CIA i njeni zločini (1947-2003)

CIA istorija – to je dugi spisak izdajstva, prljavih trikova, zločina i ubistava. Nije slučajno, kada pod pritiskom javnosti, počinju se otvarati arhive američkih obaveštajnih službi i tada polako počinje raskrinkavanje ove organizacije koju je do sada obavijala tajna, što je uzrokovalo da u SAD-u nastane pokret za potpuno ukidanje CIA, pošto se ova čovekovofoba i cinična institucija uopšte ne može reformisati.

Prva ozbiljnija stvar koju je CIA uradila (tada još pod maskom OSS) – bila je operacija PAPERCLIPPAPERCLI,  pratile trag nacističkih ratnih zločinaca, da bi ih hapsili i sudili; CIA ih je putem “krijumčarenja” isporučivala u Ameriku, da bi ih dalje koristila protiv Sovjetskog Saveza.

Godine 1947, Hari Truman potpisuje dokument o stvaranju Centralne obaveštajne agencije (Centralna obaveštajna agencija SAD, daleko bolje poznatija pod svojom engleskom skraćenicom CIA – (The Central Intelligence Agency0) – zaobilazeći Kongres, tako da ova agencija postaje direktno potčinjena predsedniku Sjedinjenih Američkih Država. I, bukvalno, Truman odmah ovu organizaciju ubacuje na prvu “liniju fronta” – gde sva evropska agentura hrli u Grčku, gde je otpočinjala aktivna oružana borba protiv komunističke opozicije.

Po “grčkom scenariju” sy na proleće 1948 godine, dalje bili i izbori u Italiji, koji su sa sobom nosili opasnost da u njoj pobede komunisti. Na njima italijanski političari i sveštenici dobijaju milione dolara i na kraju demohrišćani pobjeđuju na izborima. Politička sprega stvorena spojem italijanskih političara, korupcije i američke tajne službe od tada vlada na tamošnjoj političkoj sceni.

1949 godine, CIA kreira svojy prvy veliky propagandny platformu – Radio “Slobodna Evropa” (poznatijy pod imenom “Radio Sloboda”). Varivo ideološke izmišljotine je ovde toliko evidentno lažno skuvano, da su u jednom trenutku transkripti ovog radija zabranjeni da se objavljuju čak i u SAD-y.

U isto vreme, kao deo operacije “MOCKINGBIRD,”, CIA počinje regrutovanje američkih novinara, koju je predvodio izdavač Vašington Posta, Filip Grejem. Do ranih 90-ih godina, CIA je bila medijski aktivna na TV kanalima ABC, NBC i CBS, kao i u časopisima “Tajm” i “Njusvik”, novinskim agencijama “Asošijeted Pres”, “Junajted Pres International” i “Rojters”. U ovom slučaju, najmanje 400 novinara će postati poznati CIA aktivisti.

1953 godine, Iran. CIA zamenjuje premijera Mohameda Mosadeka, koji je pretio da će da nacionalizuje anglo-američka naftna polja, Šahom Pahlavijem, čija se tajna policija SAVAK, pokazala ništa manje okrutana od Gestapoa.

1954 godine, Gvatemala. Kao rezultat vojnog puča, CIA zbacuje predsednika Jakova Arbensa, koji je obećao da će nacionalizovati američke kompanije, u kojima je imao udeo čak i direktor CIA, Alen Dales. Arbens se zamenjuje nizom diktatora, koji su tokom četrdeset godina mučenički likvidirali, više od 100.000 Gvatemalaca.

1954-1958 godina, Severni Vijetnam. Tokom četiri godine, CIA je pokušavala da zbaci socijalističku vladu. Kada su sve opcije agenata bile iscrpljene, CIA preporučuje Beloj kući da počne sa otvorenom vojnom intervencijom.

1956 godina, Mađarska. Radio “Slobodna Evropa” potstiče opoziciju na pobunu “protiv okupatora” govoreći, da će SAD poslati pomoć, ako Mađari uzmu oružje. Mađari su se poveli na tu provokaciju, a zemlja postaje arena invazije armije Varšavskog pakta. Debakl te revolucije rezultira psihičkim slomom komandanta CIA komandosa, Frenka Viznera i odlaskom na psihijatriju zbog nemogućnosti, bez obzira na godišnji budžet veći od 500 miliona dolara, da pomogne ustanicima.

1957-1973 godina, CIA interveniše u Laosu. Demokratski izbori Vašingtonu ne donose željeni rezultat i CIA poništava njihove rezultate i raspisuje nove. Da bi prognali levičarsku opoziciju u džunglu, CIA stvara “tajnu armiju” azijskih plaćenika. Kada to kockanje nije uspelo i avantura je pretrpela krah, ubacuju se američki “VVS” – koji na kraju na Laos bacaju toliko bombi, nego što su bacili u svim godinama američkog učešća u Drugom svetskom ratu.

1959 godina, Haiti. CIA tamo na vlast dovodi Duvalija, poznatim kao Papa Dok. Brutalni diktator prvo stvara svoju policiju “Tonton Macoutes”. Njenim će žrtvama postati više od 100 hiljada stanovnika.

1961 godine, Kuba. CIA je opremila i otposlala hiljadu i po militanata da sruše Fidela Kastra. Međutim, “Operacija Mungos”, propada zbog lošeg plana. Ovo je prvi javni CIA poraz, koji je doveo do toga, da je predsednik Kenedi uklonio Alena Dalesa.

Iste godine, CIA je ubila krvavog diktatora Truhilja u Dominikanskoj Republici, koga je Vašington podržavao čak od 1930 godine. Međutim, diktatorova porodica postepeno preuzima 60 odsto ekonomije u državi, što je ugrozilo američke interese.

Iste godine, u Ekvadoru, CIA, uz pomoć lokalnih vojnih snaga, primorava demokratski izabranog predsednika Hose Velaska da podnese ostavku. Imenovanje nove vlade, kontrolišy i odobravaju Sjedinjene Američke Države.

Iste godine, u Kongu, CIA je likvidirala nacionalnog lidera Patrisa Lumumbu. Međutim, njegova podrška od strane naroda je toliko velika, da Sjedinjene Američke Države ne mogu u predsedničku fotelju, nikako da posade svog satelita. Otpočeo je četvorogodišnji građanski rat …

1963 godine, ponovo Dominikanska Republika. Uz pomoć lokalne vojske i vojske SAD, CIA ruši demokratski izabranog predsednika Huana Boša i uspostavljajy vlast fašističke hunte.

Iste godine, u Ekvadoru, CIA obara sa vlasti predsednika Arosemana koji se usudio da proglasi nezavisnost od vašingtonske politike. Hunta preuzima komandu, poništava izbore i baca u zatvore stotine svojih političkih protivnika.

1964 godine, Brazil. Vojni udar planiran od strane CIA, zbacuje demokratski izabranu vladu Žoao Gularta.

1965 godine, Indonezija. Posle osam godina bezuspešnih pokušaja da predsednik Sukarno bude smenjen, jer je proglasio svoju neutralnost u “hladnom ratu”, CIA je konačno u tome uspela. Satelit SAD-a, general Suharto, u zatvorima muči oko 1 milion svojih sugrađana, koji su optuženi za naklonost komunističkoj ideologiji.

Iste godine, u Dominikanskoj Republici je izbio narodni ustanak, podržavajući Huana Boša. Po CIA  savetu, Bela kuća šalje na ostrvo američke marince.

Iste godine, CIA operacija pod nazivom “Feniks”, osmišljena da uskrati podršku komunističkim liderima u Južnom Vijetnamu, koja je prouzrokovala  smrt 20.000 civila …

1967 godine, ponovo Grčka. Vojni udar, planiran od CIA, na vlast dovodi takozvane “crne pukovnike”. Narednih šest godina biće obeležene masovnim mučenjima i ubistvima političkih protivnika.

1968 godine, “Operacija HAOS”. CIA, koja špijunira američke građane od 1959 godine, sada, u velikoj meri proširuje svoj nadzor. Agenti su na tajnom zadatku, u potrazi za pacifistima i protivnicima rata u Vijetnamu. U svojim dojavama, na njihove prislušne udice se “upecalo” više od 7.000 Amerikanaca.

Iste godine, CIA organizuje kampanju hvatanja i ubistva legendarnog gerilskog vođu Če Gevary u Boliviji.

1969 godine, Urugvaj. Dok zemlju razdiru politički sukobi, CIA organizuje “odrede smrti”. Njima rukovodi vašingtonski emisar Den Mitrione, propovedajući fašističke metode mučenja. Njegov moto je: “Bolny tačky, u precizno mesto, u preciznoj količini – za postizanje željenog efekta”!

1970 godine, Kambodža. CIA je zbacila princa Sihanuka, koji je negativno primio  američky agresijy u Vijetnamu i mecto njega postavlja marionetu Lon Nola, koji je odmah ubacio kambodžanske trupe u rat protiv svojih suseda.

1971 godine, Bolivija. CIA ruši levičarskog predsednika Huana Toresa i vlast daje diktatoru Hugo Banzery – u naredne dve godine on će likvidirati više od 2000 svojih političkih protivnika.

Tokom 1972-1974 godine, CIA agenti su aktivni u slučaju Votergejta. Predsednik Ričard Nikson upravo baš njih zadužuje da instalirajy prislušne uređaje u kancelariji američke Demokratske stranke. Oni takođe obavljajy i druge razne poslove, uključujući i pomoći pri pranju ilegalnih donacija od mafijaških bosova u Niksonovoj kampanji.

1973 godine, Čile. CIA svrgava demokratski izabranog predsednika Salvadora Aljendea. Vlast je zatim data fašističkoj hunti generala Augusta Pinočea, čije su prve godine vojne vladavine bile obeležene brojnim kršenjima ljudskih prava i pogubljenjima političkih protivnika i sunarodnika, koje je na desetine hiljada njih likvidirao.

1975 godine, Angola. Henri Kisindžer, šalje CIA agente u zemljy koja nema stratešku važnost u “Hladnom ratu”. Agenti postavljaju brutalnog vođu grupe “Unita” Žonasa Savimbija. Opozicioni pokreti FNLA i UNITA, formiraju zajedničku vladu u oblastima koje su kontrolisali. Samoproklamovana Demokratska Republika Angola je formirana 24. novembra 1975 godine, sa Holdenom Robertom i Žonasom Savimbijem kao ko-predsednicima. Ova vlada se raspala 30. januara 1976 godine. Jer je ovo je rezultiralo da su se Savimbijevi politički oponenti obratili za pomoć Sovjetskom Savezu. Apsolutno besmisleni rat će trajati deset narednih godina, koji će odneti više od 300 hiljada angolskih žrtava.

1979 godine, Avganistan. CIA počinje isporuku oružja bilo kojim lokalnim frakcijama, koje su spremne da se suprotstave ograničenom sovjetskom kontigentu. Vašingtonska kratkovidost dovodi do toga da, kada su Sovjeti napustili Avganistan, građanski rat će se nastaviti za još deceniju i po – pa čak i danas mu se ne nazire kraj. Upravo ovde, CIA podiže i vaspitava džina, koji će u vazduh dići kule bliznakinje u Njujorku …

Iste godine, CIA je podržala grupu mladih oficira koji su izvršili vojni udar u El Salvadoru. Rezultat toga će biti represije i ubijanje mirnih demonstranata.

Iste godine, u Nikaragvi pada vlast diktatora Somoce, koga je iz milošte Vašington nazvao “naš nitkov”. CIA angažuje veliku finansijsku i tehničku podršku ostacima Somosove garde. U susednom Hondurasu su organizovani kampovi za obuku kontraša. Građanski rat u Nikaragvi se produžio u narednih deset godina …

1980-1994 godina. U ponor bratoubilačkog pokolja konačno uranja Salvador. Pripremljeni od CIA stručnjaka “odredi smrti”, bili su slični hitlerovim mesarima i krvnicima, lutajući zemljom, vršili su zločine i masovna ubistva. Do 1992 godine, ovim načinom, ubijeno je 63 hiljada Salvadoraca.

1986 godine, Haiti. Narodni ustanak zbacuje Duvalije-sina, ali Vašington u fotelju postavlja drugog polu-fašističkog lidera. Novi režim je nestabilan, klati se i CIA formira borbene i kontraobaveštajne odrede lokalne milicije, koji inhibiraju ljude kroz mučenje i ubistva.

1989 godine, Američka armija vrši invaziju na Panamu u cilju svrgavanja diktatora kog su oni postavili, generala Manuel Norijegy. Do tog je vremena Norijega već 23 godine od CIA primao platu. Međutim, krajem 80-tih godina, rastuća Norijegova nezavisnost, počinje zabrinjavati i plašiti Vašington.

1990 godine, Haiti. Sveštenik Žan Bertran – Aristid, na izborima dobija 68 odsto glasova. Osam meseci kasnije, vojska uz podršku CIA ga ipak zbacuje. Hiljade Haićana beže ca ostrva iz straha od odmazde. Javnost poziva Aristida da se vrati, ali CIA objavljuje da je mentalno nestabilan.

U 1991 i 2003 godini, Amerika dva puta ratuje sa Irakom, čiji je lider, Sadam Husein, još jedna kreacija CIA. Američke diplomate 1980 godine, pripremaju i pomažu Huseiny da napadne Iran. Tokom tog osmogodišnjeg rata, CIA njegovoj vojsci obezbeđuje oružje, obučava vojne i oficirske kadrove i pruža my finsijsku, odnosno, novčanu pomoć. Sve ovo je omogućilo da Sadam slomi mnoge unutrašnje neprijatelje i da ima odrešene ruke za nove vojne avanture, kao što je okupacija Kuvajta.

Interesantno je, da niko u CIA nije uspeo da predvidi najvažniji događaj u drugoj polovini dvadesetog veka – raspad Sovjetskog Saveza. Rukovodstvo i agentura Američke obaveštajne službe, bili su toliko zauzeti subverzijama na različitim tačkama sveta, da su u svom osnovnom poslu pretrpeli fijasko – y prikupljanjy i analizi informacija. Čini se, da je raspad Sovjetskog Saveza trebao biti uzrok postojanja same CIA. Ali, ne! CIA se fokusira na ekonomsku špijunažu, dok, na kraju, sama sebi ne formira dostojnog protivnika. Reč je, o naduvanoj do hipertrofičnih borbi protiv “Al-Kaide “, koja je prouzrokovala stvaranje mreže tajnih zatvora CIA u Evropi i totalni nadzor građana unutar SAD-a.

Uprkos svim holivudskim pokušajima, kojim je CIA-u još uvek idealizovala ovu organizacija, nju cu ipak, mrzeli ljudi širom sveta. Upravo baš CIA je najsmrtonosnija Američka anti-reklama, američke spoljne politike i američke demokratije. I kako bi moglo biti drugačije, ako je po proceni organizacija o ljudskim pravima, već 1987 godine, kao rezultat CIA operacija bilo ubijeno … šest miliona ljudi! Bivši zvaničnik Stejt departmenta Vilijem Blum je vrlo prigodno opisao užasne rezultate američke obaveštajne zajednice, kao … “Američki holokaust”.