Четврти рајх се рађа у Бриселу? Русија неће допустити нову инвазију са Запада
1 min read
Брисел
Преносимо у цјелости фејсбук-коментар дугогодишњег спољнополитичког коментатора РТВ Словенија, новинара Уроша Липушчека, у којем анализира ескалацију рата у Украјини и трансформацију Европске уније у, како тврди, милитаристички пројекат под њемачком доминацијом.
Пише: Урош Липушчек
Ескалација рата у Украјини
Руски председник Путин је јуче у телефонском разговору са америчким председником Трампом рекао да ће Русија одлучно одговорити на најновији напад украјинских дронова на руске стратешке бомбардере паркиране на аеродромима дубоко у Русији. Једино питање је када ће се то догодити и које ће мете бити нападнуте. Руски председник Путин је до сада избегавао ескалацију сукоба или директан сукоб са НАТО-ом, што су западни стратези оценили као слабост. Према овој процени, украјински политичари и генерали, уз помоћ западних обавештајних служби, извели су најопаснију терористичку операцију у историји, јер би атомске бомбе могле да експлодирају на авионима или у складиштима на нападнутим базама. Украјински напад је такође довео у питање наставак најважнијег споразума о контроли стратешког нуклеарног оружја, који истиче у фебруару следеће године. Након најновијих украјинских напада – јуче је поново нападнут Кримски мост – Москва је вероватно одлучила да оконча рат у Украјини не за зеленим столом, већ оружјем.
Због најновијих украјинских напада, Русија сигурно неће закључити прекид ватре, напротив. Руска војска је покренула нову офанзиву, у којој се очекује да ће пробити украјинску одбрану на неколико места.
Најновији украјински саботажни напади били су спектакуларни, али у стварности представљају Пирову победу која може запечатити судбину Украјине као земље. Русија ни под којим условима неће пристати на замрзавање сукоба, по узору на корејску кризу, јер би то значило наставак рата и нестабилност унедоглед. Аналитичари процењују да су у припреме за најновије нападе, који су трајали више од годину и по дана, биле укључене најмање америчка ЦИА и британска обавештајна служба МИ6, која је посебно агресивна када је у питању Русија. Украјинци су такође имали приступ подацима са америчких војних сателита који се користе за праћење руског стратешког нуклеарног оружја. Према споразуму СТАРТ, летелице способне да носе нуклеарно оружје морају бити паркиране на отвореном, што их чини лаким метама за украјинске дронове. Поставља се и питање да ли је Трамп знао за напад или су америчке тајне службе пратиле напад.
У позадини украјинског рата, који ескалира упркос почетним преговорима између две стране, мање-више у позадини се одвија још један процес, са којим јавност није довољно упозната. То је трансформација ЕУ из мировног пројекта у ратни пројекат. Овај процес персонификује нови немачки канцелар Мерц, који је најавио да ће Немачка имати најјачу војску у Европи и да ће се поново наоружати. Он је такође захтевао сличне мере од других земаља због наводне руске претње. Независни амерички коментатори су Мерца означили као најопаснијег немачког канцелара од Хитлера због његовог доказаног милитаризма и мржње према Русији. Својом недавном изјавом, односно намером да ће украјинска војска моћи да користи немачке ракете Таурус, које имају домет до 500 км, за напад на циљеве дубоко у Русији, он ризикује да увуче Немачку у директан војни сукоб са Русијом. То би значило директан сукоб између Русије и НАТО-а у смислу члана 5. оснивачке повеље НАТО-а.
Мерц ће очигледно покушати да придобије председника Трампа на своју страну за ову, можда „кобну авантуру“, током своје актуелне посете Белој кући. Потоњи нема јасан став о рату у Украјини, јер се колеба између једне и друге стране. Трагови немачких тенкова са карактеристичним крстовима поново су одјекивали на путевима овог руског региона током недавне украјинске инвазије на Курск (први пут откако је Вермахт претрпео пораз 1943. године у најгорој тенковској бици у историји).
