Цетиње: Сахрана 23 митрополита, крај тродеценијске приче о државном немару

Субота 20. јун 2015. године је значајан датум за Православну цркву, а надамо се и за Црну Гору. Тога дана у 9 часова биће служена света Архијерејска литургија и инхумирани (сахрањени) земни остаци 23 митрополита Зете и Црне Горе у цркви Цетињског манастира на Ћипуру, послије 29 година од њихове есхумације.

Пише: Јован Маркуш

Прије обнове и ревитализације цркве Цетињског манастира на Ћипуру 1986. године, била је прилика да се потпуније истражи локалитет старог Цетињског манастира на Ћипуру

Истраживања су била мотивисана чињеницама које говоре да саздањем старог Цетињског манастира на Ћипуру, као сједишта Зетске митрополије, почиње љетопис престоног града Цетиња и државе Црне Горе.

Тај комплексни и одговорни задатак општина Цетиње и Митрополија црногорско – приморска повјерили су Републичком заводу за заштиту споменика културе Црне Горе на Цетињу, као компетентнијој институцији у области заштите споменика културе.

Истраживачка екипа, којом је руководио некадашњи директора Завода г. Вељко Л.Ђурић, историчар умјетности, извела је радове на манастирском комплексу у времену од 6. августа до 8. новембра 1986. године. У назначеном периоду истраживачка екипа је: утврдила габарит старог Цетињског манастира, открила темеље старе цркве у манастирском комплексу, пронашла гробницу Ивана Црнојевића и његове земне остатке, открила некрополу у манстирској порти, идентификовала распоред појединих зграда и просторија у манастирском комплексу, пронашла фрагменте камене пластике, керамике и фреско малтера.

 По завршетку радова истраживачка екипа поднијела је Републичком заводу за заштиту споменика културе „Извјештај о изведеним научно-истраживачким радовима на манстирском копмлексу с краја XV вијека на Цетињу – локалитет Ћипур”.

Сљедећа археолошка истраживања на локалитету старог Цетињског манастира на Ћипуру услиједила су 1989. године, истовремено са припремом цркве за сахрану земних остатака краља Николе I и краљице Милене.

 Руководилац истраживања била је археолог Оливера Жижић.

Истраживања су спроведена у унутрашњем дијелу олтарског простора цркве, а такође је и у току ових истраживања настављено откопавање некрополе на старом манастирском комплексу . По завршетку радова истраживачка екипа поднијела је Републичком заводу за заштиту споменика културе „ Прелиминарни извјештај“.

Као тадашњи предсједник општине Цетиње, могу потврдити да копије извјештаја из 1986. 1989.године, Републички завод за заштиту споменика културе никада није доставио општини Цетиње, као ни Митрополији црногорско – приморској, власнику манастирског комплекса која је дала сагласност за истраживања уз услов да се приликом инхумација земних остатака обави адекватан црквени обред, о чему свједочи записник од 23.октобра 1986.године сачињен у Републичком заводу.

Према касније објављеним радовима и публикацијама историчара умјетности и археолога о истраживањима на комплексу старог Цетињског манастира (В.Ђурић, Цетиње Манастир Црнојевића, Археолошки преглед, 1986, Љубљана 1987,ст. 138; Предраг Малбаша, Два црногорска Манастира, Цетиње, 2003, ст 149 – 153) се наводи између осталог и сљедеће:

„Током последње двије истраживачке фазе на Ћипуру је пронађена и испитана некропола са 23 гроба у којима је идентификован 31 скелет. Гробови се налазе на неколико карактеристичних мјеста. Тако су у наосу манастирске цркве откопани вјероватно најстарији гробови, од којих је за један утврђено да припада земним остацима Ивана Црнојевића. Највећи број гробова откривен је у порти са сјеверне и јужне стране Цркве, док је мањи број нађен ван манастирског комплекса са сјеверозападне стране…

Најстарији гробови су пронађени у унутрашњости Цркве у источном дијелу наоса. То је низ од три гроба испред олтарске преграде, средњи, испред олтарских двери, био је у два нивоа.

У доњем нивоу налазио се вјероватно, најстарији очувани скелет у том комплексу. Јужно од њега отворена је гробница истовјетних димензија и начина зидања, коју је још градитељ из 1886. године у постојећем поду означио бијелом надгробном плочом…

На дну овог гроба пронађен је дрвени ковчег. Ковчег је малих димензија и специјално израђен, са поклопцем, бравом и кључем обавијен и сав опшивен луксузном сатенском тканином, а потом пажљиво обложен танким плехом. У овом сандуку били су смијештени посмртни остаци Ивана Црнојевића…

Антрополошка и популациона истраживања и анализа скелетних остатака из манастирске порте показују да се овдје ради о једној посебној популацији. У порти су сахрањивана углавном црквена лица о чему убиједљиво говори старосна и полна структура, начин сахрањивања, положај појединих гробова и гробни инвентар…

Може се закључити да се некропола на Ћипуру својим настанком директно повезује са изградњом Цркве рођења Богородице и Манастира, крајем XV и има свој непрекидни континуитет до његовог рушења крајем XVIII вијека…“

Академик Божина М. Ивановић у студији „Ћипур – цетињска некропола и скелетна популација“ (Подгорица, 1998, ст. 9) закључује сљедеће:

„Ћипур је, свакако, један од најзначајнијих споменика културе Црне Горе, како по садржају тако и по значају. На њему је 1986. године откривена најбогатија и најдрагоценија средњовјековна некропола Црне Горе, а у цркви пронађени су гроб и земни остаци Ивана Црнојевића. У манастирској порти је откривено и испитано више гробова са инхумираним покојницима, међу којима највјероватније и тјелесни остаци митрополита почев од Висариона I и Вавиле, Иванових савременика и свих оних митрополита и црквених великодостојника умрлих до рушења Манастира 1692. године, а могуће и касније, пошто је Ћипур и послије рушења манастира остао култно мјесто.“

У времену од саздања старог Цетињског манастира на Ћипуру 1484, до разарања од стране Млечана 1692. године у њему је, према постојећем каталогу – диптиху, столовало 25 митрополита зетских, црногорских и приморских: ВИСАРИОН I (1484–1491), ПАХОМИЈЕ I (1491), ВАВИЛА (1494), ГЕРМАН II (1496), РОМАН (1520), ПАВЛЕ (1530), РОМИЛ I (1530–1551), ВАСИЛИЈЕ I (1532), НИКОДИМ (1540), МАКАРИЈЕ (1550–1558), ДИОНИСИЈЕ (1558), РОМИЛ II (1559), РУВИМ I (1561), ПАХОМИЈЕ II (1568–1573), ГЕРАСИМ (1573), ВЕНИЈАМИН (1582–1591), СТЕФАН (1591–1593), РУВИМ II (Његуш) (1593–1639), МАРДАРИЈЕ I (1637 -1647), ВИСАРИОН II (1647–1654), МАРДАРИЈЕ II (1654–1661), РУВИМ III (Бољевић) (1662–1685), ВАСИЛИЈЕ II (Вељекрајски) (1685),ВИСАРИОН (Бориловић, Бајица) (1685–1692) и САВА (Очинић, Калуђеричић) (1692–1697)

Сасвим је извјесно да је у оквиру старог Цетињском манастиру на Ћипуру, као сједишту Митрополије, сахрањено 23 од 25 митрополита зетских, црногорских и приморских јер не постоје расположиви материјални докази , као ни било какво народно предање,да су сахрањени негдје друго.

Познато је само да је митрополит Рувим III (Бољевић) сахрањен у манастиру Горњи Брчели и митрополит Сава (Очинић, Калуђеричић) (1692–1697) у манастиру Добрска Ћелија, гдје се привремено налазило сједиште Митрополије послије разарања старог до обнове Цетињског манастира од стране митрополита Данила Петровића Његоша на данашњој локацији.

Иако је прошло дуго времена од завршетка антрополошких истраживања и анализа скелетних остатака до објављивања наведених публикација (1998 и 2003), нигдје није наведено гдје су похрањени есхумирани земни остаци господара Ивана Црнојевића и цетињских митрополита.

Митрополија црногорско-приморска је у више наврата покретала питање враћање инхумираних земних остатака, који су од ње преузети уз писмену гаранцију државних институција да ће се инхумација обавити уз адекватан црквени обред.

На обавезу Завода за заштиту споменика културе и надлежних државних органа подсјетио је и Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић. Послије више ургенција од стране Митрополије , у отвореном писму директору Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе, од 9. августа 2002. године, Митрополит га је упитао:

„У ком подруму цетињске општине деценију држите давно извађене кости Ивана Црнојевића, па су кустоси приморани да обмањују народ како је он похрањен на Ћипуру испод плоче са његовим именом?“

И запитао се: „Зар смо до тог дна нечовјечности доспјели да је за Вас важније да ли је неки калуђер уградио по неки камен не по Вашем укусу него ли светиња људске кости и људског гроба, нечега најсветијег у свим цивилизацијама до данас, и код свих народа, од најпростијих до најобразованијих? Ако је и од обезбоженог нихилизма и антихуманизма-много је!“.

У свом одговору од 15. августа 2002. године, директор Републичког завода није имао куд, већ и да званично призна да ће вјероватно разочарати Митрополита чињеницом да су кости Ивана Црнојевића „Смјештене у трезор једне од служби у Цетињу која ради са новцем и хартијама од вредности“. По свој прилици, већ тада су се земни остаци господара Ивана Црнојевића налазили у подруму Владиног дома похрањени у обичној картонској кутији.

Коначно, послије 24 године, земни остаци господара Ивана Црнојевића, једне од најзначајнијих личности црногорске историје, тајно од јавности су сахрањени у присуству Владине радне групе, без црквеног обреда 12. новембра 2010.године.

Медији од Владине радне групе, формиране за ту намјену, нијесу успјели да добију званичан одговор зашто је церемонија обављена без присуства грађана и да ли се таквим, готово тајним сахрањивањем могла ублажити државна срамота 24-годишњег боравка његових земних остатака по складиштима разних државних институција.

Слична је и субина земних остатака цетињских митрополита, с том разликом што се до скора није знало гдје су похрањени њихови земни остаци послије антрополошких истраживања и анализа скелетних остатака .

Захваљујући допису од 19. марта 2015.г, који је Митрополији упутио академик . Павле Пејовић, директор Народног музеја Црне Горе, у коме је навео да су земни остаци из некрополе старог Цетињског манастира „ били на неадекватан начин чувани у једном помоћном простору Двора краља Николе“, коначно се сазнала судбина земних остатака цетињских митрополита.

Одмах по сазнању, академик Пејовић се потрудио да земне остатке достојно заштити и сачува до њихове сахране у цркви Цетињског манастира на Ћипуру. Оно што, вјероватно из пристојности, није могао да саопшти академик Пејовић је да су по свој прилици пси разносили земне остатке цетињских митрополита из отвореног помоћног простора у комплексу Двора краља Николе.

Послије разматрања могућих локација сахране земних остатака цетињских митрополита дошло се до заједничког предлога Митрополије црногорско –приморске, Народног музеја Црне Горе и Управе за заштиту културних добара да је најадекватније инхумирати земне остатке у постојећем гробном мјесту у унутрашњости цркве Цетињског манастира на Ћипуру испред олтарских двери.

Коначно, не тајно већ јавно, послије 29 година биће сахрањени земни остаци 23 митрополита Зете и Црне Горе у цркви Цетињског манастира на Ћипуру, уз црквени обред коме ће начелствовати њихов насљедник на цетињском трону Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско –приморски г. Амфилохије Радовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: