис продао банку Стратису и Дрецуну“, који прочитах у штампаним медијима, заинтересован да сазнам због чега је изостала права информација – валидна изјава у виду потврде од стране „купца“ Стратиса или Дрецуна, а немогавши одољети коментарима испод текста о наводној „куповини банке“ (пеки: „Ево Килибардин специјалац испаде дјевојка за све. Мало код Аца, мало код браца али увијек у кругу породице…“ или коментар Тестера: „да, да… и ја сад треба да повјерујем да је Дрецун толико паметан и храбар да је напустио Ђукановића и купио банку… како да не…“, узех да напишем пар редака са којима бих подсјетио „купца“, наравно под условом да је тачна информација коју су пренијели штампани медији, да је дио акција „купио-откупио“ бивши истакнути политичар Народне странке познатији као некадашњи „економски експерт“ а данас и (не)званични „економски аналитичар“ господин Предраг Дрецун! Некадашњи његов страначки другар, искрени партијски друг и лидер Народне странке, који је данас само „самостални политичар“, књижевник и пензионер, знао је некад гласно рећи у Скупштини и чак (у)тврдити да се ради о највећем економском експерту!