Цетиње у знаку апсурда: Биста Титу – шамар сопственом памћењу и идентитету
1 min read
Фото: ИН4С
Умјесто да преиспитује болну прошлост и тражи пут помирења, Престоница Цетиње поново граби уназад. Одлуком локалних одборника, на иницијативу Удружења бораца НОР-а и антифашиста, град који чува три највеће хришћанске светиње – дио Часног Крста на којем је Христос био разапет, десну руку Светог Јована Крститеља којом је у ријеци Јордан крстио Сина Божијег, и икону Пресвете Богородице Филермосе, коју је, према предању, насликао Свети апостол Лука – данас, у 2025. години, одлучује да подигне бисту једном од највећих гонитеља Цркве, духовности и српског идентитета у 20. вијеку.
Иако је Европска унија јасно осудила све тоталитарне идеологије 20. вијека – укључујући и комунизам – у Црној Гори он и даље живи под новим плаштом. Цетињски одборници, гласовима већине, подржали су иницијативу да се Јосипу Брозу Титу подигне спомен-биста, о трошку града. Симболично и суштински – то је порука да се вријеме диктатуре, страдања и идеолошког терора не сматра срамотом, већ поносом.
Ова одлука долази у континуитету са антисрпским и антицрквеним поступцима које актуелна цетињска власт спроводи годинама. Од отпора устоличењу митрополита Јоаникија, до непрекидне мржње према Српској православној цркви – сада се иде и корак даље, славећи лик и дјело човјека под чијом је влашћу велики број Цетињана уморен, прогоњен или заточен у логорима.
Тито није био само “антифашиста” како га представљају. Он је био носилац једне идеологије која је, под паролом “братства и јединства”, покушала да затре национални и духовни идентитет народа. Посебно српског. У његовој Југославији, православна црква је била прогањана, свештенство убијано, манастири рушени, а вјера сводила на приватну срамоту.
Данас, на Цетињу – мјесту које је некад било симбол духовности, отпора и слободе – тај исти лик добија мраморно обличје. Умјесто да се народ помири са прошлошћу, да гради и обнови, подижу се споменици подјелама, идеолошкој искључивости и историјском ревизионизму.
Цетиње је већ годинама град који, упркос свом историјском и културном значају, стагнира. Млади одлазе, радна мјеста не постоје, демографија пропада. У таквом амбијенту, улагати новац у подизање споменика контроверзним личностима значи само једно – циљ није развој, већ провокација.
Ово није само политички нонсенс – ово је духовно посрнуће. Биста Јосипу Брозу Титу у граду Светог Петра Цетињског и Светог Петра Ловћенског Тајновица није само историјска увреда, већ и порука да је антицрквена, антиправославна и антисрпска политика и даље на дјелу.
…ПИ…ПИ…ПИ…шта друго очекивати од гада хероја који слави кољаче и зликовце…
СЛОГА БИЋЕ ПОРАЗ ВРАГУ!!!
Ne samo to, nego jos nesto. Upravo u Titovoj Jugoslaviji Cetinje je izgubilo status glavnog grada i od tada tavori u besmislu kao duboka provincija u materijalnom i duhovnom smislu.
На десет „важних“ цетињских адреса – почев од градоначелничке – послах следећу поруку:
Похвалићу се да прочитах јутрос, под насловом „Тито по други пут међу Црногорцима: дижу му споменик и 45 година након смрти“, да ће своју „непреболну љубав према маршалу, Цетиње исказати подизањем бисте… до краја године… а где… још није утврђено“.
Морамо признати, и ви и ја, да се у такав броЗЛОчини подухват могу упустити само чељад или краткога памћења или, што је вероватније – обеспамећена.
Мада, не треба искључити ни потребу једнога староцрногорског круга, Катуњана, на пример, да подсети ововремене своје саплеменике на „заслуге“ својих поодавних предака који на Петровдан 1856. године скокнуше до Куча, једнога од Седморо србских Брда, да тамо искажу своју геноцидност и побију, уз 17 (седамнаест пушконоша), и 226 (двеста двадесет шесторо) жена, стараца, болесника и деце, чак и у колевкама.
Да ли се ико од вас запитао којем је несоју пало на оно што се код ЉУДИ зове памет да обесмишљује предњегушко Србство, али и шта би осталима да му се придруже?
Но, нека, задужили сте ЉУДЕ да се питају шта вам би да своје потомство лишавате ЧОЈСТВА.
Потврда шта је Цетиње односно цетињани.
Сваким даном све о себи самим говоре.
Што се тиче похаре Куча коју су им Кучи опростили, али не и заборавили бар сви, (мада један дио и јесте, нажалост). То је кад историја заташкава и прикрива па данас мало ко то зна, а тек цетињани.
И тада су све рекли о себи, и никад се нису покајали.
Брђани- Кучи, треба да се пробуде и недозволе да се кукољи множе.
А цетињане не величати и давати им на значају, што се и данас ради, намјерно или ненамерно. Невидим зашто? Чему? Далеко ми кућа од нарциса, надобудних, самољубаца. Оставити их њиховој самодовољности, гордости, њиховим греховима, да се сами са собом носе, само да нам осталима не држе придике о моралу, части образу, поштењу..
Али Стефану Немањи који је био из Подгорице не може да се подигне споменик, пошто је он ,,окупирао,, своју и својих предака Рибницу и Зету! И Стефану Немањи и Стефану Војиславу треба подићи као српским владарима споменике у Рибници-Подгорици јер су бранили и одбранили Зету и приморје као дио Зете од Грко-Ромејских тј. византијских окупатора. Шта је Тито урадио за српски народ овдје, ништа расрбио је Србе а економски нас је задужио много!
У причи Никa Пaвићa у кojojгoвoри o дaнимa дoнoшeњa oдлукe
o кoнституисaњу црнoгoрскe нaциje, прeдстaвљa сe Никoв рaзгoвoр
сa Блaжoм Joвaнoвићeм вeзaнo зa Блaжoв сусрeт сa Joсипoм Брoзoм
Титoм:
„ Никo:Питa ли тe Титo зa нaциjу?
Блaжo: Питa и рeчe: Дoбрo, дoбрo тaкo смo сe дoгoвoрили, сaмo ми
сe чини дa Вaс je мaлo дa будeтe нaциja!“
На Цетиње теба под хитно подигнути бисту генерала Пирциа Биролија из поштовања према потомцима италијанских солдата којих је данас,хвала Богу,има на стотине.
Цетињани су се прославили као шетачи талијанских цокула у замјену за пашта шуту и макароне.
Ovima nema spasa!
Komunizam jednako satanizam, nema njima pomoci. Inate se sa Bogom dok im grad izumire.
Danasnje Cetinje je upravo primjer Titasevog rada na zatiranju svega nekadasnjeg cojskog i istorijskog nasljeđa crnogorskog!
Па није само данас, одавно је такво. Само је годинама уздизао пиједестал без постоља, а сада се право лице открива, додуше ми смо неки одавно то сазнали и видјели.
Ako su “pošteni” do te biste moraju napravit i bistu kučku Luxsu,koji ga tobož spasi na Sutjesku,jer bez Luxsa zamalo propade “revolucija”,a Cetinje ne bi bilo “grad heroj” ! E Lux,Lux,što učinje vjerno pašče,a svi te zaboravili. Ako može Rim,mora i Cetinje !
Kada bi Heraklit ustao, morao bi dopuniti čuvenu misao sa ,,Panta rei, osim za Cetinje”!
Ima li više kraja komunizmu u Crnoj Gori? Sve zemlje Evrope su se davno rjješile komunizma sa još u Crnoj Gori 30 % stanovništva su i dalje komunisti
A ču”š, Tito im je omogućio da Dedinje postane drugo Cetinje.
Подизање споменика Брозу на Цетињу је доказ да грана коју су комунисти одрезали од српских коријена полако али сигурно труне. Не помаже ту никакво ђубрење у виду подизања споменика.
Та грана ако се не врати Српском коријену,има двије могућности,да подивља накалемјена на други коријен,па да нас о јаду забави,или да свене и угине.