,,Цетињски вјесник“ 1912. поводом смрти Османа Ђикића: Тужна вијест о смрти Србина и родољуба из честите српске муслиманске породице
Осман Ђикић, српски пјесник и публициста
Из Мостара смо у суботу вече примили тужну вијест да је познати српски пјесник и родољуб Осман Ђикић умро послије тешког боловања. Рехметли Осман био је из честите српске муслиманске породице, писало је у тексту ,,Цетињског вјесника“ из 1912. године, којим је објављена вијест о смрти великог српског пјесника и патриоте, Османа Ђикића.
Стари лист са Цетиња подсјетио је да је Ђикић служио часно својој отаџбини, да се бавио новинарством, те да је још као ђак почео да пише пјесме и да се рано сврстао у најистакнутије српске пјеснике муслиманске вјере.
– Као одушевљени Србин иступио је из ,,Мусавата“ и покренуо свој лист ,,Самоуправу“ коју је уређивао све док није пао у постељу, писало је у тексту.
Лист је поручио како је српска ствар на губитку смрћу честитог Србина Османа Ђикића, који је, како је нагласио ,,Цетињски вјесник“, био један од најнапреднијих муслимана.
– …Јер је рахметли Осман био један од најнапреднијих муслимана, родољуб и честит Србин, те ће његова смрт многе ожалостити, а нарочито околину његову и све оне који су овог честитог, ваљаног и одушевљеног младог човјека познавали. Рахметулахи алејхи, рахметен восијах, опроштајне су ријечи старих Цетињана упућене великом српском пјеснику 21. марта 1912. године.
Прочитајте још:
Овај човјек је написао најљепшу родољубиву пјесму чији је наслов ,, СРБСКИ ПОНОС “ Часни Осман Ђикић .
Kad bi ovu objavu napisali po novocrnogorskom ili dukljanskom tumačenju ondašnjeg značenja riječi Srbin tekst bi po njihovome glasio: Tužna vijest o smrti pravoslavca i rodoljuba Osmana Djikića iz čestite pravoslavne muslimanske porodice.
Može li iko normalan shvatit da ovako nešto tvrde i propagiraju ne priprosti ljudi no najveći njihovi navodni intelektualci, doktori nauka i profesori univerziteta. Da nije žalosno bilo bi smiješno.